Novi Sad II godina br. 82 četvrtak, 8. 9. 2016. • 19 dinara fileNS seme za ceo svet. 2...

novo

sads

ki

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...Novi Sad • II godina • br. 82• četvrtak, 8. 9. 2016. • 19 dinara

Grad i Pokrajina snažno uz Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

NS seme za ceo svet

2

digitalizacija.ns.rs

8. SEPTEMBAR 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

[email protected]

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, Siniša kostić, isidora Filipov

[email protected]

FoTo-reporTer Marko dabetić

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević [email protected]

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

[email protected]

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd [email protected]

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

8. SEPTEMBAR 2016.

Za lopovluk će se odgovarati

Intervju: Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine str. 4/5

kulturna strategija korak do evropske prestonice kulture

Odbornici gradske skupštine za četiri sata izglasali važne dokumentestr. 10/11

vikend Za oko, uho i dušu

Novi Sad iz dana u dan dokazuje da je ozbiljan kandidat za evropsku prestonicu kulturestr. 22/23

Misterija najvećeg terorističkog napada svih vreMena

Ni posle 15 godina ne zna se ko je srušio Kule bliznakinje i pogodio Pentagonstr. 24/25

vojvodina MikroMarket grabi ka tituli

Bokserski spektakl u amfiteatru Spensa na otvorenomstr. 26/27

s tituloM u pohod na evropu

Intervju: Predsednik FK Vojvodina Vojislav Gajićstr. 28/30

rekordna godina sa ns semenomDan polja kukuruza, suncokreta, soje,šećerne repe i sirka na Rimskim šančevima str. 14/15

sadržaj

4

intervju

8. SEPTEMBAR 2016.

Reforme već počele u zdravstvu, najveći rezovi biće u poljoprivredi, a besmislica je da tradicionalni simboli ugrožavaju multikulturalnost Vojvodine

zdRaVstVo je samo početak Velikih RefoRmi

intervjuDamir Zobenica potpRedsednik skupštine

ap VojVodine

5

Jedan od potpredsednika Skupšti-ne AP Vojvodine u novom sazi-vu je i Damir Zobenica iz Srpske napredne stranke, a pored skup-štinske funkcije Zobenica je i član predsedništva SNS-a. Za Novo-sadski reporter otkriva šta je u

Vojvodini ostavila prethodna vlast predvo-đena Demokratskom strankom, kada kreću najavljene reforme, šta očekuje one koji su zloupotrebili sredstva građana Vojvodine, da li su svi političari isti i šta će naučiti od Ištvana Pastora.

Nova koaliciona vlast u Vojvodi-ni, predvođena Srpskom naprednom strankom, počela je da utvrđuje kakvo je stanje posle 16-godišnje vladavine stranaka koje je predvodila DS?

– Prvi rezultati pokazuju da, iako smo bili spremni na katastrofalno stanje, nema dana da se ne iznenadimo nekom radnjom koju su činili prethodnici, a koja je stvarno iznad našeg očekivanja što se tiče kriminala i bu-kvalno lopovluka koji su u Vojvodini vladali u poslednjih 16 godina. Poslednje što sam čuo pre neki dan u vezi je sa subvencijama poljoprivredi za navodnjavanje. Neko ko je dobio te subvencije bio je dužan Pokrajini da dostavi samo račun kao garanciju. Bilo je bez ikakve kontrole, osiguranja, bez ikakve nadzorne komisije na koliko je hektara to postavljeno i tome slično. To je prosto neve-rovatno. Iz dana u dan nas stiže abnormalna situacija za koju nismo mogli ni pretposta-viti da će biti takva.

Nedavno ste rekli da su sada stvo-reni uslovi za preko potrebne reforme u Vojvodini. Kakve su to reforme i ko-jom brzinom očekujete njihovo spro-vođenje?

– Vrlo brzo očekujemo da se sprovede sve ono što smo najavili. Najavili smo da će biti potpuna promena i načina odlučivanja i na-čina rada i načina kontrole kako se sprovodi nešto što smo se dogovorili. U privredi, a pogotovu u poljoprivredi, koja treba da bude dominantna u Vojvodini, očekuju se najve-će promene. Više neće biti moguće dobijati subvencije bez ikakve kontrole i bez pola-ganja računa.

Gde su reforme već vidljive? – Prve promene su već počele u zdravstvu,

to je krenuo da sprovodi pokrajinski sekre-tar Zoran Gojković, naravno, uz podršku premijera Igora Mirovića, koji je prepoznao problem. Odmah su iz rezervi izdvojena sredstva za hitnu nabavku preko potrebnih medicinskih aparata pa su tako proradile i životno potrebne angio-sale.

Ocenili ste i da je u prethodnom periodu korupcija u Pokrajini bila na visokom nivou. Preduzete su već neke mere u Pokrajinskoj vladi, pa kada mo-žemo očekivati da se istina iznese pred javnost i da li će, osim političke, biti pokrenuta i krivična odgovornost za pojedince?

– Što se političkog dela tiče, odnosno, iz-vršne vlasti, već je formirana komisija koja će utvrditi sve ono što je bilo u resoru koji je

svojevremeno vodio Dragoslav Petrović i u vezi s fondovima kojima je on rukovodio. To je do Pokrajine, a sve ostalo treba da utvrde nadležni republički organi, tj. policija, tu-žilaštvo i pravosuđe. Policija je već ulazila da nešto ispituje, očekujem i konkretne re-zultate, a ne samo obaveštenja da se nešto dešava, odnosno da konkretno neko odgo-vara zbog kriminalnih radnji i onoga što se dešavalo u proteklih 16 godina.

Koliko će biti efikasniji rad sada kada SNS ima većinu u republičkoj i po-krajinskoj skupštini, a i u svim grado-vima i opštinama u Vojvodini?

– Vrlo je bitno zbog efikasnosti da na svim nivoima jedna stranka vodi, u ovom slučaju Srpska napredna stranka. Od ukupno 45 op-ština i gradova u Vojvodini, Srpska napred-na stranka daje gradonačelnike u 41 lokalnoj samoupravi, a u preostale četiri ima zame-nika i predsednike skupština opština, što je nezabeležen rezultat od uvođenja višestra-načja u Srbiji. Mnogo će biti lakše kad posto-ji ta vertikala vladanja SNS-a od republičke preko pokrajinske pa do lokalne vlasti, ali s druge strane, to nas obavezuje i nema više opravdanja. Idemo da radimo, a građani će nas ocenjivati.

Očekujete li opstrukciju od pred-stavnika bivše vlasti?

– Naravno da očekujem takvu opstrukci-ju. Opozicija u Vojvodini ne zna ništa drugo da radi nego samo da opstruiše. Oni su imali šansu da nešto učine, ali nisu. Građani su rekli svoje, SNS ima sama 63 poslanika pa s koalicionim partnerima iz SVM-a i SPS-a imamo dvotrećinsku većinu da možemo normalno da odlučujemo, da radimo sve što je planirano da se radi i da svaki pokušaj destrukcije bude osujećen. Nažalost, ništa konstruktivno ne očekujem od opozicije. Ja-sno je da je DS završena priča. Imamo i ovaj pokret Dosta je bilo, koji ne shvata političku i društvenu realnost.

Uskoro bi pred poslanicima treba-lo da se nađe odluka o usvajanju tra-dicionalnih srpskih simbola, zastave i grba Vojvodine. Očekujete li dvotrećin-sku većinu koja je potrebna za donoše-nje takve odluke?

– Kao što je poznato, 15. septembra biće zasedanje Skupštine povodom tradicional-nih simbola i verujem da će biti dvotrećin-ske većine za njihovo usvajanje. Ne bih že-leo da komentarišem besmislice da će zbog tradicionalnih srpskih simbola Vojvodina izgubiti multikulturalnost. Ne izmišljamo, nego vraćamo simbole našeg naroda, a ovi trenutni su kao da se nekog igrao i nešto crtao. Podsećam i da su se pod tim simbo-lima 1848. godine borili ne samo Srbi već i

Slovaci, Bunjevci i drugi za vraćanje matici Srbiji. Uostalom, ovo je predviđeno i Statu-tom AP Vojvodine.

Na proteklim izborima SNS je do-bio veliko poverenje građana i prvi put predvodi vlast i na pokrajinskom ni-vou. Kako ga opravdati?

– Najveći problem je što je ta floskula s pravom do pre nekoliko godina bila primen-ljiva. Aleksandar Vučić i svi mi koji ga sledi-mo, pokazujemo i pokazaćemo da nije tako i da nisu svi političari isti. Nije isto kad neko krade i nešto svakog dana kombinuje, i kad je neko stalno na poslu kao Aleksandar Vu-čić, koji radi više nego bilo koji premijer u našoj istoriji. Oni koji su opljačkali sve u na-šoj državi time se čak i šale. Ukoliko radimo loše i bez rezultata, kao naši prethodnici, više nemamo opravdanja i narod će nas sru-šiti na prvim sledećim izborima.

Ovih dana imali smo čitavu seriju neoustaških izjava pojedinih političa-ra iz susedne Hrvatske. S obzirom na to da u Vojvodini živi i jedan broj pri-padnika hrvatske nacionalne manjine, da li te izjave mogu izazvati povećanje međunacionalnih tenzija?

– Ne. Kao neko ko je rođen u Hrvatskoj i ko je devedesetih kao Srbin došao u Srbiju, veoma sam dobro upoznat s tim kakav od-nos imaju Hrvati, kao većinski narod, prema Srbima u Hrvatskoj i kakav je odnos većin-skog srpskog stanovništva prema Hrvati-ma u Srbiji. Hrvatska nacionalna zajednica u Srbiji je i za vreme ratnih devedesetih bila bezbedna. Neodgovorne izjave nekih propa-lih političara, koji se pre podne predstavljaju kao partizani, a posle podne kao ustaše, a sve zbog izbora u Hrvatskoj, ne mogu naru-šiti te odnose u Pokrajini. Mi ćemo se boriti da toga ne bude i siguran sam da će tako i biti, a na nama je da radimo u interesu svih naroda i nećemo praviti razliku.

Kakva je saradnja s kolegama iz drugih stranaka koje su u vlasti, ali i s onima iz opozicije koji takođe imaju potpredsednička mesta u Skupštini AP Vojvodine?

– S kolegama iz SVM-a i SPS-a saradnja je zaista dosta dobra, nemamo nikakav pro-blem i poželeo bih da tako ostane do kraja mandata, naredne četiri godine. S drugim kolegama na potpredsedničkim mestima iz opozicionih stranaka u korektnim sam odnosima, neke viđam više, neke manje. Ja sam svakog dana na poslu, a iskreno rečeno, nisam primetio da neki od njih tako redov-no dolaze. Ali, u suštini, saradnja je sasvim u redu.

Kako vi lično sarađujete s predsed-nikom Skupštine AP Vojvodine Ištva-nom Pastorom?

– Kao mlađi političar veoma sam zado-voljan što sarađujem u ovom mandatu sa g. Ištvanom Pastorom, kao političkom eli-tom starije generacije, i siguran sam da ću od njega u naredne četiri godine, naročito uz dobru saradnju koju smo započeli, imati mnogo šta da naučim i o politici i o parla-mentarizmu.

Iz dana u dan stiže nas abnormalna situacija koju je ostavila prethodna pokrajinska vlast

Autor: Siniša Kostić

8. SEPTEMBAR 2016.

6 8. SEPTEMBAR 2016.

vesti

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadučetvrtak, 1. septembar

mirović: Tri velike grupe projekata u Šidu

delegacija Pokrajinske vlade, s predsednikom Igo-rom Mirovićem na čelu, posetila je Opštinu Šid, gde je s čelnim ljudima te opštine razgovarala o

budućim zajedničkim projektima. Mirović je istakao da je zadovoljan posetom i načinom na koji razmišlja opštinska uprava, u cilju okupljanja oko zajedničkih projekata.

– Svi projekti podeljeni su u tri velike grupe. Prvu čine poslovni projekti i tu je prioritet obezbediti lokacije za dolazak investitora. Drugu grupu čine projekti iz opštin-ske komunalne infrastrukture, a treću predstavljaju pro-jekti podrške domaćim privrednicima, određeni nosioci poslova i rokovi – rekao je Mirović.

Prema njegovim rečima, predstavnici Opštine Šid do-stavili su Upravi za kapitalna ulaganja AP Vojvodine spi-sak projekata iz oblasti komunalne infrastrukture koji bi trebalo da budu najhitnije realizovani, a među njima je projekat vezan za pijaću vodu. Mirović je zadovoljan činjenicom da postoji dosta privrednika zainteresova-nih za ulaganja u oblasti poljoprivrede, naglasivši da tim privrednicima treba pružiti podršku u vidu snažnijeg subvencionisanja kako bi svoje projekte realizovali na najbolji način.

petak, 2. septembarsindikat solidarnost obeležio deset godina postojanja

Borba za prava radnika nimalo nije laka, ali ćemo nastaviti da ispunjava-mo našu misiju, a to je zaštita materijalnog i socijalnog položaja člano-va i briga o celom društvu – kažu vodeći ljudi Sindikata Solidarnost.

– Sretali smo se s bezbrojnim problemima zato što smo jedini nacionalni sindikat u Srbiji. Bilo je pretnji, sudskih postupaka, članovi su nam umirali is-crpljeni i razočarani što nisu u stanju da ispune ono zašto se bore. I u ime njih, nastavljamo kao prvog dana – kaže osnivač Solidarnosti Miša Starović.

Mi to radimo dosta radikalno, ali nam se svejedno dešava da nakon krupnih stvari koje uradimo za nekog ljudi to brzo zaborave – podseća predsednica Sindikata Solidarnost Gordana Kojić.

– Međutim, mi i to prihvatamo jer razumemo da su ljudi nezadovoljni vi-sinom zarada, nemaju uplaćene doprinose. To niko neće da rešava, sudovi i dalje nisu ažurni – ističe Kojićeva. M. D.

subota, 3. septembar

sP u planinskom skejtbordingu

na stazi u Parku za alternativne sportove u Bukovcu počelo je IV svetsko prvenstvo u planinskom skejtbordingu na kome učestvuju ekstremni sportisti iz 20 zemalja. U organizaciji Kluba planinskog skejtborda

ATB iz Novog Sada već treću godinu zaredom u kategoriji provozača pobedio je Englez Mat Brind. Po običaju, najviše pažnje privukao je revijalni deo u kome su devojke i mladići zajedno izvodili neverovatne skokove, prave vra-tolomije na skejtbordima. Kod muških seniora, juniora i veterana pobedili su gosti iz Francuske. Bukovačka staza duga je 700 metara i zbog bezbed-nih strmina omiljena je među takmičarima sa svih kontinenata, a mnogi je smatraju najlepšom i najtežom na svetu.

8. SEPTEMBAR 2016.

utorak, 6. septembarPredstavljen Legat Voje Soldatovića

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada u okviru ciklusa „Darodavci novosadskih muzeja”, odr-žano je predavanje Legat Voje Soldatovića. U Pozoriš-

nom muzeju Vojvodine u formiranju je legat Voje Soldatovića nastao poklonom reditelja i zasad ima preko 2.000 predmeta: snimke pozorišnih predstava, albume fotografija, programe, plakate, knjige i druge muzealije. U svom izuzetno bogatom umetničkom radu Voja Soldatović je režirao preko 160 pred-stava širom bivše Jugoslavije, ali i u inostranstvu, a takođe ima i preko 150 televizijskih režija za TV Ljubljanu, TV Ma-ribor i TV Novi Sad, za koje je dobio više priznanja. Na sceni Srpskog narodnog pozorišta postavio je veoma uspešne pred-stave – Češalj, Tri žene, Svetislav i Milena, Violinista na kro-vu, Rigoleto i druge, kao i brojne predstave u novosadskom Pozorištu mladih – Gusarske priče, Pozorište u koferu, Hej, dođite da pričamo o ljubavi. Od 1997. godine Voja Soldatović je redovni profesor Akademije umetnosti Univerziteta u No-vom Sadu, gde predaje glumu mladim operskim pevačima i vodi Operski studio.

nedelja, 4. septembarĐačko izgubilo u Čonoplji

Već sedam godina ne smetaju im ni kilometri ni kilogra-mi, igrači malog fudbala s Đačkog igrališta i iz Čonoplje redovno se bar dvaput godišnje sastaju da odmere ko

je bolji na terenu i za stolom. Ovaj put domaćin je pobedio sa 2 : 1 i revanširao se za lanjski poraz, dok je na trećem polu-vremenu u Etno-parku „Stari ribnjak”, po slobodnoj proceni, bilo nerešeno.

Žuti iz Čonoplje i beli iz Novog Sada na teren su istrčali u nedelju oko 11 sati, ali su ga skratili za tridesetak metara i po-stavili uže golove. Rade s Đačkog sjajno je krajem prvog polu-vremena prebacio golmana, loptu je na drugoj stativi sačekao Doce, inače najbolji igrač Novosađana, i sa svojih šezdesetak godina rutinski glavom zabio pod prečku.

Domaćini su posle odmora zaigrali mnogo bolje. U prose-ku su mlađi četvrt veka od gostiju, mnogi igraju za prvi tim Sloge, Kozlina je nekad nastupao za Crvenu zvezdu... Ali ni to im ne bi mnogo vredelo da nemaju starog lisca Dajca i još starijeg Đuku. Prvi je izjednačio sredinom drugog poluvre-mena, a drugi doneo pobedu pet minuta pre kraja. Kako i ne bi kad se na poluvremenu igrao s unukom na travnjaku Sloge i prikupio dodatnu energiju.

U Starom ribnjaku čekala su ih dva praseta s ražnja, a uče-snice Bunjevačke likovne kolonije častile su ih i pasuljem iz kazana. Treba li reći da su se Čonopljanci i Novosađani u toj atmosferi lako dogovorili da se vide i dogodine? M. D.

ponedeljak, 5. septembarVučević na konstitutivnoj sednici Privrednog saveta

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je konsti-tutivnoj sednici Privrednog sa-

veta Grada Novog Sada koja je održana u Gradskoj kući. Za predsednika Saveta imenovana je Biljana Pandovska iz Delphi packarda, za zamenika predsednika prof. dr Dragan Popović iz Schneider Electrica DMS NS, a za sekretara šef Kancelarije za lo-kalni ekonomski razvoj Novog Sada mr Goran Sečujski. Takođe su imenovani članovi Privrednog saveta: prof. dr Jan Turan (Institut za ratarstvo i povrtarstvo), Vesna Vučurović (Univerexport), Snežana Petrović (Lafarge BFC), Slobodan Vasilić (Neoplanta), Bojan Matijević (IM Matijević), Vojislav Gajić (Alek-sandar gradnja), Aleksandar Galić (Galens), Goran Popović (Heineken Srbija), Vladimir Lukić (Erste banka), Slobodan Terzić (Vojvođanska banka), Nemanja Milenković (Exit festival & brends), prof. dr Saša Or-lović (Univerzitet u Novom Sadu), Tatjana Vidović (Nacionalna služba za zapošljavanje), Nikola Lovrić (Novosadski sajam), Branko Radaković (NIS) Dušan Bajatović (JP Srbija-gas), Đorđe Širadović (Auto Čačak ko-merc), Petar Radišić (Energotehnika – Južna Bačka Novi Sad) i Pavel Larionov (Lear Corporation). Oni, kao predstavnici najuspešnijih kom-panija koje već dugi niz godina posluju u Novom Sadu, imaju dragoce-no iskustvo u praksi koje je veoma značajno za unapređenje poslovnog ambijenta i dalji ekonomski razvoj grada.

7

sreda, 7. septembarObezbeđen novac za rušenje ostataka zgrade RTV

U rebalansu budžeta AP Vojvodine za 2016. godinu biće obez-beđena sredstva za uklanjanje ostataka zgrade Radio-tele-vizije Vojvodine koja je srušena u agresiji NATO-a na našu

zemlju pre 17 godina. Kako se navodi u saopštenju Pokrajinske vlade, na sednici je prihvaćena informacija o prioritetnoj potrebi obezbe-đenja finansijskih sredstava za uklanjanje ostataka zgrade.

Pokrajinska vlada je zadužila Upravu za kapitalna ulaganja da u postupku pripreme rebalansa budžeta AP Vojvodine za 2016. godi-nu planira neophodna sredstva za finansiranje izvođenja radova i stručnog nadzora u tom poslu. Zgrada tadašnje Televizije Novi Sad na Mišeluku srušena je u NATO agresiji 3. maja 1999. godine.

8 8. SEPTEMBAR 2016.

vesti

Evropska komesarka za transport Violeta Bulc i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević za-jedno s predsednikom Pokrajinske vlade Igo-rom Mirovićem i mini-

starkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović obišli su radove na izgradnji Žeželje-vog mosta.

– Evropska unija podstiče sve svoje partnere u regionu da ulažu u infra-strukturu, posebno u saobraćajnu in-frastrukturu, jer je to način da se po-vežu ljudi, doprinese biznisu i ubrza razvoj bilo koje zemlje u okruženju. Drago mi je što je EU u mogućnosti da doprinese izgradnji veoma važnog mosta za Novi Sad, Vojvodinu i Srbi-ju. Most je deo evropskog koridora i igra vitalnu ulogu u povezivanju dva dela Evropske unije, to jest centralni deo s Bugarskom i dalje – kazala je Violeta Bulc.

Nisam zadovoljan načinom na koji je dosad vođen projekat izgradnje Že-željevog mosta, rekao je predsednik

Pokrajinske vlade Igor Mirović.– Verujem da je i današnji dola-

zak komesarke Bulc i potpredsed-nice Vlade Srbije Zorane Mihajlović znak preokreta u dinamici i načinu rada. Pokrajina je, kao i Grad, spre-mna da finansira deo svog učešća u realizaciji projekta. Nadamo se da ćemo do kraja sledeće godine imati nov Žeželjev most, uređene pristupne saobraćajnice, što predstavlja potpu-no novu fazu projekta koja tek treba da započne. Zahvalnost dugujemo i Zorani Mihajlović, koja je uspela da otkloni probleme iz ranijeg perioda i da sada, s poboljšanjem hidrološke situacije, možemo videti bolje i orga-nizovanije gradilište. Verujem da više neće biti probijanja rokova – zaključio je Mirović.

Grad je učino sve, a činiće i dalje, da se izgradnja mosta završi u što kra-ćem roku – ističe Vučević.

– To kažem kao gradonačelnik, a kao Novosađanin mogu reći da su su-građani veoma nestrpljivi da vide kraj ovih radova. Mislim da smo pokazali visok nivo tolerancije i s pravom oče-

Nadamo se da ćemo do kraja sledeće godine imati nov Žeželjev most, uređene pristupne saobraćajnice, što predstavlja potpuno novu fazu projekta koja tek treba

da započne – kaže predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović

Evropska komesarka za transport Violeta Bulc obišla najznačajnije gradilište u Novom Sadu

Još 15 meseci do Žeželja

kujemo novi most što pre – naglasio je gradonačelnik Vučević.

Ministarka Zorana Mihajlović na-glasila je da je u prethodnim godina-ma nedostajala komunikacija izme-đu Vlade Srbije i Pokrajine, ali i da je sada situacija promenjena.

– Svakog dana razgovaramo i s Po-krajinom i s Gradom Novim Sadom, kojem posebno zahvaljujem jer je bio pokretač da pre dve godine ponovo krenemo da radimo. Gradilište izgle-da potpuno drugačije nego kad sam poslednji put bila u obilasku. Nadam se da ćemo sledeće godine otvoriti ovde saobraćaj, pre svega železnički, ali odmah zatim i putnički – istakla je Mihajlovićeva.

Mislim da su Novosađani pokazali visok nivo tolerancije i s pravom očekujemo novi most što preMiloš Vučević

nsreporter.rs

98. SEPTEMBAR 2016.

Novosađanke okupljene u hor Res Miranda osvojile su prvu nagradu na Međunarodnom horskom ta-

kmičenju u Ohridu.– Pošto smo prošle prethodnu selekci-

ju, bilo nam je jasno da se za tako važan događaj moramo ozbiljno pripremiti, po-gotovo što predstavljamo Novi Sad. Punu podršku pružio nam je naš dirigent Vuk Milanović, koji, nažalost, nije mogao ot-putovati s nama. Nije nam bilo lako jer smo bile jedini kamerni sastav bez diri-genta, ali je time naš uspeh još veći – kaže Milica Rančić.

Konkurencija je bila sjajna, kako ističe.– Bilo je sjajnih horova iz Rusije, Bu-

garske, Slovenije, Poljske, Moldavije, Ho-landije, Republike Srpske, svi s višego-dišnjim iskustvom. Priželjkivale smo da prođemo u finale kako bismo mogle da

se još jednom predstavimo publici, ali se nismo nadale toliko visokim ocenama. Gran-pri osvojila je “Vila” iz Republike Srpske, a mi smo s horom iz Poljske do-bile prvu nagradu. Ovo veliko iskustvo donelo nam je i mnogo novih prijatelja kao i pozive na takmičenja u Sloveniju, Moldaviju, Grčku... – navodi Milica.

Mladi hor čeka i zahtevna jesen.– Pevaćemo na Filozofskom fakultetu

u okviru manifestacije Dani evropskih je-zika, zatim idemo na kratku turneju po Slovačkoj. Jedan od ciljeva našeg ansam-bla jeste promovisanje i popularizovanje kamerne horske muzike, kao što je bilo i u Ohridu. Srećom, u tome su nam pomo-gle mnoge kompanije i firme koje su nam poklonile sredstva kako bismo lakše ot-putovale u Makedoniju – rekla nam je na kraju Milica.

Međunarodno horsko takMičenje u ohridu

Res Miranda osvojila prvu nagradu

Ovih dana u Sremskim Karlovci-ma snima se nova serija Zdravka Šotre “Santa Maria della salute”,

posvećena životu našeg poznatog pe-snika Laze Kostića. Na scenariju je ra-dio poslednje tri godine, a glavne uloge poverio je Tamari Aleksić i Vojinu Ćet-koviću.

– Pero Zubac mi je napomenuo da bi bilo veoma zanimljivo da se pozabavim ličnošću Laze Kostića. Počeo sam da tragam za svim detaljima iz njegovog života, u međuvremenu sam napravio više od deset verzija scenarija. Bio je ne-verovatno popularan još za života, sva-ko je hteo da nešto zapiše o Lazi – isti-če Šotra.

Ćetković, naravno, glumi Lazu, Alek-sićeva igra Lenku, ali u podeli ima još omiljenih Šotrinih glumaca. Ivan Bosilj-čić biće Nikola Tesla a Sloboda Mića-lović tumači Olgu, stariju sestru Len-ke Dunđerski. Igraće još: Dejan Lutkić, Aleksandar Đurica, Nebojša Dugalić, Nela Mihailović, Nataša Ninković, Alek-sandar Berček, Svetlana Bojković... Ovo je svakako jedan od najvećih Šotrinih projekta jer je u 83. godini okupio više od 170 glumaca.

Snimanje se nastavlja u Krušedolu, Novom Sadu, Vršcu... Serija “Santa Ma-ria della Salute” imaće jedanaest epizo-da, a premijera se očekuje sledeće godi-ne na RTS-u.

santa Maria della salute – zauvek

Šotra u Sremskim Karlovcima snima seriju o životu Laze Kostića

8. SEPTEMBAR 2016.8. SEPTEMBAR 2016.10

pod lupom

Kulturna strategija korak do evropske prestonice kulture

Definisana je vizija i uočeni su problemi iz proteklih deset godina, ali su određena i strateška rešenja za narednu deceniju – rekao član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić

Na sednici gradske skupštine odbornici su usvojili Strategi-ju kulturnog razvo-ja grada od 2016. do 2026. godine. Izgla-sano je da će Grad

nastaviti da subvencioniše boravak dece u privatnim vrtićima, da stipendi-ra i pomaže darovite studente i mlade naučne radnike Novosadskog univer-ziteta. Raspravljalo se i o preraspodeli dobiti javnih i komunalnih preduzeća i o urbanističkim planovima.

Na dnevnom redu 34 tačke. Odbornicima je trebalo manje od četiri sata da završe zasedanje, a najduže su se zadržali na prvoj tački – Strategiji kulturnog razvoja grada do 2026. godine, jer su mišljenja opo-zicije i pozicije bila suprotna. Stra-tegija razvoja kulture u gradu jedan je od obaveznih uslova koji Novi Sad mora ispunjavati kao kandidat za evropsku prestonicu kulture. Doku-ment mora biti donet do jeseni. To je prateći dokument koji će biti upućen Evropskoj komisiji radi kandidature

Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. godine.

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić predstavio je dokument i naglasio da je Strategija kulturnog razvoja Novog Sada u na-rednoj deceniji trenutak prekretnice u kulturi grada i izrazio je nadu da će se na osnovu Strategije stvoriti sta-bilna platforma kulturne politike.

– To je izuzetno važan dokument jer kultura u najvećoj meri određuje društvo i njegove vrednosti. Defini-sana je vizija i uočeni su problemi iz

OdbOrNici gradsKe sKupštiNe za četiri sata izglasali važNe dOKumeNte

Autor: marija magdalena idei trifunović

8. SEPTEMBAR 2016.8. SEPTEMBAR 2016. 11

proteklih deset godina i definisana strateška rešenja za narednu deceniju – rekao je Rožić.

Naglasio je da je Strategija rezul-tat višemesečnog, predanog, marlji-vog rada ljudi u resoru kulture, kao i ljudi iz kulture u gradu, i da je to krunski dokument u resoru kulture, koji je podeljen na šest celina. Nakon usvajanja tog dokumenta sledi izrada akcionog plana za naredne dve godi-ne, koji će konkretizovati sve ono što Strategija definiše.

Opozicija kritikovala. Opo-zicija je kritikovala dokument jer smatra da se strategija donosi zbog toga što Novi Sad pretenduje da bude evropska prestonica kulture, a ne zbog stvarnog plana za kulturni identitet grada.

Za odbornika Srpske radikal-ne stranke Vanju Božića Strategija kulturnog razvoja grada ima smisla samo ako Novi Sad bude izabran za EPK, a ako ne, biće zaboravljeni do-kument. Šef Odborničke grupe SRS-a Đurađ Jakšić rekao da se radi o uop-štenom dokumentu, bez navođenja specifičnosti koje Novi Sad ima. On je ponovio da se Egzit kao privatni festival ne može finansirati gradskim novcem i ponovio zalaganje radikala za to da se ta manifestacija izmesti s Petrovaradinske tvrđave.

Božidar Protić iz DS-a naglasio je da se vidi da je tekst Strategije pisan bi-rokratskim rečnikom i na brzinu te da dokument nije potrebno popravljati, već ponovo pisati. Naglašavajući da je taj dokument nastao nakon preporuke iz Brisela da je to neophodno priložiti uz kandidaturu za EPK 2021. godine, zapitao se kako je moguće da od 2012. godine niko za to nije znao, i dodao da je to velika sramota za Novi Sad.

Manje plate gradskim čelni-cima. Šef odborničke grupe „Dosta je bilo” Aleksandar Bujić rekao je da dokument po svojoj formi nije stra-tegija, već predlog pravaca delovanja i ukazivanje na probleme s kojima se resor kulture suočavao u proteklom periodu.

Za novu strategiju glasalo je 46 od-bornika, 12 odbornika Dosta je bilo i SRS-a bilo je protiv, a tri odbornika DS-a su se uzdržala od glasanja.

Odbornicima je odgovorio Ro-bert Kolar iz LSV-a obrazlažući da je Strategija kulturnog razvoja gra-da od 2016. do 2021. godine krovni dokument i da ne treba da bude kon-kretna pošto za to postoje konkretni projekti. Istakao je da će LSV podr-žati predlog sve i da je opozicija, a ne deo vlasti.

Skupštinari su odlučili da budu smanjene plate gradonačelniku, čla-novima Gradskog veća i vrhu gradske skupštine.

Ubuduće će koeficijent za gradona-čelnikovu platu iznositi 9,4 umesto dosadašnjeg 11,5, za sve funkcione-re ukida se uvećanje koeficijenta za 30 odsto. Gradski parlament prošle zime odbio je da donese ovakvu od-luku iako je prethodno Državna re-vizorska institucija utvrdila da su gradonačelnik i drugi funkcioneri primali više novca nego što im pri-pada po zakonu. Plata gradonačelni-ka Miloša Vučevića trenutno je oko 146.000 dinara, a članova veća oko 115.000. Zaposleni u Gradskoj kući i Skupštini grada neće imati zaradu iznad 100.000 dinara.

Umesto vrtićima, pare rodi-teljima. Usvajanjem odluke o su-finansiranju boravka dece u privat-nim vrtićima, Grad će umesto 15.500 dinara davati 10.000 dinara za ce-lodnevni boravak dece do tri godi-ne, odnosno umesto 10.600 dinara isplaćivaće se 8.000 za decu od tri do sedam godina. Takođe, smanjeno je i dotiranje za poludnevni boravak s užinom sa 4.160 na 3.200 dinara, odnosno bez užine sa 3.800 na 2.800 dinara.

Novac se više neće isplaćivati di-rektno vrtićima nego roditeljima. Ro-ditelji će sada morati da otvore ra-čun u Poštanskoj štedionici na koji će im svakog meseca stizati novac od Grada, na osnovu faktura i potvrda o plaćanju koje će lokalnoj vlasti do-stavljati vrtići, čime će potvrđivati da je dete boravilo u obdaništu. Rodite-ljima će biti refundiran deo novca za boravak dece.

Šefica odborničke grupe Srpske napredne stranke Dina Vučinić re-kla je da će se tom odlukom nasta-viti praksa započeta 1. septembra 2014. godine, s tim što ovaj put no-vac neće odlaziti vrtićima već rodi-teljima dece upisane u te vrtiće da bi se smanjila mogućnost njegove zloupotrebe.

Odlukom je predviđeno da se sub-vencioniše boravak 1.900 dece, a tre-nutno se finansira njih 1.825. Odluka važi do kraja godine.

Novac se više neće isplaćivati direktno vrtićima nego roditeljima, koji će morati da otvore račun u Poštanskoj štedionici kako bi im svakog meseca stizale uplate od Grada na osnovu faktura i potvrda o plaćanju

CENA ŽITA NAJNIŽA U POSLEDNOJ DECENIJI

U proteklih nedelju dana na Produktnoj berzi u Novom Sadu registrovan je pad robno-berzan-skog prometa. Količinski je iznosio 500 tona, što je za 58,33% manje nego prethodne nedelje, dok je ostvareni ovonedeljni vrednosni obim prometa od 15.774.000 dinara za 53,24% manji nego pre nedelju dana.

Na pad prometa najviše uticaja imalo je sma-njeno interesovanje za kupovinu pšenice, zbog rekordno niskih cena hlebnog zrna na svetskom nivou. Globalna hiperprodukcija pšenice prouzro-kovala je pad njenih svetskih cena na najniži nivo zabeležen u poslednjih 10 godina. Limitirani niskim svetskim cenama, domaći izvoznici ne mogu da ponude domaćim proizvođačima izvoznog kvaliteta pri-mamljivije otkupne cene. Stoga ovi i dalje čuvaju svoju robu na zalihama, očeku-jući bolja vremena. Istovremeno domaća mlinsko-prerađivačka industrija nije bila posebno zainteresovana za kupovne kotacije, što potvrđuje da se u prethodnom periodu dovoljno snabdela hlebnim zrnom.

Tržište soje ja takođe bilo zapostavljeno u nedelji za nama, iz prostog razloga što kupci nisu imali preke potrebe za nabavkom soje starog roda, očekujući pri-stizanje novog roda i nešto niže cene.

Kukuruzom je, nakon prošlonedeljnog cenovnog buma, trgovano po nešto nižim cenama, u rasponu od 20 do 20,20 din./kg bez PDV-a. Kako se primiče jese-nja berba novog roda, tako cena starog roda polako klizi nadole iako je i dalje na veoma visokom nivou od preko 20 din./kg bez PDV-a. Tokom nedelje prometo-vano je 200 tona kukuruza po prosečnoj ceni od 22,11 din./kg sa PDV-om (20,10 din./kg bez PDV-a), što je za 1,95% manje nego prošle nedelje.

Ove nedelje je svakako, s aspekta domaćeg agrara, bilo najzanimljivije tržište suncokreta. Novi rod je pristigao i prve količine zrna su, početkom nedelje, pro-metovane preko Produktne berze u cenovnom rasponu od 34 do 34,60 din./kg bez PDV-a. Krajem nedelje su, iako registrovanog prometa nije bilo, obeležili pre-govori na cenovnom nivou od 35 do 35,50 din./kg bez PDV-a, što potvrđuje uzla-zni cenovni trend tokom nedelje. Statistički posmatrano u okviru prometovanih 300 tona suncokreta registrovana je ponderisana nedeljna cena od 37,84 din./kg sa PDV-om (34,40 din./kg bez PDV-a). Kako su cene suncokreta u okruženju više od domaćih “otkupnih” koje nude prerađivači, čini se da će proizvođači sunco-kreta ove godine ipak pronaći modus da iz već tradicionalno napete i neprijatne priče na relaciji proizvođači–uljare izađu mnogo zadovoljniji.

Kako tokom nedelje nije bilo robno-berzanskog prometa pšenicom i sojom, jedino je ovonedeljni pad cene kukuruza uticao na kretanje PRODEX-a. Ovaj in-deks na današnji dan beleži vrednost od 211,88 indeksnih poena, što je za 1,67 indeksnih poena manje nego prošlog petka.

Cena pšenice je pala na najniži nivo u poslednjih deset godina usled obilne žetve koja je nagomilala rezerve kod velikih proizvođača, od Rusije do SAD, sma-njujući troškove osnovnih životnih namirnica u celom svetu. Obilna žetva i po-voljni vremenski uslovi naveli su analitičare da konstantno povećavaju procene proizvodnje. IGC je prošle nedelje povećao svoje procene proizvodnje pšenice u svetu na rekordnih 743 miliona tona, što je za 1% više nego prošle godine.

Obilne zalihe su stvorile veliki pritisak na poljoprivrednu ekonomiju. S oko 220 miliona hektara pšenica pokriva više poljoprivrednog zemljišta nego bilo koja druga žitarica.

Na čikaškoj berzi cena pšenice je na najnižem nivou od leta 2006. a kukuruza od septembra 2009.

Pšenica je za 8,23% jeftinija nego prošle nedelje, a kukuruz za 3,83%.Prema poslednjem istraživanju kvaliteta pšenice u Francuskoj, prema podaci-

ma Agri Mera, 23% ukupnih količina ima specifičnu težinu iznad 76 kg/hl, dok je prošle nedelje procena iznosila 28%. Prošle godine je 99% pšenice imalo ovaj nivo kvaliteta. Međutim, nivo proteina je ostao na visokom nivou, sa 64% kojičina iznad 12,5% proteina.

U Parizu je u poslednjih nedelju dana pšenica pojeftinila za 1,56%, a kukuruz za 2,72%. U Budimpešti je kukuruz takođe zabeležio pad (-1,88%).

Žetva pšenice je prošla pa je primat na berzanskom trgovanju ponovo preu-zeo kukurz. Znatan udeo imala je i soja kako starog tako i novog roda, odnosno tr-govanje na zeleno. Ukupno je prometovano 5.330,30 tona robe, što je za 19,01% manje nego prethodnog meseca. Finansijska vrednost prometa je za 0,13% veća upravo zahvaljujući većem učešću soje u prometu, koji je iznosio 135.946.690 dinara.

Kako se kraj meseca približavao, tako je i kukuruza u ponudi bilo sve manje, što je uticalo na rast cene ove žitarice. Ovosezonski maksimum od 20,50 din./kg bez PDV-a ponovo je dostignut krajem meseca, nakon čega je zabeležen blagi pad. Avgustovski ponder iznosi 18,32 din./kg (20,15 din./kg sa PDV-om), što je za 6,82% niža cena od julske.

Cena pšenice je izuzetno stabilna. Ako izuzmemo sam početak žetve, kao što se na grafikonu može videti, cena hlebnog zrna gotovo konstantno stagnira na 14,80 din./kg. Statistički posmatrano, cena je za 6,57% niža nego prošlog meseca – kilogram je u proseku koštao 14,79 din. (16,27 din. sa PDV-om). Uprkos tome što nakon žetve cena ove žitarice uglavnom zabeleži blag rast, velika ponuda na svetskom i domaćem tržištu izvršila je znatan pritisak i zadržala cenu na relativno niskom nivou. U poređenju s istim periodom prošle godine, pšenica je jeftinija za 17,83%.

Soja starog roda prometovana je po 40,85 din./kg (44,94 din. sa PDV-om) od-nosno po 0,97% nižoj ceni od julske. Na zeleno odnosno sojom roda 2016. godi-ne trgovanje je startovalo po 300 €/t, a kasnije nastavljeno po 320 €/t, što je u di-narskoj protivvrednosti u proseku iznosilo 38,81 din. (42,69 din./kg sa PDV-om).

Pored navedene robe, prometovana je još i lucerka u rol-balama po ceni od 7 din./kg bez PDV-a (7,70 din./kg sa PDV-om).


Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана


Živite u stanu i žalite što ne možete gajiti povrće? Kakva greš-ka. Na balkonima i prozorima možete napraviti pravu malu džunglu zdravih plo-

dova. Prvi korak su saksije. Mogu grn-

čarije s pijace, a mogu i široke sta-klenke. Drugi korak je zemlja, a treći seme bosiljka, nane, peršu-na, korijandera, origana... Još vam samo treba ljubav i vreme do prvih plodova.

Od pruća napravite držače za po-vrće penjačice: mini-paradajz, kor-nišone, grašak... U velikoj saksiji možete gajiti čak i kelj i patlidžan.

Mini-paradajzu je potrebno mno-go topline i svetlosti pa je idealan za prozor. Zemlja treba da bude stalno vlažna, ali s vodom ne treba prete-rivati. Spanać traži dosta prostora za koren i zato mu dajte dublju i širu saksiju.

Čak ne morate ni kupovati seme ni rasadu. List salate stavite u vodu, posle nekoliko dana izrašće žili-ce koje zasadite u staklenku sa ze-mljom. Na prozoru će izrasti nova salata. Kad beli luk počne da klija zbog dugog stajanja, zreo je da ga posadite sa širim delom nadole. Stavite ga na toplo i sunčano me-sto. Slično je i s crvenim lukom i po-rilukom. Ne bacajte gornji deo šar-garepe kod čišćenja, već ga stavite u malo vode i sačekajte da izrastu korenčići.

Vlašac raste na vlažnim livada-ma, rečnim obalama i na močvar-nom tlu. Presadite ga u saksiju jer ima intenzivniji miris i ukus nego onaj od kupovnog semena.

Aloe vera traži sobne uslove i tem-peraturu oko 21 stepen Celzijusa i dosta svetla. Voli suvu zemlju i za-liva se svaka dva-tri dana. Otki-nite komad đumbira i stavite ga u zemlju, ali ga nemojte zatrpati. Zali-vajte često, držite na toplom mestu i čekajte dok ne naraste stabljika čiji je koren vaš džumbir.

Osnovni alat su prskalica, kantica za zalivanje, male grabulje i maka-ze. Najbolja je šumska zemlja, mada i s oranice može da posluži. Povr-ću treba najmanje osam sati sunca dnevno, inače će urod biti slab.

Zdravi plodovi nadohvat ruke

Napravite dŽuNglu od povrća Na balkoNuStranu o ekologiji omogućio vam je


ogledalo

Ogledna polja novo-sadskog Instituta za ratarstvo i povrtar-stvo okupila su više od pet hiljada po-ljoprivrednih proi-zvođača, stručnja-

ka i čelnih ljudi Pokrajine i lokalne samouprave, kao i gostiju iz više od deset zemalja s nekoliko kontinenata. Na tradicionalnom Danu polja kuku-ruza, suncokreta, soje, šećerne repe i sirka na Rimskim šančevima čulo se da će ova godina biti rodna, s dobrim pa čak i rekordnim prinosima svih prolećnih kultura. Za to su zaslužna i domaća semena, prvenstveno No-vosadskog instituta za ratarstvo i po-vrtarstvo, čime je još jednom potvr-

đeno da je NS seme značajan izvozni adut Srbije.

Od argentine do rusije. Koliko je Institut za ratarstvo i povrtarstvo značajan za privredu naše zemlje, najbolje govori činjenica da je skoro svaki deveti suncokret na svetu plod naučnog rada u toj instituciji, a pored suncokreta veliki broj ostalih kultu-ra osvaja kako domaća tako i svet-ska polja. To potvrđuju i proizvođači rekorderi, koji redovno seju domaće sorte i hibride.

V. d. direktor Instituta prof. dr Jan Turan rekao je da je Dan polja najbo-lja prilika da se u svet pošalje slika o važnosti i značaju nauke u Srbiji.

– Nije slučajno da imamo briljantne

Novosadske sorte i hibridi seju se u 26 zemalja, od Argentine do Kine i Indije, i odolevaju konkurenciji velikih svetskih kompanija – rekao v. d. direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Jan Turan

Autor: Siniša Kostić

Dan pOlja KuKuruza, SuncOKreta, SOje, šećerne repe i SirKa na rimSKim šančevima

rekordna godina sa nS semenom


rezultate koji nas svrstavaju u rang s najvećim svetskim kompanijama u ovoj oblasti. Novosadske sorte i hibridi seju se u 26 zemalja, od Ar-gentine do Kine i Indije i odolevaju konkurenciji velikih svetskih kompa-nija. Za to je potrebna posvećenost, strpljenje i požrtvovanost, osobine koje krase naučne radnike Instituta. Ovo je rodna godina, ali podjednako je važno da će i kvalitet merkantilne robe biti isto tako odličan. Izostala su gljivična oboljenja koja su nas ra-nije pogađala, podsetiću vas samo na tešku 2010. godinu. Institut za ratarstvo i povrtarstvo vodeća je semenska kuća na ovim prostorima i nastavićemo da se razvijamo kako bismo zadržali konkurentsku pozi-ciju – istakao je Turan.

Da mladi ostanu na selu. Ma-nifestaciju Dan polja svečano je otvo-rio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

– Institut za ratarstvo i povrtar-stvo ima dugu tradiciju kvaliteta jer angažuje najbolje stručnjake. Nedav-no nam je u gostima bila delegacija Kazahstana, pre svega, tražeći sarad-nju s Institutom. Poljoprivreda je naj-važnija oblast za nas u Vojvodini i ona zahteva kontinuirano usaglašavanje primene mera Pokrajine i Republike koje poljoprivrednici traže. Naša ori-jentacija je da u naredne četiri godine s još više sredstava i energije razvija-mo poljoprivredu u Vojvodini jer želi-mo da ona donese dodatnu vrednost, da brendiramo i zaštitimo geografsko poreklo koje imaju vojvođanski pro-izvodi, da podržimo organsku proi-zvodnju i, što je najvažnije, da oču-vamo selo. Prvi operativni prioritet pokrajinskih vlasti biće navodnjava-nje. U budžetu za 2017. godinu biće opredeljena i sredstva za izgradnju smeštajnih kapaciteta, a u narednom periodu radiće se i na standardizaciji propisa kako bi se poljoprivredni pro-izvodi mogli izvoziti i u zemlje EU – istakao je Mirović.

Još veći uspesi. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da mu je veliko zadovoljstvo da pri-sustvuje Danu polja jesenjih kultura gde se prikazuju sorte i hibridi koji već postižu dobre rezultate, ali i novi od kojih se očekuju još veći uspesi.

– Čestitam svim dobitnicima pri-znanja, našim rekorderima u proi-zvodnji, s verom da će biti i dalje isto tako uspešni pa čak i bolji. Izuzet-no je važno da ulažemo u poljopri-vredu, a Grad Novi Sad, pored toga što odlično sarađuje s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, preko Grad-ske uprave za privredu svake godine izdvaja znatna sredstva za tu oblast – podsetio je Vučević.

Iz Sekretarijata za poljoprivredu napomenuli su da će do kraja godine biti objavljeni brojni konkursi za sufinansiranje poljoprivredne proizvodnje te pozivaju ratare da ih prate i prijave se na njih

I urod i kvalitet. U okviru Dana polja održan je niz stručnih predava-nja eminentnih stručnjaka iz oblasti semenarstva, selekcije, zaštite bilja, kao i obilazak oglednih polja. Pokra-jinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je rekor-derima u proizvodnji sorti i hibrida NS semena za 2015. godinu pehare i priznanja.

Rekorder Miloš Teodorović oče-kuje da će ove godine biti još veći prinosi nego prošle za koju je dobio pehar.

– Lane sam imao sedam tona ku-kuruza po hektaru jer je bila dosta lošija godina nego 2012. kad sam imao preko 12 tona, ali uz dosta sla-biji kvalitet. Ove godine očekujem između deset i 12 tona po hektaru, u zavisnosti od hibrida i tipa zemljišta na kome je kukuruz sejan – objašnja-va Teodorović.

Patriote zbog dobrog prino-sa. Dejan Đurišić je ove godine sejao žito NS-40-S na oko 100 jutara.

– Prosečan prinos bio je oko osam i po tona. Sasvim sam zadovoljan tim rezultatom – istakao je Đurišić.

Niko od nas nije preveliki patrio-ta da seje domaće seme, već sejemo zato što su dobri prinosi, kaže poljo-privrednik iz Bačkog Brestovca Ne-bojša Radić.

Pokrajinski sekretar za poljopri-vredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević istakao je da treba pronaći zajedničke tačke delovanja kako bi na najbolji način povezali nauku, državu i privredu. Na Danu polja čulo se i da će Institut za ratar-stvo i povrtarstvo i dalje insistirati na konkurentnosti kod nas i u svetu kako bi NS seme ostalo vredno i pre-poznatljivo. Iz pokrajinskog Sekreta-rijata za poljoprivredu napomenuli su da će do kraja godine biti objavlje-ni brojni konkursi za sufinansiranje poljoprivredne proizvodnje te pozi-vaju ratare da ih prate i prijave se na njih.

16INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim našim poljoprivrednim

DANU POLJA

8. SEPTEMBAR 2016.

nsreporter.rs

17INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim našim poljoprivrednim

DANU POLJA

1. SEPTEMBAR 2016.

XXX



Milica Radin mis VojvodineMaturantkinja TŠ „Mileva Marić Ajnštajn” Milica Radin iz Stapa-

ra okitila se titulom mis Vojvodine na takmičenju održanom na Ribarskom ostrvu. U organizaciji Modnog studija „Baron”

i pod licencom kompanije „Miss Yu”. Bio je to ujedno i polufinalni izbor za mis Srbije, a 18-godišnja Milica direktno se plasirala na takmiče-nje za najlepšu Srpkinju. Uz to, osvojila je i stipendiju R&B koledža za kompletno trogodišnje školovanje. Titulu prve pratilje ponela je Aleksandra Ćirić iz Kikinde, dok je za dru-gu pratilju izabrana Novosađanka Kristina Babić. Devetočlani stručni žiri, kao mis šarma proglasio je Sonju Vojnović, dok je titulu mis foto-geničnosti osvojila Marija Nikić.Izbor za mis Vojvodine obeležile su prelepe haljine koje je za sve ta-kmičarke kreirao Mladen Baron, a njegov Modni studio pobrinuo se i za šminku i frizuru lepotica. Devojke su gracioznost u takmičenju po-kazale šetajući u večernjim haljinama, kupaćim kostimima, a koreo-grafiju je osmislila Slađana Ivanišević. Za odličnu atmosferu pobrinuo se poznati voditeljski par Boško Jakovljević i Maja Manojlović, dok su u pauzama publiku zabavljali Tanja Banjanin, Romana i Dejan Matić. Ovogodišnji izbor bio je u duhu lepote i glamura, što je predstavljeno i kroz scenografiju koju su krasili raskošni cvetni aranžmani, kristalni lusteri, orhideje i baldahini.

Polufinale izbora za najlepšu Srpkinju na Ribarskom ostrvu

Foto: Mladen Sekulić

XXX

20

Škola u prirodi pokreta gorana novog Sada

Srednjoškolci savladali tajne botanike

Autor: isidora Filipov

8. SEPTEMBAR 2016.

21

Sremski Karlovci su gradić pun istorijskih znamenitosti, nei-spričanih priča, ali i biološkog blaga. Malo je poznato da je baš ovde davne 1793. go-

dine slovački naučnik Andreas Vol-ni postao direktor Gimnazije i za-tim je proučavao floru Fruške gore. S đacima je napravio herbarijum sa stotinama bilja Srema, koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji.

Pokret gorana Novog Sada već go-dinama organizuje kamp „Stopama prvih botaničara” kroz koje je prošlo oko 50 srednjoškolaca, uz pomoć po-krajinskih i gradskih vlasti. Učenici su se već dvaput okupili vikendom, a poslednje okupljanje na programu

je 10. i 11. septembra.– Upoznajemo se s osnovama bo-

tanike, naučnoistraživačkim radom, istraživanjima na terenu... Ovo je neobično i uzbudljivo iskustvo za sve nas. Biljke mogu biti vrlo zani-mljive ako im posvetite malo vre-mena i pažnje. Iz drugog ugla upo-znali smo naš najstariji Nacionalni park Frušku goru, spavali u Plani-narskom domu na Stražilovu, saku-pili i determinisali stotinak biljaka, prepoznavali fosile, takmičili se u prepoznavanju biljaka, slušali sjaj-no predavanje o dendrologiji. U slo-bodno vreme penjali smo se na ve-štačku stenu, igrali društvene igre, šetali po Dvorskoj bašti – rekli su nam novosadski i karlovački sred-njoškolci.

Povodom predstojećeg Svetskog kon-gresa za upravljanje otpadom koji će biti održan u našem gradu, studenti i

profesori novosadskog FTN-a s radnicima i rukovodstvom JKP Čistoća pokupili su čvr-sti otpad iz kampusa Univerziteta u Novom Sadu, očistili ivičnjake kao i sva mesta na ko-jima studenti borave. Čistoća je obezbedila mehanizaciju, alat i otpremanje sakupljenog otpada i još jednom pokazala da je 24 sata u službi građana.– Nije nam bilo teško, tokom školovanja učili smo i učimo o očuvanju prirode i zaštiti okoli-ne pa je red da to pokažemo i na delu. Nada-mo se da će ovakvih akcija biti više i češće, i to s još više učenika i studenata. A prvi korak bi im mogao biti da bacaju manje otpada na travnjake i ulice – rekle su nam studentkinje novosadskog univerziteta.Jačanje svesti o tome gde treba odlagati smeće jedna je od desetine tema Svetskog kongresa za upravljanje otpadom koji će od 19. do 22. septembra okupiti 1.200 učesnika iz celog sveta. Biće to najveći kongres ove vrste koji je dosad održan. I. F.

Studenti čistili kampus

8. SEPTEMBAR 2016.

Autor: Isidora Filipov

22

Novi Sad iz dana u dan dokazuje da je ozbiljan kandidat za evropsku prestonicu kulture

Vikend za oko, uho i dušuMinulog vikenda Novi Sad je u pravom smislu reči bio centar kulturnih de-šavanja. Dve izložbe, od ko-

jih je jednu potpisao slikar Milan Kešelj a posvećena je 160. godišnjici rođenja i jubileju 80. godina od pro-glašenja za počasnog građanina No-vog Sada našeg najvećeg naučnika Nikole Tesle, a druga, „Nova relegi-ja” prestižnog britanskog umetnika Demijana Hersta, kulturni je događaj godine u Srbiji i regionu. Za umet-nike pisane reči bila je organizova-na dvodnevna konferencija Book talk 2016, a za sve ljubitelje muzike trodnevni 16. Festival uličnih svira-ča, koji je prvi put održan u podgra-đu Petrovaradinske tvrđave.

Pisana reč čuva kulturu. Kon-ferencija Book talk druga po redu održana je 1. i 2. septembra u orga-nizaciji Color press grupe i deo je programa priprema za kandidaturu Novog Sada za evropsku prestonicu kulture (EPK). Mnogobrojni gosti iz sveta književnosti i izdavaštva svoje mišljenje kroz dijalog izneli su u dvod-nevnim panel diskusijama u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

S ambicijom da Regionalna književ-na konferencija postane mesto oku-pljanja ne samo književne već i one kulturne elite čija promišljanja i pi-sane reči mogu iznedriti plodne di-jaloge, među devet paralelnih panel diskusija postavljana su i pitanja kako je intelektualna Evropa odgovorila na izazove migrantske krize, terorizma i Bregzita, društveni status kulturne elite, model 2016.

Prvi panel pod nazivom „Da li je sloboda umela da peva – 25 godina kasnije – regionalna prožimanja i ba-rijere u kulturi”, usledio je odmah nakon otvaranja. Tokom ovog pane-la raspravljalo se o tome da li je pojam regiona eufemizam i gde smo danas kada je u pitanju kulturna saradnja između zemalja bivše Jugoslavije. U razgovoru su učestvovali: Muharem Bazdulj, Svetlana Slapšak, Borka Pa-vićević, Vladimir Arsenijević i Katica Ćulavkova, a moderatorka diskusije bila je Jovana Gligorijević.

Borba izdavača za opstanak. Drugi dan konferencije otvorio je zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Nebojša Kuzmanović. U uvodnom obraćanju ukazao je na značajan doprinos ove konferencije ukupnom umetničkom i kulturnom ambijentu, ne samo Voj-vodine već i cele Srbije. Naglasio je da je posebno značajno isticati važnost

kultura

Najviše glasova na Book talku dobila je Isidora Bjelica pa su njeni čitaoci imali priliku da s njom prošetaju i proćaskaju

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

8. SEPTEMBAR 2016.

23

Novi Sad iz dana u dan dokazuje da je ozbiljan kandidat za evropsku prestonicu kulture

Vikend za oko, uho i dušuknjige u eri visokih tehnologija, raču-nara i pametnih telefona, kao i da će Pokrajinski sekretarijat nastojati da mnogo snažnije nego dosad podrži srpsko izdavaštvo.

Usledio je panel izdavača na kom se razgovaralo o temi koja se nametnu-la još tokom prošlogodišnje konferen-cije, a to je da li se države u regionu različito ponašaju prema svojoj izda-vačkoj produkciji, kao i o tome koliko nestabilnost Srbije i okolnih država utiče na njihovu politiku i odnos pre-ma knjizi.

O tome kako čuvamo uspomenu na dela velikana naše kulture i da li su ulične table, biste i spomenici sve što naša društva rade kako bi sačuva-li uspomenu na velikane, raspravljalo se tokom trećeg panela pod nazivom „Umetnik i njegov spomenik”.

U panelima koji su usledili razgo-varalo se o pravima i prevodima, kao i mogućim načinima uređenja tržišta Balkana, o iskustvima poznatih lič-nosti koje su napisale knjige. Neki od učesnika bili su: Teofil Pančić, Lazar Džamić, Nele Karajlić, Duško Ljušti-na, Branko Rosić, Ivan Ivanji, Ante To-mić, Isidora Bjelica, Marko Vidojković, Andrija Terzić i još mnogi drugi.

Tokom konferencije posetioci su imali priliku da izaberu svog omilje-nog pisca na konferenciji i da s njim prošetaju gradom u sklopu akcije Walk&Talk. Najviše glasova imala je Isidora Bjelica, tako da su se organiza-tori pobrinuli da šetnja prođe u najbo-ljem redu na radost Isidorinih čitalaca, koji su ovom prilikom uživali ćaskaju-ći sa svojim omiljenim piscem.

Izložba za mase. Izložbu Demi-jana Hersta „Nova religija” otvorio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mi-rović u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Ovo je takođe manifestaci-ja koja je u programu za kandidaturu grada za EPK, a publika će moći da vidi 44 grafike i četiri skulpture do 14. septembra. Na otvaranju publici se obratila i direktorka Muzeja savre-mene umetnosti Vojvodine Sanja Ko-jić Mladenov rekavši da se bogatstvo te izložbe ogleda u činjenici da je po-stavka jedinstven umetnički koncept i da predstavlja jedinstvenu umetničku instalaciju u kojoj su svi radovi među-sobno povezani.

Direktorka Britanskog saveta za za-padni Balkan Kler Sirs istakla je da je Demijen Herst uvek privlačio široku

pažnju publike, da ne stvara umetnost za uzak krug ljudi, već za brojnu publi-ku i da ljudi lako shvataju teme kojima se on bavi.

Slikar Milan Kešelj je dan pre Her-stove izložbe otvorio svoju „Na tala-sima Teslinog uma – Čudesni svet” u susednoj zgradi Muzeja Vojvodine. Impozantna platna s odabranim po-rukama i mislima genija Nikole Tesle publiku su uvela u magičan svet Te-slinih pronalazaka i Kešeljovih vizija i fuzija umetnosti i nauke. Inspiracija umetniku bile su reči naučnika koje je Kešelj otkucao na teleks traci i ma-terijalizovao u dve i tri dimenzije, na platnu i u trakama. Izložba je otvore-na do 7. septembra.

Zvuci razbudili podgrađe.

Preseljenje Festivala uličnih svira-ča iz centra Novog Sada u podgrađe Petrovaradinske tvrđave bilo je pun pogodak. Preko 40.000 posetilaca kružilo je tri dana festivala ulicama romantičnog gradića ispod petrovara-dinskih zidina, uživajući u bogatom i raznovrsnom umetničkom programu. Da li je grad dobio novu sredinu za ur-bana dešavanja?

Četrnaest punktova duž ulica Be-ogradske, Štrosmajerove i Lisinskog, na platou ispod Pijanog sata, kod Be-ogradske kapije i iza nje, na Vojnom igralištu i kod Barutane „Josif” goto-vo da je bilo tesno da primi sve za-interesovane, željne prave nekomer-cijalne umetničke ponude, pa još i prilagođene stilu izvođenja na ulici i pristupačne svima, bez ograničenja. A bilo je i šta da se vidi, poput prave ek-skluzive – nastupa Jenoa Listeša, koji je opravdao reputaciju najboljeg svet-skog cimbaliste, uz neverovatan duet s vojvođanskim gitarskim virtuozom Đusijem Kovačem, s kojim se susreo i zasvirao prvi put u životu, ali toli-ko bravurozno da su se ovacije dale-ko čule.

Prave zvezde festivala bili su Nju-jorčani iz sastava Moon Hooch, koji su za dva dana boravka i sviranja u pod-građu stekli brojne poštovaoce svo-je zapaljive „pećinske” muzike. Dva saksofona i bubanj zaista mogu biti zabavni za svaku publiku, a ne samo za onu u podzemnoj u Bruklinu, gde inače sviraju ovi umetnici.

Pozorište, bioskop, ples... Ni-šta manje atraktivni nisu bili ni osta-li nemuzički programi. Za pozorišni

prostor iza Beogradske kapije bilo je ogromno interesovanje. Pozorište Promena, trupa Ludifiko, umetnič-ki duo Vulkai iz Budimpešte i drugi učesnici ovog stejdža bili su na vi-sini zadatka. Jednako privlačne bile su i filmske projekcije u otvorenom bioskopu prijateljskog gostujućeg fe-stivala Cinema City, uz probran re-pertoar domaćih filmskih stvarala-ca, dobrim delom posvećenih upravo muzici. Društveni aktivizam festi-vala ove godine je, pod sloganom „Budimo Gradić”, bio usmeren ka nastojanju da se ova lepa, ali poma-lo zapuštena i oronula ili barem ne-dovoljno iskorišćena gradska četvrt oživi, revitalizuje i pretvori u atrak-tivan prostor za život, rad i turistič-ke potencijale. Neka tako ostane i u narednih godinu dana, do sledećeg, 17. izdanja Festivala uličnih svirača, na istom mestu, poručili su organi-zatori.

Direktorka Bri-tanskog save-ta za zapadni

Balkan Kler Sirs istakla je da je Demijen Herst uvek privlačio široku pažnju publike, da ne

stvara umetnost za uzak krug lju-di, već za brojnu publiku i da ljudi

lako shvataju teme kojima se

on bavi

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУФакултет за економију и инжењерски

менаџмент у Новом СадуБрој: 82/1

Дана: 31.08.2016. г.

На основу члана 70. Статута Факултета за економију и инжењерски менаџмент, (у даљем тексту: Факултет), декан

Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА САРАДНИКА

и то са:а) 2 сарадника за ужу научну област Пословна и међународна

економија - са пуним радним временом 2 извршиоца

б) 2 сарадника за ужу научну област Финансије и банкарство- са пуним радним временом 2 извршиоца

в) 2 сарадника за ужу научну област Квантитативне методе и информациони системи

- са пуним радним временом 2 извршиоца г) 2 сарадника за ужу научну област Информационе

технологије- са пуним радним временом 2 извршиоца

д) 2 сарадника за ужу научну област Агрономија, технологија и инжењерски менаџмент

- са пуним радним временом 2 извршиоцађ) 2 сарадника за ужу научну област Опште и правне науке- са пуним радним временом 2 извршиоца

е) 1 сарадник за ужу научну област Природне науке- са пуним радним временом 1 извршилац

ж) 1 сарадник за ужу научну област Примењена екологија са заштитом животне средине

- са пуним радним временом 1 извршилац

Радни однос се заснива на одређено време, са реизбором на 1 годину за сарадника у настави, а за асистента са

реизбором на 3 године. Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања конкурса.

Услови: услови конскурса су предвиђени чланом 124. Статута Факултета и чланом 70., 71. и 72. Закона о високом

образовању („Службени гласник РС„ бр. 76/05, 100/2007 - аутентично тумачење, 97/2008 и 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-аутентично тумачење, 68/2015). Пријаве

са комплетном документацијом доставити на адресу: Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад,

ул. Цвећарска бр. 2. Тел. 021/400-484; опција 2, е-mail: [email protected]

Декан Факултета

Проф. др Драган Солеша

8. SEPTEMBAR 2016.

XXX

24

Ni posle 15 godina ne zna se ko je srušio Kule bliznakinje i pogodio Pentagon

Misterija najvećeg terorističkog napada

svih vremenaI dalje postoje dve istine i svakom je na volju da izabere uverljiviju – da li su

u glavnoj ulozi bili pustinjaci Al Kaide ili je sve bila režija obaveštajnih službi

8. SEPTEMBAR 2016.Autor: Isidora Filipov

25

Šekspirovo autorstvo, sletanje na Mesec, ubistvo Kenedija , smrt princeze Dajane i projekat Harp samo su deo onoga što se vezuje za nerazjašnje-

ne misterije ili teorije zavere, kako vam drago. I mi smo toj tematici dali lokalni doprinos s još uvek ak-tuelnim nedoumicama oko porekla Josipa Broza, atentata u Marselju, trećeg metka ispaljenog u Zorana Đinđića...

Za i protiv. Pa ipak, ništa nije ustalasalo toliko ljudi niti pružilo više argumenata za službenu verzi-ju i protiv nje, kao rušenje Kula bli-znakinja u Njujorku i napad na Pen-tagon 11. septembra 2001. godine. Posle bezbrojnih istraga i analiza, nakon pokušaja sudskog postupka protiv Saudijske Arabije, ni deceniju i po od najvećeg terorističkog napada u istoriji, kako je prozvan taj čin, ni-smo bliže istini. Bolje rečeno, posto-je dve istine i svakom je na volju da izabere uverljiviju – da li su u glavnoj ulozi bili pustinjaci Bin Ladena i Al Kaide ili je sve bila režija obaveštaj-nih službi.

Kobni letovi. Sled događaja ma-nje više je poznat:

– u 8.46 sati Ameriken erlajnz let 11 udara u severnu kulu Svetskog tr-govinskog centra;

– u 9.03 Junajted erlajnz let 175 ule-će u južnu kulu;

– u 9.37 Ameriken erlajnz let 77 udara u zapadni zid Pentagona;

– u 10.03 Junajted erlajnz let 93 pada u Pensilvaniji;

– u međuvremenu, u 9.58 srušila se južna kula, a tačno pola sata kasnije i severna;

– posle sedam sati srušila se i Zgra-da broj 7 Svetskog trgovinskog centra od 47 spratova iako u nju nije udario avion.

Slaba komunikacija. Zašto nisu poleteli borbeni avioni kad je pogo-đena prva zgrada Svetskog trgovin-skog centra?

Teorija zavere – tadašnji američki potpredsednik Dik Čejni naredio je ratnom vazduhoplovstvu da ne pre-duzima ništa i da ostave otete avione na miru.

Službena verzija – slaba reakciju američkog ratnog vazduhoplovstva objašnjena je propustima u komuni-kaciji. Zabunu je unela činjenica da se radilo o istovremenoj otmici više putničkih aviona, a uređaji za identi-fikaciju tih aviona bili su ili isključeni ili zamenjeni. Osim toga, istog dana odvijala se i vežba ratnog vazduho-

plovstva, a kontrolor leta Kolin Sko-gins zbog toga je stalno komunicirao s komandom ratnog vazduhoplovstva SAD. Slaba komunikacija bila je izme-đu Civilne kontrole leta (FAA) i ame-ričke vojske. U službenom izveštaju se navodi i da je američka vojska ima-la zastarelu opremu i dizajn za nad-gledanje pretnji iznad Atlantika.

Hiljadu stepeni. Kako to da su se čvrste konstrukcije Kula bliznaki-nja STC mogle srušiti tako brzo sve do temelja, nakon požara izazvanog udarom aviona?

Teorija zavere – zgrade nisu pale zbog požara, već nakon serije kon-trolisanih eksplozija, kao što se inače ruše stare zgrade u SAD. Urušavanje svakog od tornjeva trajalo je desetak sekundi, a vatra koja je nastala na-kon udara aviona gorela je 56 minuta na kuli broj dva i 102 minuta na kuli broj jedan.

Isto tako, teorije zavere ističu kako su se pre urušavanja mogle čuti gla-sne eksplozije i videti izbijanje staka-la s prozora.

Službena verzija – istraga je pokaza-la da su avioni presekli potporne stu-bove ili ih katastrofalno oštetili. Oko 40.000 litara avionskog goriva razli-lo se po nekoliko spratova STC, što je prouzrokovalo požare s tempera-turama i do hiljadu stepeni Celzijusa. To je ujedno oslabilo potporne stubo-ve, savijajući ih i proizvodeći zvukove eksplozije. Osim toga, podovi su po-čeli propadati i stvoreno je dinamič-ko kretanje, koje je urušilo kule. Služ-beni izveštaj govori i o rupi u teoriji zavere i kaže da se kontrolisano ruše-nje zgrada vrši tako što se eksploziv detonira odozdo prema gore, a to nije bio slučaj kod STC. Takođe, tvrdi se da nije pronađen nikakav dokaz koji bi upućivao na upotrebu eksploziva ili druge tragove koji bi upućivali na kontrolisano rušenje zgrada.

Ima li pilota u avionu. Kod na-pada na Pentagon osnovno pitanje bilo je kako pilot amater može izve-sti tako precizan manevar i zabiti se u najčuvaniju vojnu komandu na svetu, a da pritom ne ostavi nikakve tragove?

Teorija zavere – u Pentagon je uda-rio krstareći projektil ili bespilotna letelica. Kako je vreme odmicalo, sve je više dokaza bilo da je ipak avion na letu 77 zaista udario u Pentagon. Te-oretičari zavere nakon toga ističu da je tim avionom upravljao Pentagon, a ne teroristi Al Kaide.

Službena verzija – na mestu udara pronađeni su ostaci aviona na letu 77 i crna kutija. Iako prvi video-snimci s mesta nesreće nisu pokazali ostat-ke aviona, naknadni video-snimci i

fotografije prikazali su te ostatke i put leta odnosno nekoliko polomlje-nih stubova s rasvetom. Osim toga, postoje svedoci koji tvrde kako su vi-deli da se avion zabio u Pentagon, a istraga je pronašla i ostatke posade i otmičara te ih identifikovala putem DNK metode.

Gde su putnici. U celoj priči o 11. septembru najmanje pažnje po-klanja se letu 93 – da li je taj avion uopšte srušen i gde su njegovi ostaci i delovi tela putnika, članova posade i otmičara.

Teorije zavere – avion je oborila ra-keta, nakon čega se zapalio i doslov-no dezintegrisao još u vazduhu.

Službena verzija – javnosti su po-kazane fotografije s mesta nesreće u Šenksvilu u Pensilvaniji a zabele-žen je i razgovor iz kokpita aviona koji govori o pobuni putnika protiv otimača letelica. Američka vojska je opovrgla da je izdala naređenje da se avion sruši i o tome nema nikakvog traga. Međutim, na osnovno pitanje gde su završili ostaci aviona koji su putnici preoteli od otmičara, službe-ni izveštaj ne daje ni reči odgovora.

Kolaps za 2,25 sekundi. U Zgrada broj 7 bile su smeštene fede-ralne bezbednosne agencije, između ostalih i CIA. Na nju, kao i na šire po-dručje, padali su delovi konstrukcija s obe kule. Zvanična verzija kaže da se Zgrada broj 7 tako posredno zapa-lila jer u nju ništa nije udarilo. Uruši-la se za samo 2,25 sekundi.

Teorije zavere – radi se o kontroli-sanom rušenju zgrade u kojoj je bio smešten centar za upravljanje celom akcijom od 11. septembra. Jedino ek-sploziv može srušiti takav neboder u 2,25 sekundi. Pojedini naučnici koji su prikupljali uzorke s mesta uruša-vanja, pronašli su tragove eksplozi-va. Iste su pronašli i među ostacima kula.

Službena verzija – istrga je traja-la pune tri godine i zaključak je bio da je zgrada kolabirala zbog sedmo-satnog požara uzrokovanog padom severne kule Svetskog trgovinskog centra. Dokazi o eksplozivu nisu pro-nađeni, a ono što su naučnici pronaš-li, proglašeno je ostacima osnovne boje zgrade, a ne dokazom o ostaci-ma eksploziva.

Posle bezbroj-nih istra-ga i anali-za, nakon pokušaja sudskog postup-

ka protiv Saudijske Arabije, ni

deceni-ju i po od najvećeg

teroristič-kog napa-da u isto-

riji, kako je prozvan taj čin, nismo bliže istini

8. SEPTEMBAR 2016.

26

vošin kutak

8. SEPTEMBAR 2016.

VojVodina MikroMarket grabi ka titulibokserski spektakl u amfiteatru Spensa na otvorenom

Sponzor SportSke Strane

8. SEPTEMBAR 2016. 27

Pobednik u sportu ne zna se do poslednjeg sudijinog zvižduka, ali u boksu ni tad nije gotovo. Superteškaši Nenad Mankulović i Dašo Simeunović već

su bili skinuli rukavice i pozdravili se sa svima na ringu, kad je objavlje-no da je Novosađanin bio bolji i time Vojvodini Mikromarketu doneo tesnu pobedu protiv bjeljinskog Radnika (8 : 6). I ova borba, kao i sam meč, pred punim tribinama amfiteatra Spensa na otvorenom prštala je od snažnih udaraca i bila na ivici noža. Jedan precizan zamah odlučivao je da li će domaćin ostati u trci za šampiona Prve bokserske lige Srbije.

A nije tako izgledalo posle prve dve borbe jer su domaćini poveli nakon sigurnih pobeda Dositeja Todorov-skog protiv Nikole Ivkovića i pogoto-vo Vanje Bačića u susretu s Markom Pavlovićem. Usledila su dva nokauta u korist gostiju – najpre je tehnički sjajnim Adem Fetahović sredio Mila-na Osadkovskog, a onda je razigrani Stefan Čolović klasičnim bacio na pod Blagu Rešetara.

Ispostavilo se da je ključna bor-ba bila između Novosađanina Deni-sa Memetovića i gosta Saše Milovca. Svašta je viđeno, pa i pucanje arkade na obe strane, da bi sudije glasale 2 : 1 za domaćeg boksera. Pojačanje Mikro-marketa iz Mađarske Đerđ Šavoli nije pokazao ništa osim želje za uličnom tučom pa ga je Dušan Veletić glatko pobedio i izjednačio ukupan rezultat na 6 : 6. Srećom po domaćina, Man-kulović je izuzetno smireno i precizno odgovarao na neprekidne Simeunovi-ćeve nasrtaje i pobedio sudijskom od-lukom sa 2 : 1.

Postavljanje ringa u amfiteatar Spensa na otvorenom pored ulaza za sportiste ispostavilo se kao odličan potez. Bokseri su mnogo bliže, udarci se doživljavaju jače i neposrednije, na licima im se vide reakcije posle svakog udaraca... Izgleda gotovo kao da ste i sami u ringu, ili bar na mestu sudije.

U sledećem kolu, već 24. septembra, Vojvodina Mikromarket je ponovo do-maćin na Spensu jer dolazi odlična ekipa Loznice.

Autor: Miloš Dukić

VojVoDina MikroMarket grabi ka titulibokserski spektakl u amfiteatru Spensa na otvorenom

Sponzor SportSke Strane

Foto: boro Milić i nikola kukin

V

28

Na nama je sad možda i istorijski zadatak da Vojvodinu uvedemo u grupnu fazu evropskih takmičenja. Svaki navijač tad će znati da Voša više nije ista

Vlasnik kompanije “Aleksandar grad-nja” Vojislav Gajić novi je predsednik Upravnog odbora FK Vojvodina po-što je Zoran Šćepa-

nović, posle dve godine, dao ostavku zbog angažovanja u Izvršnom odbo-ru Fudbalskog saveza Srbije. Novi UO Vojvodine čine još: Dragoljub Zbiljić, Dalibor Bogdanović, Nenad Ronče-vić, Aleksandar Đurđević, Dušan Vla-ović, Dušan Radojičić, Boban Milić i Nebojša Stupar.

Gajić je ovu funkciju već obavljao u sezoni 2008/2009. kada je Vojvodina bila druga u Superligi Srbije, što je najveći uspeh još od šampionske titu-le 1989. godine. Već prvog Gajićevog dana na novoj dužnosti Vojvodina je odblokirala račun i uputila poziv za saradnju Školi za osnovno i srednje obrazovanje za “Milan Petrović” u Novom Sadu.

Vaša vizija kluba na čije ste čelo ponovo došli posle osam go-dina?

– FK Vojvodina postoji više od sto godina i ništa se dramatično ne me-nja kad dođe novo rukovodstvo. Am-bicije su zbog toga poznate – vrhun-ski rezultati prvog tima, što bolji rad omladinskih škola kako bi što više naših igrača obuklo dres prvotima-ca. Međutim, svi znamo da živimo u vrlo teškom ekonomskom vremenu, koje zahteva mnogo veće angažova-nje svih u klubu. Treba reći i da su s jedne strane problematične finansije, a s druge prodaja igrača donosi vrlo

skromne efekte u odnosu na ono što se dešava kasnije prilikom preprodaje tog istog igrača, kad je cena višestru-ko viša. Nažalost, evropski klubovi našu Superligu i uopšte srpski fudbal ne doživljavaju više kao što je to bilo do devedesetih godina.

Šta ćete uraditi da se stvari promene?

– Već od prvog dana novog saziva FK Vojvodina, da ga tako nazovem, okupili su se ljudi koji su ne samo sponzori kluba koji nešto materijal-no doprinose već istovremeno i ljudi s energijom koji stvarno žele da rade i ostave trag. Kad to kažem, odmah moram pomenuti Dragoljuba Zbiljića, čoveka neiscrpne želje i energije, što se na kraju krajeva vidi i po kompa-niji Energotehnika Južna Bačka koju vodi. Ušao je svim srcem i s ljubav-lju u Vojvodinu i to se odmah oseti-lo. Ovaj tim je sastavljen da pobeđu-je, fudbalski rečeno, Zbiljiću pripada uloga kapitena, a meni uloga trenera. Tu je i mladi generalni sekretar Boži-dar Beronja, novosadski advokat, pa u krajnjoj liniji da pomenem i sebe. Zašto to ističem? Svi smo došli da ra-dimo volonterski, ali krajnje ozbiljno i profesionalno. Upravni odbor imaće ozbiljne zadatke i od toga ne bežimo. Naprotiv.

Da li je to na tragu onog što vidimo u državi, u ukupnim druš-tvenim odnosima?

– Apsolutno. Vlada Republike Sr-bije promoviše stabilan budžet i rast društvenog proizvoda kao uslov sva-kog napretka. Šta to znači preneseno u fudbalske okvire? Moramo stabili-

zovati finansije u klubu i istovremeno stvarati bolje rezultate, pri čemu pr-venstveno mislim na evropske nastu-pe. Zato što to donosi ozbiljne pare. A bolji rezultati u evropskim takmi-čenjima odmah dižu vrednost i naših igrača pa i celog kluba, ako hoćete. Superliga je naša stvarnost, ali šta nam znači da budemo drugi, treći pa i prvi u domaćem takmičenju ako se zatim ne probijemo kroz kvalifikacije u ligaški deo Lige Evrope ili još bolje Lige šampiona? Dosad je bilo poku-šaja da se tako nešto ostvari, ali bez uspeha.

Kako to ostvariti?– Na redu je ova uprava da sa mnom

na čelu i s igračima i stručnim šta-bom stvori sve potrebne ulove za na-predak. Nije tajna da igrači poslednjih godina nastupima u crveno-belom dresu nisu mogli rešiti životnu egzi-stenciju, za razliku, recimo, od kolega koji igraju u okruženju, odmah preko granice. Da ne idemo dalje. Ovde su mogli da se afirmišu i korektno žive, jer drugačije ne bi ni pružali maksi-mum. Odsad, međutim, učinićemo sve da stvari dignemo na viši nivo jer jedino tako možemo ostvariti klup-ske ambicije u evropskom smislu.

Kakvu podršku očekujte na tom putu?

– Prepoznajemo interese Grada i Pokrajine, a verovatno se prvi put uklapamo promovišući ono što radi Vlada Republike Srbije s premijerom na čelu. Godinama se nije dogodi-lo da su na tribinama na utakmici Vojvodine bili gradonačelnik Novog Sada i pokrajinski premijer, direkto-

S titulom u pohod na Evropu

Intervju Predsednik FK Vojvodina

Vojislav Gajić

Foto: Jan Val

8. SEPTEMBAR 2016.

Autor: Zoran Surla

29

8. SEPTEMBAR 2016.


sport

ri javnih komunalnih preduzeća, pri-vrednici, selektor A i mlade reprezen-tacije, predsednik Fudbalskog saveza Srbije... Oslonac su nam privrednici koji su prišli Vojvodini, a već imaju profesionalna iskustva i znaju kako da ostvare ambicije. To nam govori da možemo učiniti sve kako bi Voj-vodina nadmašila dosadašnje uspehe. Krećemo odmah i rezultati koje oče-kujemo sigurno će doći iako možda ne odmah prve godine našeg zajed-ničkog rada. Ali mi smo i odlučili da radimo na duže staze.

Voša već drugu godinu za-redom dolazi na rub plasmana u grupnu fazu Lige Evrope, ali ipak ne uspeva. Da li je u pitanju bio sindrom male ekipe, bar po budžetu, koja nema ni sreće u sudaru s velikim timom, kako to obično biva, ili u startu nije bila napravljena igračka selekcija koja bi mogla učiniti odlučujući evropski proboj?

– Mislim da se ne radi o tome. Po-gledajte, recimo, Ludogorec. Klub je napravljen pre desetak godina u sre-dini koja ne može da se meri s No-vim Sadom, pa zaredom igraju Ligu Evrope i Ligu šampiona. Tačno je da naši igrači dobiju platu od hilja-du i po ili dve hiljade evra, a igraju s onima koji primaju pet ili deset puta više, ali ne pobeđuje uvek bolji i sku-plji tim. Zato je sport interesantan. Setimo se samo Sampdorije prošlog leta. Ili šta se sve dešavalo na Prven-stvu Evrope u Francuskoj, pa i Đoko-vić nekad izgubi u prvom kolu... Ali za proboj u grupnu fazu evropskih takmičenja četvrto kolo jeste ključ, slažem se. Dosad zbog nižeg koefici-jenta nismo imali povlašćen položaj pa nismo ni mogli biti među nosioci-ma grupe. Ove godine, međutim, po-pravili smo koeficijent i mogli bismo dogodine biti povlašćeniji kad na red dođe to četvrto kolo.

Šta je Vojvodini doneo ne-davni dolazak pula privredni-ka?

– Redovne plate, plaćanje troško-va, sigurnost... Zašto ne reći, bez nji-hovih sredstava Vojvodina bi imala problem da završi ovogodišnje kva-lifikacije u Ligi Evrope. Klub je s nji-ma počeo drukčije da deluje i to se odmah videlo u trećem i četvrtom kolu kvalifikacija. Igrač mora oseti-ti sigurnost da bi pružio sve od sebe na terenu. Mora se vezati i identifi-kovati s klubom, doživljavati ga kao svoju kuću.

Kako stalna borba za pre-življavanje utiče na klub i rezul-tate?

– Srbija ima fudbalski kvalitet, mla-di igrači stalno dolaze, ali ako mo-raš da ga prodaš u 17. ili 18. godini,

dovodiš se u situaciju da neprekid-no krećeš iz početka. To je odgovor i na prethodno pitanje da li je Voj-vodina selektirala igrače za grupnu fazu Lige Evrope. Kako da to uradi kad je prethodne dve godine proda-la dve kompletne ekipe, naravno, jer druge mogućnosti nije ni bilo. Kupci znaju da mi moramo prodati i zato je cena niska. A u komšiluku je dru-gačije. Odredi se cena i drži se, pa ko hoće – neka kupi.

Čini se da i na tom planu ima pomaka u Vojvodini?

– Prvi put posle ko zna koliko go-dina prva ekipa je ostala na okupu. I što je isto tako važno, svi su podjed-nakog kvaliteta, manje-više. Uz, na-ravno, trenera Nenada Lalatovića, mladog ali izuzetno sposobnog, koji ih je sve ukomponovao u dobru celi-nu. On unosi neverovatnu energiju, više nego što je to u Srbiji uobičajeno, čak toliku da nekad ljudi to ne mogu razumeti. Osim toga, kao što vidite, došla su dva-tri ozbiljna igrača. Ne kao dosad, bez obeštećenja, već po želji šefa stručnog štaba.

Koji su ciljevi u ovoj sezo-ni?

– Borba za titulu u nacionalnom prvenstvu lepa je stvar, svako ko se takmiči, želi da bude prvi. Naravno da bi svaki navijač Vojvodine voleo da postanemo prvaci Srbije i naravno da ćemo učiti sve da to ostvarimo. Ali ključno je šta će biti posle plasmana u vrhu Superlige ili eventualne titule narednog proleća. Već smo napravili velike stvari, a one nam daju za pravo da će Vojvodina ozbiljno ući u evrop-sku priču – bilo u kvalifikacije za Ligu šampiona bilo za Ligu Evrope. A pro-boj u grupnu fazu, čemu težimo, do-nosi ozbiljne evropske ekipe a s njima novu publiku, pa čak i drugačiji život celom gradu. A samim tim i ozbiljan novac do koga Vojvodina može doći,

i to bez prodaje igrača. Dakle, dobri rezultati su ključ rada i uspeha jer od sponzorskih ugovora ne može da se živi.

Već prvog radnog dana na mestu predsednika FK Vojvo-dina klupski bankovni račun je odblokiran?

– To je velika stvar za klub, sad mo-žemo normalno funkcionisati. Me-nica koju je nedavno pustio vlasnik kompanije “Vuković 1967” Dragoslav Vuković povučena je, tako da od da-nas klub ponovo može normalno funkcionisati. Kako je rekao, učinio je to zato što podržava ljude u klu-bu i njihov način rada i razmišljanja. Zbog toga mu, kao predsednik kluba, u ime svih igrača, zaposlenih i navi-jača, ovim putem zahvaljujem. Nije sad važno kako je dug nastao ni zašto stara uprava nije našla zajednički je-zik s Vukovićem. Kao što bi to treba-lo da bude i u društvu – prepustimo prošlost istoričarima, a mi brinimo kako ćemo u budućnost.

Da li vas obavezuje stogodiš-nja tradicija kluba?

– Svakako. Zahvalan sam svim prethodnicima, svim igračima i na-vijačima koji su ovaj klub u posled-njih sto godina učinili velikim.

Na nama je sad možda i istorijski zadatak da Vojvodinu uvedemo u grupnu fazu evropskih takmičenja. Svaki navijač će tada znati da Vojvo-dina više nije ista. Voleo bih da mene kao predsednika kluba niko ne po-mene, a da osvojimo titulu prvaka Sr-bije i ostvarimo uspeh u evropskim kupovima.

Kao predsednik kluba koji je dao toliko srpskom fudbalu, da li možete da kažete zašto godi-nama, da ne kažemo decenijama reprezentativci A-selekcije ne daju ni približno koliko njihove kolege u drugim sportovima?

– Nisam čovek koji kritikuje, uvek gledam kako naći rešenje. Svi naši reprezentativci su kvalitetni, toliko dominantni u svojim ekipama da bi mnoge zemlje s kojima se inače mu-čimo, trebalo da budu u stvari lak za-logaj, da tako kažem. Nije moje da komentarišem igru reprezentacije, ali je svima očigledno da nešto nije bilo u redu u odnosima, nije bilo za-jedništva... Ne radi se o novcu, igra-či su odavno obezbedili egzistenci-ju. Upravo na tome insistira selektor Slavoljub Muslin, ali uslov svih uslo-va jeste da svi shvatimo da smo na istom zadatku – i javnost i navijači i mediji. Igrači moraju osetiti da su deo zajedničke priče pa će uspesi koje svi želimo doći. Potpuno je ista stvar s reprezentacijom i s klubovi-ma. Vera u uspeh svakog od nas na kraju će dati rezultate.

Godina-ma se nije dogodilo

da su, kao ovog leta, na tribi-nama na utakmici

Vojvodine bili gra-

donačel-nik Novog Sada i po-krajinski premijer, direktori gradskih

javnih ko-munalnih

preduzeća, privredni-ci, selektor

A i mla-de repre-zentacije, predsed-nik Fud-balskog

saveza Sr-bije...

ISSN 2406-2022

Novi Sad II godina br. 82 četvrtak, 8. 9. 2016. • 19 dinara fileNS seme za ceo svet. 2...

Documents

Transcript of Novi Sad II godina br. 82 četvrtak, 8. 9. 2016. • 19 dinara fileNS seme za ceo svet. 2...