Nefro br. 40

8/18/2019 Nefro br. 40

1/15

Broj 40/godina XVIII/april 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

Peritoneumskadijaliza

- prednosti i nedostaci

8/18/2019 Nefro br. 40

2/15

5.

7.

12.

13.

14.

16.

18.

22.

23.

24.

26.

SLUŽBA ZA NEFROLOGIJU I DIJALIZUOPŠTE BOLNICE U ČAČKU

SPREČITI I LEČITI

BOLESTI KOD DECE

OBELEŽAVANJESVETSKOG DANA BUBREGA

GVOŽĐE, TRANSFERIN, FERITIN- KAKO IH REGULISATI I ZAŠTOSU NAM UOPŠTE BITNI

I MITROVČANI OBELEŽILISVETSKI DAN BUBREGA

STATUS OSOBA SA INVALIDITETOMU NAŠEM DRUŠTVU - I DEO

BOLESTI BUBREGA KOD DECE- SPREČIMO NA VREME

OPŠTA BOLNICA "ĐORĐE JOVANOVIĆ"ZRENJANIN

PERITONEUMSKA DIJALIZA- PREDNOSTI I NEDOSTATCI

PRODUŽI ŽIVOT 2016.

BELI LUK

Broj 40/april 2016.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvoza rad,

zapošljavanje,boračka i soci- jalna pitanja

Pokrajinskisekretarijat zakulturu i javnoinformisanje

Zoran Mišković,Predsednik Saveza bubrežnihinvalida Vojvodine

Dobro jutroSrbijo!

Dragi prijatelji,

Pozdravljam Vas ispred Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i Saveza organizacija

bubrežnih invalida Republike Srbije uz tradicionalnu poruku da Vam 2016. godinadonese puno uspeha i pre svega zdravlja, a da Vam Vaskršnji praznici donesu mir,

blagostanje, sreću i optimizam za duži i bolji život.Prethodna godina je donela puno događaja na osnovu kojih je rearmisana aktivnost

svih naših udruženja. Uspostavljeni su mnogo sadržajniji odnosi sa zdravstvenim osobljemi pokrenute mnoge životne teme kroz prigodna predavanja i manifestacije kojima se

ukazuje na problematiku i složenost u rešavanju mnogih problema vezanih za što kva-litetniji režim lečenja bubrežnih bolesti. Ukazano je na probleme pri dijaliznim centrima,kao i stalni problem vezan za transplantacije bubrega. Naša životna stvarnost, i poredvelikih napora, pokazala je surovu realnost, a to je da nam je smrtnost tokom godine kod

pacijenata na programu lečenja hemodijalizom, pa i kod transplantiranih pacijenata -velika i da zahteva mnogo ozbiljnije sagledavanje uzroka, pre svega od strane stručnja-

ka iz oblasti internističkih, nefroloških, kardioloških, endokrinoloških, uroloških disciplina,u sinergiji - kao ‘’timski rad’’ .

Preduslov svih uslova za kvalitetnu dijalizu je nesporna uloga vaskularne hirurgije,odnosno - blagovremena priprema i kreiranje arterio-venskih pristupa (stula). To

smatramo na teritoriji Srbije za trenutno najveći uzročno-posledični problem koji i dovodido velike smrtnosti i patnji pacijenata na programu lečenja hemodijalizom. Sve dok ovaj problem ne bude sistemski rešen ne možemo govoriti o primeni najmodernijih standardau lečenju pacijenata hemodijalizom. Samim tim, ne možemo računati da će pacijenti koji

se nalaze na listi za kadaveričnu transplantaciju – nju zaista i dočekati u adekvatnom zdravstvenom stanju i mentalnoj kondiciji koja garantuje kvalitetan posttransplantaci-

oni period života.

Pošto sam ubeđen da ovaj naš stav deli većina savesnih zdravstvenih radnika, očeku- jemo da će se, uz pomoć pacijenata, u budućnosti pred nadležnim organima Ministarstva zdravlja ovaj problem rešiti ekasno.

I ove godine naš Savez nastupa sa istim sloganom ‘’Pokrenimo sebe-promenimo svest’’, koji predstavlja trajnu, iskrenu i nesebičnu podršku nas bubrežnih bolesnika, članovanaših porodica i prijatelja, nacionalnoj kampanji ‘’Produži život’’. Stoga očekujemo da

će se ove godine krajnje ozbiljno pristupiti izmeni i dopunu Zakona o transplantacijiorgana i tkiva. Savez bubržnih invalida Vojvodine i Savez organizacija bubrežnih inva-lida Republike Srbije neće biti marginalizovani učesnici u rešavanju ovih problema, kao

u prethodnih šest godina.Puno srdačnih pozdrava iz Novog Sada! Zoran Mišković

IMPRESSUM

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866www.ns-nefro.org

Žiro račun: 340-2437-88

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregi

Priprema i uređivanje časopisaDr Božana Peregi,e-mail: [email protected]

Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran KovačevićDr Jelica Alargić - KCVDr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care”Beograd

Foto-video prilozi:Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

[email protected]

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor: Nada AbramovićŠtampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.godine.

Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.

PIB: 100454425

8/18/2019 Nefro br. 40

3/15

4 5

APRIL 2015 APRIL 2015

Š t a j e H B

I ? M o j a

fi s t u l a

V e š t a č k i

b u b r e g

V r s t e d i j a l i z a

Šta je dnevna bolnica?

„ B u b r e ž n a d i j e t a “

Z n a č a j u ž i n e t o k o m d i j a l i z e

Č i j i j e m o j m e s e č n i n a l a z k r v i ?

P r a v o n a i n v a l i d s k u p e n z i j u

P r a v o n a t u đ u n e g u i p o m o ć

P r a v o n

a s o

c i j a l n i d

o d a t a

k

Z a v e š t a

n j e o r g a n a i d o n o r s t v

o

Š t a n a k o

n t r a n s

p l a n t a c i j e

?

S p e c i fi

č n

i v i d o v i

d i s k r i m

i n a

c i j e

J a

i s p o r

t s

k e

a k

t i v

n o s

t i

K a k

o d

o k

u ć n e

d i j

a l i

z e ?

H e p

a t i t i

s

D i j a b e

t e s i j a

K a k o

d o d o

n o r s k e

k a r t i c e

?

P a r t i c i p

a c i j a i u č

e š ć e

S u b v e n c i j a n

a p r e t p l a t u z

a T V

Ene rge t s k i za š t ićen i ku pac

List a le k o v aB e s p l a t n o p a r k i r a n j e

Ž e l i m n a m o r e . . . K a k o ?

P r a v o n a r e h a b i l i t a c i j u

P r a v o n a ž i v o t

L i s t a z

a k a d a

v e r i č n

u t r a n

s p l a n t

a c i j u

069/712 547: 069/712 557: 069 /712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav -

lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa -

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija -lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-

dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi

njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj

situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu

društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj,

podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje

preventivno, preko primarnih zdravstvenihinstitucija, a u dogledno vreme da se uvede

i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

Uređivački odbor

www.ns-nefro.org

SA STRUČNE STRANE

Služba nefrologije Zdravstvenogcentra Čačak počela je sa radom u istovreme kada je otvoren i Centar za he-modijalizu – 1. septembra 1982.godine.Osnivač Službe i prvi rukovodilacCentra bio je prim. dr Jovo Baković.Referentna ustanova koja je pomogla

U prvim godinama na hemodijalizi jebilo oko 20 bolesnika i radilo se samo u

jednoj smeni. Angažovano je pet medicin-skih sestara, tehničar serviser i spremačica.Osam aparata za HD tipa Travenol radilo

je bez kontrolisane ultrafiltracije, s acetat-nim rastvorima i bez reverzne osmoze. Od11.04.1985.godine, kao poseban vid lečenjabolesnika sa oboljenjima bubrega uvedena je peritoneumska dijaliza.

Vaskularne pristupe za HD i postavljanjekatetera za peritoneumsku dijalizu upočetku su radili vaskularni hirurzi iz KBC

osnivanje i obuku kadrova za rad nanefrologiji i dijalizi je KBC Zvezdara uBeogradu.

Služba za nefrologiju i dijalizuOpšte bolnice u Čačku

Dr Biljana Čeković, internista nefrolog Načelnik Službe za nefrologiju

i dijalizu Opšte bolnice u Čačku

ŽIVOTNI RULET

8/18/2019 Nefro br. 40

4/15

6 7

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANE

Peritoneumska dijaliza (PD) je najstari- ja metoda aktivnog lečenja dijalizama. Upojedinim zemljama sveta je zastupljenau visokom procentu. Potreba za PD je objektivna i opravdana u oko30-40% slučajeva.

Peritoneumska dijaliza ima

prednost kao prva metodadijaliznog lečenja bubrežneslabosti jer se u poređenju sahemodijalizom dužeodržava preostala bubrežnafunkcija, poboljšava kvalitetživota i preživljavanje bolesni-ka.

Indikacije za ovu vrstu lečenja suakutna i hronična bubrežnaslabost.

PD predstavlja izbor lečenja kod

bolesnika sa kardiovaskularnim bole-stima, šećernom bolešću kao i starijihbolesnika kod kojih su češće komplika-cije lečenja hemodijalizom ili postojeproblemi sa vaskularnim pristupom zahemodijalizu. Neophodna je kod maledece i postojanja kontraindikacija zasistemsku heparinizaciju.

Ne može se primenjivati kod postojanja apsolutnih kontraindikacija kaošto su povrede trbuha, intraabdomi-nalne priraslice, regionalni peritonitis iaktivna zapaljenska oboljenja creva.

Relativne kontraindikacije su značaj-na oštećenja trbušne maramice usklopu većih operativnih zahvata, po-stojanje komunikacija između trbušnei grudne šupljine, hernije ili stome natrbuhu, slabost disanja, pothranjenostili izražena gojaznost, trudnoća, nesa-radnja i nemotivisanost bolesnika.

Kod peritoneumske dijalize se krozoperativno postavljen

peritoneumskikateter uliva ste-

rilni rastvor za dijalizu u peritoneumskušupljinu, gde se ostavlja određeno vremekako bi se omogućio prelazak rastvorenihotpadnih proizvoda metabolizma (uremij-skih toksina) i viška telesne vode iz kapi-lara dobro prokrvljenog peritoneuma.Peritoneumska membrana je polupropust-ljiva i ima ulogu filtera za prečišćavanje

krvi kao membrana dijalizatora kod he-modijalize. Različitom koncentracijomglukoze u rastvoru za PD može se osmot-ski regulisati prelazak suvišne telesne teč-nosti u trbušnu šupljinu. Dijalizat sa ot-padnim materijama i filtriranom tečnošćuizliva se pomoću katetera u praznu kesu,posle čega se uliva novi rastvor za dij alizu.Ukupna površina peritoneumske mem-brane može iznositi 1.7 -2 m2 , a efikasnapovršina zavisi od anatomskih karakteri-stika i protoka krvi kroz peritoneum.

Peritoneumski kataeter se najčešće ugra-đuje klasičnom laparotomijom, ređe lapa-roskopskom ili peritoneoskopskom

Peritoneumska dijaliza- prednosti i nedostaci

Kod peritoneumske dijalizese kroz operativno postav -ljen peritoneumski kateter

uliva sterilni rastvor zadijalizu u peritoneumskušupljinu, gde se ostavljaodređeno vreme kako bi seomogućio prelazak rastvo-renih otpadnih proizvodametabolizma i viška telesnevode iz kapilara dobro pro-krvljenog peritoneuma

Dr Olivera Milićević

SA STRUČNE STRANE

Zvezdara i Kliničkog centra Srbije u Be-ogradu. Kasnije su taj posao nastavili ča-čanski urolozi, koji su u međuvremenuzavršili obuku. Tek od 1999. godine ane-steziolozi u Centru postavljaju i dvolumen-ske centralne venske katetere.

Od početka rada bolesnici na hemodijalizi su testirani na virus hepatitisa B, a od1995.godine obavezno je i testiranje navirus hepatitisa C.

Sa transplantacijom bubrega kod našihbolesnika na dijalizi počelo se 1985.godine.

Prva transplantacija, kadaverična, urađena je sredinom te godine u bolnici “Tenon” uParizu. Ostale transplantacije rađene su uSrbiji (Klinički centar Srbije i VMA) i uinostranstvu (Moskva,Verona).

Broj bolesnika na dijalizi s godinama sepovećavao - od dvadesetak u prvim godi-nama rada, do 110 na hemodijalizi i 14 naperitoneumskoj dijalizi, koliko ih je danas.Radni prostor Centra za dijalizu povećaose od 200 m2 na 700 m2.

Načelnik Službe od 2013.godine je drBiljana Čeković, internista nefrolog. Uzizvrsne organizacione sposobnosti i izu-zetnu stručnost i predanost radu i pacijentima, dr Čeković vodi Centar u komese kontrolišu i dijaliziraju pacijenti iz Čačka,Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Lučana iGuče.U Službi su zaposlena još tri lekarainterniste, 14 medicinskih sestara i tehni-čara, opredeljenih za rad u salama za he-modijalizu i rad sa bolesnicima na PD, trimedicinske sestre u nefrološkoj ambulan-

ti i troje tehničara elektroničara. Stručnousavršavanje se odvija na kongresima,seminarima i predavanjima u okviru udru-ženja nefrologa ili medicinskih sestara itehničara koji vrše dijalizu. I lekari i sestreaktivno učestvuju na pomenutim skupo-vima kao autori ili koautori stručnihradova. Predavanjima i seminarima prisu-stvuju i elektroničari, da bi svi zaposleniodržali visok nivo stručnosti u radu.

Rad u Centru odvija se u dve smenepomoću 31 aparata za HD marke Freseni-us, Gambro i Hospal. Za reverznu osmozukoristimo dva uređaja, Culligan i Fresenius.Centar je savremeno opremljen, sa tri saleza negativne pacijente, dve sale za hepa-titis B pozitivne pacijente (1 pacijent) ihepatitis C pozitivne pacijente (7 pacije-

nata), kao i salom za izolaciju. Pacijentiimaju posebne garderobe sa tuš kabinama.Pored svih lavaboa u toaletima i gardero-bama su sušači za ruke radi što većegkomfora posle pranja ruku u sklopu negeAV fistula.

Bolesnicima se svakog meseca rade bi-ohemijske analize krvi, kako bi se adekvat-no sprovodila terapija eritropoetinima,preparatima gvožđa, rextolom. Na svakatri meseca obavezne su kontrole krvi naviruse hepatitisa B,C i HIV. Bolesnicima saHickman kateterima obezbeđen je prepa-rat Intralock.

Uprkos znatno uvećanim naporima dase proces dijalize nesmetano obavlja (ne-dovoljan broj medicinskih sestara), medi-cinski tim Službe za nefrologiju i dijalizutrudi se da, uz maksimalnu ljubaznost,zalaganje i profesionalni rad, pruži bole-

snicima na dijalizi što kvalitetniji tretman.Dijaliza je interaktivan proces koji upućujebolesnike i medicinsko osoblje jedne nadruge, da bi kruna tog procesa bio zado-voljan i ispunjen život i jednih i drugih.Napominjem da pored svakog dijaliznogmesta, u svim garderobama, toaletima ituš kabinama postoje alarmni uređaji zapoziv medicinskoj sestri u slučaju potrebe.

Zadovoljstvo za one kojima pomoć trebai satisfakcija za one koji pomoć pružaju.

Aleksandra Tomašević,glavna sestra Službe za nefrologiju

i dijalizu Opšte bolnice u Čačku

Visoka strukovna sestra Zorica Stojković, medicinska sestra Mira Kuvekalovići medicinska sestra Olivera Savković

8/18/2019 Nefro br. 40

5/15

8 9

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANE

metodom. Kod bolesnika sa akutnombubrežnom slabosti postavlja se i naslepo,pomoću Tenckhoffovog troakara ili Sel-dingerovom tehnikom.

Idealni kateter za PD treba da bude lakza postavljanje i vađenje, trajan, efikasani pouzdan. Zahvaljujući radu Tenckhoffai saradnika usavršen je trajni kateter 1968.godine.

Najčešće se koristi Tenckhoffov katetersa dva dakronska mufa u koje urastaokolno tkivo, što učvršćuje položaj kate-tera, sprečava prodor bakterija u trbušnu

šupljinu i propuštanje dijaliznog rastvoraoko katetera. Pre ugrađivanja se određujeizlazno mesto katetera na trbušnom zidu.Ono bi trebalo da bude na strani domi-nantne ruke, na mestu koje nije izloženopritisku i gde se ne zadržava nečistoća.Peritoneumski kateteri se proizvode odsilikona ili poliuretana, različitog oblika idužine. Pravilnom imobilizacijom katete-ra zavojem i leukoplastom, izbegavanjemnapinjanja trbušnog zida i odlaganjempočetka lečenja peritoneumske dijalize zadve do tri nedelje ubrzava se zarastanjerane. Na taj način se smanjuje mogućnostinfekcije, propuštanja dijalizne tečnosti irazvoja hernije. Ako nema znakova krva-renja ili infekcije, rana se previja poslenedelju dana. Ukoliko je potrebno odmahnakon postavljanja katetera započetilečenje peritoneumskom dijalizom, koristese manji volumeni rastvora za dijalizu uležećem položaju bolesnika ili automatskaperitoneumska dijaliza. Nakon zarastanjarane izlazno mesto katetera treba svakod-nevno previti i očistiti antibakterijskim

tečnim sapunom ili rastvorom hlorheksi-dina uz prethodno pranje ruku i poštova-nje mera asepse. Nakon potpunog zara-stanja rane na izlaznom mestu kateteradovoljna je dobra lična higijena i nošenječiste odeće.

Apsolutne indikacije za PD postoje kodbolesnika sa terminalnom uremijom kojine podnose hemodijalizu zbog kardiova-skularne nestabilnosti, bolesnika kod kojih je iscrpljena mogućnost vaskularnog pri-stupa i bolesnika sa urođenim ili stečenimbolestima koagulacije krvi.

Relativne indikacije za PD postoje kodbolesnika koji očekuju transplantaciju

bubrega, bolesnika sa HIV infekcijom,školske dece, zaposlenih, bolesnika sainsulin zavisnim oblikom šećerne bolesti ibolesnika starije životne dobi. Peritone-umska dijaliza se primenjuje i kod nedo-statka mesta i udaljenosti centra za hemo-dijalizu.

PD je indikovana u dekompenzovanojcirozi jetre, hroničnoj srčanoj slabosti, uz-napredovaloj slabosti jetre, kod akutnogzapaljenja pankreasa, trovanja salicilatimai barbituratima, psorijaze i kod nekih me-taboličkih poremećaja.

U poređenju sa hemodijalizom peritone-umska dijaliza je tehnički veoma jednostav-na procedura i pacijenti ili njihova rodbinamogu je obavljati u kućnim uslovima isvakom čistom prostoru u kome postojitekuća voda i mogućnost pranja ruku.

Modaliteti lečenja PDModaliteti lečenja PD su: intermitentna

peritoneumska dijaliza (IPD), kontinuiranaambulatorna peritoneumska dijaliza(CAPD), komplikovana CAPD i automatskaperitoneumska dijaliza (APD).

Intermitenta peritoneumska dijalizaobavlja se u bolničkim uslovima. Prime-njuje se kod slepih, nepokretnih, pacije-nata sa neadekvatnim higijenskim uslovi-ma života i pacijenata bez podrškeporodice ili bez raspoložive patronažneslužbe.

Kontinuirana ambulatorna peritoneum-ska dijaliza obavlja se u kućnim uslovima.Bolesnici samostalno vrše izmene rastvoraza PD pomoću sistema kesa, najčešće četiriputa dnevno sedam dana u nedelji. Paci-

jenti su slobodni i mogu da se kreću tokomprocesa dijaliziranja jer nisu priključeni na

aparat.CAPD pruža mogućnost da se prilago-

đavanjem broja i dužine trajanja pojedinihizmena, osmolarnosti dijalize i vrste osmot-skog agensa koriguju potencijalne slabostiperitoneuma.

Komplikovana CAPD obavlja se ukućnim uslovima.

Primenjuje se kod kod pacijenata sahipervolemijom, pacijenata koji su subdi- jalizirani i pacijenata sa peritonitisom.

Automatska peritoneumska dijaliza sesprovodi uz pomoć uređaja za dijalizu(engl. cycler) koji ciklički puni i praznitrbušnu šupljinu prema unapred zadatom

programu. Dok pacijent spava cikler samkontroliše vreme izmene, izbacuje upo-trebljeni rastvor iz trbušne duplje iubacuje sveži rastvor u trbušnu duplju.Kraće zadržavanje dijaliznog rastvora utrbušnoj duplji kod APD omogućavabolju ultrafiltraciju tečnosti, jer se dužeodržava osmotski gradijent između teč-nosti u trbuhu i krvi u kapilarima perito-neuma.

Ova metoda više odgovara osobamakoje ne mogu obavljati izmene tokomradnog vremena, učenicima, studentima

ili bolesnicima koji su zavisni od tuđepomoći.

Asistiranu peritoneumsku dijalizu moguizvoditi članovi porodice, patronažne me-dicinske sestre i sestre iz gerontološkihcentara.

Rastvori za lečenje PDRastvori za PD sadrže elektrolite (natri-

jum, hlor, magnezijum, kalijum i kalcijum),pufer za korekciju metaboličke acidize(laktat i/ili bikarbonat) i osmotski aktivnusupstancu za odstranjivanje viška telesnetečnosti (glukoza, ikodekstrin).

Kesa sa dijaliznim rastvorom se priklju-čuje i povezuje sa kateterom za PD pomoćumeđukatetera i spojnica. Pre upotreberastvori za PD se zagrevaju posebnim gre- jačem.

Glukoza se tokom dužeg zadržavanjadijaliznog rastvora u trbuhu resorbuje ukrv, što je od bitnog energetskog značaja

Umesto rastvora sa laktatnim puferom,koji se nakon apsorpcije u jetri pretvara ubikarbonat danas se primenjuju bikarbo-natni rastvori.

Zbog nepostojanosti i mogućnosti rea-govanja sa metalnim jonima (kalcijum

,magnezijum), bikarbonat mora bitiodvojen u posebnom odeljku kese i nepo-sredno pre PD izmene otvara se spojizmeđu ova dva odeljka kese da se rastvo-ri pomešaju.

Rastvori sa aminokiselinama poboljša-vaju nutritivni status bolesnika, ali se pri-menjuju samo kod jedne izmene dnevno, jer bi mogli uzrokovati acidozu i pogorša-ti uremijsko stanje.

Velika pažnja se posvećuje proizvodnji

što biokompatibilnijih rastvora za PD, jertoksično delovanje visokih koncentracijaglukoze, hiperosmolarnost rastvora, kiselipH, laktatni pufer i razgradni produktiglukoze koji nastaju pregrevanjem rastvo-ra ili kod sterilizacije rastvora toplotommogu dovesti do oštećenja peritoneumskemembrane.

Lečenje biokompatibilnim rastvorimaza PD sa neutralnim pH ili manjim sadrža- jem razgradnih produkata glukoze, sma-njuje oštećenje peritoneumske membranei omogućava dalje održavanje preostalebubrežne funkcije čime se značajno po-boljšava preživljavanje bolesnika.

za pothranjene bolesnike. Prečesta upo-treba rastvora sa visokom koncetracijomglukoze može uzrokovati metaboličkekomplikacije u vidu hiperglikemije, hipe-rinsulinemije, hiperlipidemije i gojaznosti,a dovodi i do smanjenja osmotskog gradi- jenta i prestanka ultrafiltracije.

Rastvor sa ikodekstrinom, velikim poli-merom glukoze koji deluje kao koloidniagens i koji se vrlo malo apsorbuje, omo-gućava postupnu i dugotrajnu ultrafiltra-ciju. Primenjuje se kod CAPD tokom noćiili kod APD preko dana, kada se dijaliznirastvor dugo zadržava u trbuhu.

Catheter exit site

External catheter segment

Internal segment

Transfer set tubing

Drain line

Disconnect tubing

Bag containing dialysis solution

SA STRUČNE STRANE

8/18/2019 Nefro br. 40

6/15

10 11


Testiranje funkcije Peritoneumskemembrane i adekvatnosti dijalize

Individualne razlike u građi i funkcijiperitoneuma o dređuju brzinu prelazarastvorenih materija niske molekulsketežine iz krvi u dijalizat.

Za ispitivanje ultrafiltracione sposobno-sti peritoneumske membrane najčešće sekoristi peritoneumski ekvilibracijski test(PET).

Neposredno pre ulivanja dva litra 2.27% rastvora glukoze za PD, te nakon dva ičetiri sata, određuju se koncentracije

glukoze i kreatinina u uzorcima dijalizata,a nakon dva sata u uzorku krvi. Na osnovuodnosa koncentracije kreatinina u uzorci-ma dijalizata i plazme, koncentracijeglukoze u dijalizatu u vremenu uzimanjauzorka i koncentracije neposredno nakonulivanja, mogu se razlikovati bolesnici sasporim, prosečno sporim, prosečno brzimili brzim tipom transporta kroz peritone-umsku membranu. Oštećena ultrafiltra-cijska sposobnost peritoneumske mem-brane postoji ako je neto ultrafiltracijamanja od 400 ml nakon četiri sata zadrža-vanja 3.86 % rastvora glukoze za PD uperitoneumskoj šupljini.

Kvantitativno određivanje adekvatnostiPD uobičajeno se obavlja putem određiva-nja nedeljnog Kt/V ureje i nedeljnog kliren-sa kreatinina korigovanog za datu telesnupovršinu .

Komplikacije kod lečenja PDLečenje PD najčešće otežavaju infektiv-

ne komplikacije vezane za kateter i meha-ničke komplikacije vezane za kateter ili

povišen intraabdominalni pritisak.Infekcije izlaznog mesta katetera se di-

jagnostikuju na osnovu gnojnog iscetka,crvenila, edema, granulacionog tkiva iprisutnog bola.

Kod infekcije tunela oko katetera semogu videti znaci zapaljenja duž subku-tanog dela katetera ili gnojni iscedak kojise javlja spontano ili na pritisak na izlaznommestu katetera.

Infekcije rane mogu se javiti nakon pla-siranja periitoneumskog katetera.

Briga o kateteru i koži oko njega (kate-tersko mesto) je veoma važna kako bi sekateter održao u funkcionalnom stanju, a

rizik od nastanka infekcije sveo naminimum. Neophodna je profilaktičnaprimena antibiotika 12 h pre plasiranjakatetera i posle njegovog pozicioniranja.

Previjanje treba sprovesti s ciljem imo-bilizacije katetera, kako bi se izbeglidodatna trauma i krvarenje na izlaznommestu.Šivenje izlaznog mesta se ne save-

tuje jer povećava rizik od infekcije.Uzročnik infekcije se dokazuje bakteri-

ološkom analizom brisa izlaznog mestakatetera.

Infekcije se leče prema smernicama me-đunarodnog udruženja za PD.

Najčeščće je uzročnik Staphylococcusaureus i lečenje se empirijski započinjepenicilinom rezistentnim na penicilinazu,cefalosporinom prve generacije ili sulfa-metoksazol-trimetoprimom. Antibiotskolečenje se kasnije modifikuje prema anti-biogramu.

Lečenje mora trajati najmanje dvenedelje uz svakodnevno previjanje rane.

Kod rezistentnih infekcija ili proširenjainfekcije na peritoneum, što je češće akosu uzročnici infekcije Staphylococcusaureus ili Pseudomonas, potrebno je izva-diti peritoneumski kateter.

Peritonitis je značajan uzrok morbidi-teta i iscrpljenja mogućnosti lečenja PD.Prosečno se javlja jedna epizoda perito-

nitisa na dve do tri godine lečenja bole-snika PD. Na razvoj infekcije imaju uticajuremija, kontaminacija prilikom ulivanjarastvora za PD i prisustvo katetera kaostranog tela.

Peritonitis može biti izazvan bakterijama,virusima, gljivicama ili hemijskim sredstvi-ma (lekovi, dezinfekciona sredstva). Uzrok

je loše funkcije peritoneumske membrane,čestih hospitalizacija, gubitka katetera iprelaska na hemodijalizu.

Najčešći put infekcije je intraluminalnokroz kateter, s Gram-pozitivnim bakterija-ma kožne flore prilikom spajanja nove keseza PD.

Kod periluminalnog puta kontaminaci- je uzročnici, većinom Staphilococcusaureus ili Pseudomonas, prodiru duž spo-ljašnje površine katetera.

Transmuralni prelaz crevnih bakterijakroz zid creva češći je kod divertikuloze,a ređe kod akutnog hirurškog abdome-na ili povrede zbog malpozicije katetera.Ovi peritonitisi su klinički teži i kompli-kovaniji za lečenje.

Ređe infekcije nastaju hematogeno(Streptococcus ili Mycobacterium tuber-culosis) te asscendentno kod zapaljenskih

procesa u urogenitalnom sistemu.Peritonitis se najčešće manifestuje za-

mućenjem dijalizata, bolovima u trbuhu ipovišenom temperaturom.

Klinička slika peritonitisa je najčešćeblaga i bolesnici se mogu lečiti ambulantno.

Dijagnostički kriterijumi peritonitisa subol u trbuhu i osetljivost trbušnog zida,zamućena dijalizna tečnost sa brojem Levećim od 0,1 x 109/l (broj granulocita većiod 50 %) i izolacija uzročnika u dijaliznojtečnosti.

Kod sumnje na peritonitis nakon uzima-nja uzorka dijalizata za bakteriološkuanalizu treba odmah započeti empirijskoantibiotsko lečenje.

Antibiotici se mogu davati intraperito-nealno, intravenski i peroralno.

Antibiotsko lečenje treba da traje naj-manje dve nedelje, a kod uzročnika koji suskloni razvoju otpornosti ili kod teže kli-ničke slike lečenje se produžava.

Kod peritonitisa se zbog hiperemije ipovećane propustljivosti peritoneumaznačajno povećava gubitak belančevina, a

povećana apsorpcija glukoze uzrokujeznačajno smanjenje ultrafiltracije.

Začepljenje katetera fibrinom sprečavase heparinom (u dozi od 1000- 2000 i.j./lrastvora), a volumen ultrafiltracije možese povećati skraćenjem trajanja PD ciklusakorišćenjem rastvora za PD sa većom kon-centracijom glukoze ili ikodekstrinom.

Kod refraktornog peritonitisa, relapsa iligljivičnog peritonitisa potrebno je izvaditiperitoneumski kateter.

Učestalost peritonitisa opada zahvalju- jući primeni najnovijih sistema za dijalizu,napretku u oblasti konekcije PD kateterakao i visokom nivou higijene tokom rada.

Otežano izlivanje ili ulivanje dijaliznetečnosti može biti posledica malpozicijeili začepljenja katetera fibrinom, omentu-mom, adhezijama ili drugim strukturamatrbušne šupljine.

Propuštanje dijalizne tečnosti oko kate-tera ili kroz trbušni zid može nastati zbog jačeg napinjanja trbušnih mišića,npr. kodopstipacije, kašlja ili podizanja tereta.

Hernije su česta komplikacija kod lečenjaPD a nastaju zbog povišenog intraabdo-minalnog pritiska. Najčešće se javljaju in-gvinalno, umbilikalno, u predelu kateteraili ranijih operativnih rezova.

Krvarenje je komplikacija koja se prime-nom minimalno invazivnih tehnika zapozicioniranje katetera sve ređe javlja.

Protruzija mufa nastaje ukoliko se spo-ljašnji muf ostavi blizu izlaznog mesta iliukoliko dolazi do čestih trakcija katetera.

Kod bolesnika na PD važan je pravilanunos tečnosti i održavanje “suve” težine.Veći unos tečnosti i/ili gubitak ultrafiltra-cije mogu dovesti do kardiovaskularnih

komplikacija. Višak telesne tečnosti možese odstraniti smanjenjem unosa tečnosti,primenom rastvora za PD s većim osmot-skim dejstvom ili diureticima.

Za razliku od postupaka hemodijalize,lečenje PD je kontinuirano i omogućavabolesnicima slobodniji način ishrane i većiunos tečnosti.

Bolesnika treba naučiti da na pravinačin vrši izmene, kontroliše krvni pri-tisak, telesnu težinu, količinu izlivenedijalizne tečnosti, redovno uzima tera-piju, pazi na dijetu, vodi računa o izla-znom mestu katetera i obrati pažnju nasimptome i znake infekcije.

PREDNOSTI PD KAO INICIJALNEMETODE LEČENJA

• Bolje očuvanje rezidualne funkcijebubrega

• Bolja kontrola krvnog pritiska i volu-mena tečnosti

• Bolji kvalitet života• Bolja krvna slika i smanjena potreba

za eritropoetinom• Smanjen rizik od infekcija• Veća sloboda u ishrani i uzimanju

tečnosti• Smanjenje incidence krvno prenosivih

bolesti ( HBV, HCV , HIV)• Isto ili bolje preživljavanje u ranim

godinama dijalize u odnosu na hemo-dijalizu

Izbor vrste dijalize zavisi od indikacija,socijalnih uslova u kojima pacijent živi, željepacijenta da učestvuje u svom lečenju iopštih ekonomskih uslova u kojima sedijalizni program ostvaruje.

Oko 12 % bolesnika koji se dijaliziraju jena peritoneumskoj dijalizi, a ovaj procenatvarira među zemljama.

Pacijenti koji se javljaju nefrologu kasnosa razvijenim uremijskim sindromom naj-češće započinju lečenje hemodijalizom izatim ostaju na istom modalitetu.

Pacijent tokom svog dugogodišnjeglečenja može koristiti obe metode lečenjadijalizom (hemodijalizu i peritoneumskudijalizu) i može biti podvrgnut transplan-taciji.

Po gubitku funkcije transplantiranogbubrega bolesnici se mogu lečiti hemodijalizom ili peritoneumskom dijalizom.

SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

8/18/2019 Nefro br. 40

7/15

12 13

APRIL 2015 APRIL 2015SA STRUČNE STRANE

P O K R

ENIMO S E B E

Produži život 2016.

P

R O M E N IM O S V E S T

Prim. dr Radmila Pavić

Načelnica preventivnog centra Dom zdravlja Subotica

Bubrezi obavljaju brojne vitalne funkcije u organizmu i treba maksimalno voditiračuna o njihovom zdravlju. Ovi organipomažu u uklanjanju štetnih – otpadnihmaterija iz organizma. Kroz njih se nadnevnom nivou filtrira i izluči 180 litaratečnosti. Skoro 99% tečnosti se vraća ukrvotok, dok se prosečno litar i po urina

izbacuje svakodnevno. Oni regulišu proi-zvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca),luče hormone koji kontrolipu krvni pritiski pomažu u proizvodnji jednog oblika vi-tamina D koji je važan za zdravlje kostiju.Takođe bubrezi pomažu da se u krviodržava optimalan balans vode i koncen-tracije minerala, kao što su natrijum,kalijum i fosfor.

Bolesti bubrega čine veliku grupu obo-ljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slikei prognoze. Mogu da se jave i kod dece, pa

oštećenje bubrega može nastati kod si-stemskih, naslednih, metaboličkih, biohe-mijskih poremećaja, imunoloških i mali-gnih bolesti ( štetno dejstvo lekova, teškihmetala, zračenja...). Još jedan uzrok akutnogoštećenja bubrega kod dece može bititrauma. Trauma može nastati kao posle-dica povreda, opekotina, krvarenja i dehi-

dratacije. Trauma može izazvati gubitaktečnosti i vrlo nizak pritisak, što posledič-no dovodi do nedovoljne prokrvljenostibubrega a to kasnije dovodi do akutnogotkazivanja rada bubrega.

Hronične bubrežne bolesti kod decenajčešće su posledica urođenih mana (nprdeca rođena sa samo jednim bubregom ilisa bubrezima koji imaju nenormalnu struk-turu), naslednih bolesti (npr policističnebolesti bubrega), infekcija, nefrotskogsindroma, sistemskih bolesti (lupus,

šećerna bolest...), zastoja u oticanjumokraće... Urođene mane i nasledne

bolesti bubrega su vodeći uzroci otkaziva-nja funkcije bubrega u periodu do četvrtegodine života. U toku trudnoće prati seultrazvučnim pregledima između ostalogi razvoj genito-urinarnog trakta i bubrega,tako se mogu uočiti anomalije u razvoju(hipoplazija bubrega, zastojni poremeća-

ji u mokraćovodu, veziko-uretralnirefluks...). Uočene anomalije se rešavajuodmah po rođenju operativno ako je tomoguće i intezivnom medikamentnomterapijom. Na taj način se smanjuje mo-gućnost nastajanja hroniče bubrežne in-suficijencije. Policistični bubrezi su praćenimokrenjem velikih količina slabo konce-

trovane mokraće i slabo napredovanje urastu. Nema izlečenja ali potrebno je stalnopraćenje i lečenje da bi se odložio razvojterminalne bubrežne nsuficijencije.

Deca s hronično smanjenom funkcijombubrega često su opterećena različitimpratećim komplikacijama: kardiovaskular-ne (povišen arterijski pritisak, hipertrofijaleve komore srca), metaboličke (acidoza,rezistencija na insulin, hiperlipidemija),hematološke (anemija), endokrinološke(rezisteancija na hormon rasta, hipogona-

dizam, smanjena proizvodnja eritropoeti-na), koštane (renalna osteodistrofija) ivodeno-elektrolitne poremećaje (hipona-tremijska dehidratacija, hipervolemija,hiperkalijemija). Ove najznačajnije kom-plikacije povećavaju učestalost oboljevanjai umiranja i otežavaju psihološku i socijal-nu adaptaciju deteta s hroničnom bolestibubrega. Uticaj navedenih komplikacija jemeđusobno snažno uslovljen, a zaostajanjeu rastu je proizvod njihovog zbirnog efekta.Ali uslovi koji su doveli do hronične bolestibubrega imaju tendenciju da se vremenompogoršavaju, bolest se razvija polako, ne-opaženo, oštećuje bubrežnu funkciju. To

je zbog toga što nema nikakvih tegoba ufazama kada može da se najuspešnijereaguje i uspori napredovanje bolesti. Upočetku deca su vesela, živahna, bez bolova,ne žale se ni na šta. Kada se pojave simp-tomi bolest je već često uznapredovala

Kod uznapredovalog bubrežnog zastojaprimeti se zastoj u rastu uz pojavu renalnograhitisa, pojava povišenog pritiska. Napre-dovanje do potpunog gubitka bubrežne

funkcije može da nastane u kratkom vre-menskom periodu od nekoliko meseci iličešće napreduje godinama.

Tokom života moguće je uklanjanjemnajznačajnijih faktora rizika značajno sma-njiti verovatnoću za nastanak i dalji razvojbolesti bubrega a to je ono što je z a svakuosobu najvažnije. Te činjenice stalno trebaponavljati i naglašavati. Preventivni pre-gledi i redovna kontrola zdravlja treba dapredstavlja obavezu za svaku zdravu osobu.Preventivni pregled treba da obezbedi ranootkrivanje svake pa i bubrežne bolesti, što je najvažniji uslov za lečenje i sprečavanjerazvoja hroničnog toka bolesti.

i kod dece najmlađeg uzrasta. Po svometoku mogu biti akutna i hron ična. Uspešno

izlečenje je moguće ako a se na vremeotkrije uzrok i sprovede odgovarajućelečenje. Ali ima slučajeva kada bez obzirana lečenje funkcija bubtrega ostaje ošte-ćena, a to oštećenje je trajno i napredujebrže ili sporije.

Akutna oštećenja bubrega karakteriše:iznenadna pojava krvi i belančevina umokraći, smanjenje količine izlučenemokraće, dolazi do pojave otoka i pove-ćanog krvnog pritiska. Akutno oštećenjeobično nastaje posle različitih bakterijskihinfekcija urinarnog trakta, bakterijskihinfekcija gornjih respiratornih puteva vikože (streptokoknih). Neinfektivno akutno

Sprečiti i lečiti bolesti kod dece

Nespecifični simptomiU početku smetnje i simptomi su nespecifični. Dete je slabijeg apetita, zamara

se brže, ima glavobolju, bezvoljno je i pospano. Pojava krvi i belančevina u urinu.Koža je sivkasto-žuto-bleda zbog anemije. Kako zatajenje napreduje javljaju sespecifični znaci kao obilno mokrenje (poliurija), obolno pijenje vode (polidipsija),noćno mokrenje, edemi lica i potkolenica. Mogu se javiti bolovi u krstima i svrabkože, postoji sklonost ka krvarenju i infekcijama.

8/18/2019 Nefro br. 40

8/15

14 15


Udruženje bubrežnih in-valida iz Subotice u partner-stvu sa Domom zdravlja „DrHadži Janoš“ iz Bačke Topole,pod pokroviteljstvomSaveza bubrežnih invalidaVojvodine takođe je obeleži-lo Svetski dan bubrega.

Posle pozdravne reči di-rektora Doma zdravlja dr Janoša Ađanskog, održana

su i tri predavanja:„Preventiva – najefikasniji

vid sprečavanja nastankateških oboljenja – dr VesneVukelić,

„Farmacija u službi zdrav-lja“ – dipl. Ph. JasmineVukše,

„Edukacija – zdrava nacija“– dipl.ecc Zorana Miškovića.

I ove godine Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partnerstvu saZavodom za javno zdravlje Subotica-Centrom za promociju zdravlja,Domom zdravlja ‘’Dr Hadži Janoš’’ Bačka Topola, Apotekom –Subotica,Crvenim krstom Subotica, a pod pokroviteljstvom Saveza bubrežnihinvalida Vojvodine, je organizovalo prigodne manifestacije za medijepovodom 10. marta – Svetskog dana bubrega. Tom prilikom su održanepres konferencije za medije i prigodna predavanja na osnovu kojih je

ukazano na kompleksnost i probleme vezane za prevenciju ranog ot-krivanja i lečenja bubrežnih bolesti kod dece. Takođe je treću godinuunazad potvrđena saradnja u kontinuitetu sa Zavodom za javno zdrav-lje i pratećim zdravstvenim institucijama koje aktivno sarađuju saSavezom bubrežnih invalida Vojvodine i čija nesebična podrška i pomoćdoprinose shvatanju značaja pre vencije otkrivanja i lečenja bubrežnihbolesti.

BOLESTI BUBREGA KOD DECE - SPREČIMO NA VREME

Svetski dan bubrega obeležava se svake godine, drugogčetvrtka u martu. Ove godine je to bilo 10.marta. U našojzemlji se taj dan obeležava peti put, na ovakav način i nanacionalnom nivou. Akcenat je dat na primarnoj prevencijii ranom otkrivanju bubrežnih bolesti. Tema o kojoj je tomprilikom takođe trebalo govoriti bilo je i zaveštanje organa.

Slogan obeležavanja Svetskog dana bubrega 2016. godine je: “BOLESTI BUBREGA KOD DECE – SPREČIMO NA VREME!“

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Dana bubrega jesu faktoririzika koji ugrožavaju zdravlje bubrega u dečijem uzrastu.

Program konferencije bio je sledeći:

1. ZJZS – Centar za promociju zdravlja, dr Zorica V. Dragaš«Značaj obeležavanja ovog datuma iz kalendara zdravlja

u okviru promocije zdravlja». Statistički podaci SBO; 2. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica, Prim. dr

Radmila Pavić«Značaj ranog otkrivanja bolesti bubrega u dečjem

uzrastu»

3. Apoteka Subotica, mr phr Jelena Pavlović«Lekovi koji mogu da izazovu poremećaj funkcije

bubrega u pedijatrijskoj terapiji»4. Gradska organizacija Crveni Krst Subotica, dr Siniša

Trajković«Mesto i uloga Crvenog Krsta u obeležavanju Svetskog

dana bubrega»5. Udruženje bubrežnih invalida Subotica i Savez bubrežnih

invalida Vojvodine, predsednik udruženja G-in ZoranMišković«Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih

invalida u Srbiji»

U Centru za promociju zdravlja i Z avodu za javno zdravlje u Subotici

održane konferencija za štampu i predavanja povodom

Obeležavanja Svetskog dana bubrega

Tema Apoteke Subotica po je bila

o lekovima u pedijatrijskoj terapijikoji mogu dovesti do poremećaja

Jedno od osam zlatnih pravila zasmanjenje rizika za razvoj bolestibubrega je Ne uzimajte lekove kojinisu propisani receptima, koje bi semoglo dopuniti sa rečima da ukolikouzimate lekove koji se mogu kupitibez recepta obavezno se posavetu- jete sa farmaceutom.

Spec. Farm. Jelena Pavlović Apoteka Subotica

8/18/2019 Nefro br. 40

9/15

16 17

APRIL 2015 APRIL 2015SVETSKI DAN BUBREGA 2016.

Svetski dan bubrega obeležava se u višeod 100 zemalja širom sveta, na inicijativuMeđunarodnog društva za nefrologiju (Te

International Society of Nephrology) i In-ternacionalnog udruženja Fondacija zabubreg (International Federation of Kidney Foundations). Od 2006. godine obeležavase svakog drugog četvrtka u mesecu martu.Opšti cilj ovog obeležavanja je podizanjesvesti javnosti o važnosti bubrega u odr-žavanju života i upoznavanje sa bolestimabubrega koje su česte, mogu biti teške alii izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskogdana bubrega ”Bolesti bubrega kod dece– sprečimo na vreme”, a u skladu sa njimi tema, postavljaju i specifičan cilj, a on

je obaveštavanje široke javnosti radipodizanja svesti o tome da bolesti bubregautiču na milione ljudi širom sveta, uklju-čujući i decu koja mogu biti u rizikunastanka ovih bolesti od svog najra-nijeg uzrasta. Pregledom uzorakamokraće, krvi i merenjem krvnogpritiska mogu se otkriti rani znacibubrežne bolesti i moguća jepravovremena dijagnostika.Dakle, u ovogodišnjoj kampanji,težište je na informiosanju rodi-

telja, staratelja, mladih pacijen-ta, donosioca odluka kao inajšire javnosti o važnosti otkri-vanja i lečenja bolesti bubregau detinjstvu, da bi se izgradilazdravija buduća generacija!

Bolesti bubrega mogu da se pojaveu dečjem uzrastu, pa i kod dece naj-mlađeg uzrasta. Uzroci renalnog (bu-brežnog) propadanja su brojni, i bolestmože da bude akutnog ili hroničnog toka.Uspešno izlečenje bez posledica, kao ishodbolesti, je moguće ukoliko se na vremeotkrije uzrok i sprovede odgovarajućelečenje, ali ima slučajeva kada bubrežna

funkcija ostaje trajno oštećena. Akutnastanja najčešće nastaju zbog infekcija iliupala, metaboličkih poremećaja, delovanjarazličitih toksina (otrova) i zbog povreda.Najčešći uzroci hro-nične bubrežne sla-

bosti ili insuficijencije kod dece najmlađeguzrasta su urođene (na primer, anomalijemokraćnih kanala) i nasledne bolesti. Na-žalost, hronične bolesti bubrega kod dece,imaju tendenciju da se v remenom pogor-

šavaju. U većini slučajeva, bolest serazvija polako, neopaženo, ošteću-

jući bubrežnu funkciju. To je zbogtoga što vrlo često nemategoba, ni bola u fazama

kada može da se najus-pešnije reaguje i usporinapredovanje bolesti.U početku deca se nežale ni na šta, živahnasu i vesela. Kada se

pojave simptomi - vrločesto je bolest već uznapre-dovala. Prvi zapaženi simp-

tomi mogu biti: otok kapaka,skočnih zglobova i potkolenica,

otežana koncentracija, zadihanostpri najmanjem naporu, bleda iližuto prebojena koža, malokrv-nost, vrtoglavica, gubitak apetita,

zimogrožljivost, krv u urinu,promena izgleda i boje ili penušav

urin, učestalo mokrenje često uzosećaj peckanja, leđni bol u

predelu bubrega, kao idrugo.

Tokom života moguće je,uklanjanjem najznačajnijih

faktora rizika, značajno sma-njivati verovatnoću za nastanak i

dalji razvoj bolesti bubrega, i to jeono što je za svaku osobu najvažnije.

To su činjenice koje treba uvek naglaša-vati i ponavljati. Pored toga preventivnipregledi i redovna kontrola zdravlja kod

svog lekara, i to jedanput u godinidana, za zdrave ljude treba da pred-stavlja obavezu. Samoposmatranje,samokontrola i preventivni pregledtreba da obezbede rano otkrivanjesvake, pa i bubrežne bolesti, što je jedanod najvažnijih preduslova za uspešnolečenje i sprečavanje razvoja hroničnogtoka koji može da dovede do trajnoggubitka bubrežne funkcije.

U našoj zemlji se tokom 2014. godinesvom izabranom pedijatru u svim služba-ma za zdravstvenu zaštitu decedomova zdravlja zbog oboljenjabubrega obratilo 1.408 osobauzrasta do 18 godina, a u ovoj

starosnoj kategoriji 8 osoba jeumrlo.

U Severnobačkom okrugu sutokom 2015. godine od bolestibubrega umrle 34 osobe, 17 muškogi 17 ženskog pola.Učestalost umiranjaznačajno raste posle 60. godine života,i to bez obzira na pol. Akutna bubrež-na insuficijencija je osnovni uzrok 10smrtnih ishoda (7 osoba muškog i 3 osobeženskog pola) i hronična bubrežna insufi-cijencija je osnovni uzrok 17 smrtnih ishoda(8 osoba muškog i 9 ženskog pola). Naj-mlađa umrla osoba, je bila muškog pola,u starosnoj kategoriji 20-29 godina i imala

je akutnu bubrežnu insuficijenciju. Tokom2015. godine u Severnobačkom okrugunije bilo smrtnog ishoda zbog bolestibubrega u starosnoj grupi stanovništvado 18 godina.

Transplantacija bubrega predstavlja pre-sađivanje organa, koji se može dobiti odživih ili umrlih osoba. Koji način transplan-tacije će biti odabran zavisi od brzine pro-nalaženja odgovarajućeg histološkog tipa.Kod približno 10-15% bolesnika, davaociorgana mogu biti krvni srodnici (članoviporodice) ili biološki nesrodni donatori(bračni partneri, prijatelji). Za ostale bole-snike traže se podudarni davaoci kod os obasa dijagnostikovanom moždanom smrću,

a oni su kadaverični davaoci. Potrebno jepovećati broj kadaveričnih transplantacijau našoj zemlji, i zbog toga je neophodnointenzivnije i više informisati građane označaju donacije/zaveštanja organa.

Doniranje organa je uvek znak humano-sti, solidarnosti i plemenitosti, i takvimčinom jedna osoba iskazuje svoju želju inameru da nakon smrti donira bilo kojideo tela radi presađivanja ili transplanta-cije, da bi se na taj način pomoglo teškimbolesnicima. Za mnoge od njih to je jedinašansa za život!

Ko može da bude davalac/donor organa?Prema isključivo ličnoj želji davalac organa(i bubrega) može da bude zdrava osoba,

starosti 18 - 65 godina. Najosnovnije po-trebno da bi transplantacija bila moguća jeste slaganje krvnih grupa, kao i slaganjestrukture humanih leukocitnih antigena

(HLA). Postoje i kontraindikacije zadavanje organa, kada osoba ne može

biti donor/davalac, i to su nekahronična i psihijatrijska oboljenja(rak, šećerna bolest, srčane i bu-brežne bolesti, povišeni krvnipritisak, anemija srpastih ćelija,

oštećenja jetre, hepatitis iHIV). Jednojajčani blizanac

je najidealniji živi davalac(donor), zatim brat ilisestra, gde je verovatnoća

za potpunu podudar-nost 1:4. Roditelji supoluidentični sa svojomdecom. Kada se radi otransplantaciji od živihbiološki nesrodnih da-

valaca to je vrlo osetljivopitanje, koje se uređujezakonskom regulati-

vom. Zakonom je dozvo-ljena u SAD i većini zemalja

zapadne Evrope, a u nekim je izabranjena (Francuska). U

nekim zemljama za ovu vrstutransplatacije odobrenje daje

eksterna komisija - nezavisna od tran-splantacionog tima (Nemačka, Velika

Britanija).Međusupružnička transplantacija u Srbiji

nije zakonom zabranjena, ali nije ni detalj-nije regulisana. Zbog toga se uvek izvodiuz obavezno odobrenje Etičkog komiteta,da bi se isključila mogućnosti prodajeorgana.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE SUBOTICACENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLjA

”Bolesti bubrega kod dece– sprečimo na vreme”

dr Zorica V. Dragaš

Specijalista socijalne medicine

SVETSKI DAN BUBREGA 2016.

Postoji Osam zlatnih pravila za sma-njenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni! Značajno jei u dečjem uzrastu!

2. Redovno kontrolišite nivo šećerau krvi! Postoji juvenilni dijabetes!

3. Kontrolišite krvni pritisak! I decamogu imati povišen krvni priti-sak!

4. Hranite se pravilno i održavajtenormalnu telesnu težinu! I decamogu biti gojazna!

5. Uzimajte dovoljne količine teč-nosti!

6. Živite bez duvana i duvanskogdima!

7. Ne uzimajte lekove koje lekar nijepropisao! Mogu biti toksični zaVaše bubrege!

8. Redovno se kontrolišite ukolikoimate jedan ili više faktora rizika!

8/18/2019 Nefro br. 40

10/15

18 19

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

Gvožđe ili Željezo, (latinski: Ferrum), uhemiji se označava sa Fe, je veoma bitnoza život svakog živog bića.

Zašto je gvožđe bitno?Gvožđe je bitno jer je ono suštinski (es-

encijalni) element svih živih ćelija.Fe je sastavni deo mnogih važnih pro-

teina: na primer hemoglobina (najvažnijebelančevine crvenih krvnih zrnaca), mio-globina (proteina koji je glavni deo svihmišića), mnogih enzima (citohroma,katalaze, itd).

Fe je ključno za snabdevanje tkiva kise-onikom (oksigenaciju), a bez kiseonikanema ni života. Važno je i za mentalnesposobnosti, za pamćenje, za regulacijutelesne temperature, itd.itd.

Gvožđe je neophodno za funkcionisanjesvih mišića, za kretanje i za sve fizičkenapore.

Osim za funkcionisanje crvenih krvnihzrnaca (eritrocita) gvožđe je neophodnoi za funkcionisanje belih krvnih zrnaca(neutrofila).

Mnogi znaci bolesti koju doktori zovu„anemija“ ili „malokrvnost“, zapravo suznaci nedostatka gvožđa u organizmu, ane malog broja krvnih zrnaca, mada oviproblemi mogu biti i udruženi. Ukratko,za svaku metaboličku aktivnost (izgradnju

ili razgradnju), u svakoj živoj (biljnoj iliživotinjskoj) ćeliji, neophodno je gvožđe.

Zašto je gvožđe bitno za bolesnike nahemodijalizi i bolesnike sa oslabljenomfunkcijom bubrega?

Zato što svi bolesnici na hemodijalizi iliimaju nedostatak gvožđa ili će ga imati.

Istraživanja pokazuju da pacijenti sabubrežnom slabošću, u vreme kada zapo-činju hemodijalizu, još i imaju solidnukrvnu sliku, tj. 65% njih ima hemoglobin

oko 110 g/L, ali ni pola od njih nema do-voljno gvožđa u organizmu. Sa započinja-njem hemodijalize situacija sa Fe se još ipogoršava.

Zašto bolesnici na hemodijaliziimaju nedostatak gvožđa?

Dva su razloga za to.• nedovoljno je unošenje gvožđa, resor-

pcija ili otpuštanje• povećani su gubici i potrebe za

gvožđem

Zašto je nedovoljno unošenje gvožđa? Pa, zbog dijete. Svim bubrežnim bolesn-icima se ograničavaju namirnice tipa: meso,džigerica, jaja, ribe, v oće, povrće, vino, itd.Ta ograničenja su doduše nametnuta radismanjenja unosa fosfora i kalijuma, ali ječinjenica da takva dijeta smanjuje i unosgvožđa.

A zašto dijalizni pacijenti imaju nedo-

voljnu resorpciju gvožđa u probavnomtraktu? Pa zato što većina njih uzimakalcijum-karbonat ili druge lekove-vezivače

fosfata, ili lekove „protiv kiseline u želucu“(Ranisan i slične) i još mnogo drugih

lekova, koji svi ometaju resorpciju gvožđaiz creva u krvotok.

A pacijenti koji su na dijalizi zbog dijabe-tesa, imaju dodatni problem jer dijabetessam po sebi slabi i usporava rad želuca icreva, pa je resorpcija Fe kod njih i gora.Gvožđe često nedostaje kod pothranjenihbolesnika (malnutricija), kod hroničnihalkoholičara (oštećenja jetre) i kod mnogih

drugih oboljenja.Zašto dijalizni pacijenti imaju poveća-

ne gubitke gvožđa? Povećani gubicigvožđa su najčešće posledica čestih uzi-manja krvi za raznorazne analize, zatimzbog gubitaka krvi u dijaliznim linijama ikomorama, bilo zbog neadekvatnog vra-ćanja krvi na kraju dijalize, bilo zbog trom-boziranja u kapilarima dijalizatora zbognedovoljne heparinizacije. U proseku di-

jalizni pacijent izgubi oko 2-3 grama gvožđagodišnje. Dijalizni pacijenti gube gvožđe iprimetnim ili neprimetnim krvarenjima(na primer iz želuca, iz šuljeva, iz crevnihdivertikula), tokom operacija pravljenjafistula ili odstranjivanja paratiroidnihžlezda, itd. Pacijentkinje na dijalizi moguda gube krv i gvožđe redovnim mesečnimciklusima ili neredovnim tzv. materičnimkrvarenjima drugih uzroka.

Normalno su potrebe organizma zagvožđem oko 20 mg dnevno i to se gvožđeuglavnom dobija iz procesa razgradnjestarih eritrocita.

Potrebe za gvožđem su povećane kod

svih dijaliznih pacijenata (u odnosu naostale), zbog primanja eritropoetina

(Aranesp, Rekormon, Eprex, Eqralis, itd),injekcija koje podstiču rast i stvaranjecrvenih krvnih zrnaca u kostnoj srži. In-tenzivni napori i trudnoća takođe pove-ćavaju potrebe za gvožđem.

Rezervi gvožđa ponekad u organizmumože biti i dovoljno (čak i previše), ali dagvožđa opet ne bude na raspolaganjućelijama (posebno eritrocitima) – ondakažemo da postoji blokada otpuštanjagvožđa, a za tu blokadu postoji više uzroka:nekada je to infekcija (skrivena ili neskri-vena), hepcidin (inhibitor resorpcije i ot-puštanja gvožđa), i dr. faktori.

Nedostatak gvožđa u dijaliznih bolesni-ka je posebno značajan zato što b ez nor-malizacije nivoa gvožđa nema šanse dauspe lečenje anemije (slabokrvnosti) eri-

Nažalost, u većini naših centara za dija-lizu lakše nabavljaju i daju skuplje lekove(eritropoetine), nego jeftinije preparategvožđa i vitamina, bez kojih ni oni skupineće delovati.

U 90% svih slučajeva slabog efekta eri-tropoetina (tzv. rezistencije ili nereagova-nja na terapiju eritropoetinom), uzrok jenedostatak gvožđa. Istraživanja pokazujuda bi se doze (skupog) eritropoetinamogle smanjiti i za 45%, kada bi doktoripacijentima prvo nadoknadili manjakgvožđa.

tropoetinom. Obzirom da je eritropoetinbio i ostao skup lek (8% cene dijalize),suludo je davati eritropoetin pacijentimakoji nemaju dovoljnu količinu gvožđa,odnosno: to je najčešće bacanje para.

Distribucija gvožđa u organizmu:U organizmu se gvožđe najvećim delom

(67%) nalazi u krvi, kao deo cr venih krvnihzrnaca (eritrocita), tačnije belančevine ueritrocitima zvane hemoglobin. Oko 29%gvožđa se nalazi u tkivima pohranjeno kaorezerva, takozvani feritin, odakle se poste-peno oslobađa, kada postoje potrebe zagvožđem. Vrlo malo gvožđa se nalazi izmeđuova dva oblika, a to je oko 1% gvožđa, kojese nađe u međućelijskoj tečnosti.

Kako utvrđujemo status gvožđau organizmu?

Najčešće to činimo laboratorijskimodređivanjem u krvi nivoa: gvožđa(Fe), Transferina i Feritina.

Idealan pokazatelj statusa Fe u bole-snika na HD, trebao bi da nam omogućitačnu procenu količine Fe

kojom će se postizati ciljni hemoglobin(Hb) kao i da nam tačno signalizira kadapostoji višak Fe u organizmu. Kako to većpriznaše i brojni eksperti, ne postojinažalost test koji bi ispunio bar jedan od

ova dva uslova (“Unfortunately, notest exists which accomplishes either ofthese goals”).

Direktno određivanje gvožđa u krvi

(Fe) je najmanje pouzdan pokazatelj

statusa gvožđa. Zašto? Zato što je to ak-tuelan podatak, a taj nivo gvožđa sednevno menja nebrojeno puta i to vrloznačajno. Takve varijacije (17-70%) sunajčešće vezane za određena stanja i vrstuobroka.

Transferin je druga (isto slaba) karikau proceni statusa Fe na HD. Pri tome čestopojam Transferin koristimo i kao TIBC(engl.Total Iron Binding Capacity), tj. u

Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ihregulisati i zašto su nam uopšte bitni

– I deo

2) Transferin:

glikoprotin iz grupe beta-globulina,sintetiše se u jetrimolekulska masa oko 90.000 daltonanormalne vrednosti: 2,3 - 4,3 g/LTransferin (mg/dl) x 1,25 = TIBC (r = 0,96)

Limitiranost testova:stanje malnutricije: transferinstanje inflamacije: transferinmeđulaboratorijske razlike značajne svakodnevne fluktuacije: 17 - 70 %

Parametri za procenu statusa gvožđa:

serumski FERITIN, pokazatelj rezerve Fe

procenat saturacije transferina, %TSAT (Fe/TIBC)

procenat hipohromnih eritrocita, HRC, dostupno Fe

koncentracija Hb u retikulocitima, CHr, aktuel.st. Fe

3) Feritin:

ubikvitarni protein, iz RES-a,mol. masa 450 kda,sintetiše se u jetri, kao apoferitinnormalne vrednosti: 20 - 280 μg/lpredstavlja depo gvožđa

Limitiranost testa:stanje skutne ili hr. inflamacije: Feritin

stanje malnutricije: Feritin

maligniteti ( neuroblastoma, RCC) Feritin,

Hronično oboljenje jetre, bubrega, RA, pušenje Feritin

Unutrašnja distribucija gvožđa:

LOKACIJA: OBLIK:

Tkivne Ferritinrezerve 1,0 gram (27%)

Međućelijska Transferintečnost 80 mg (0,1-3%)

Eritrociti Hemoglobin 2,0 grama (67%)

8/18/2019 Nefro br. 40

11/15

20 21

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

prevodu: Ukupni kapacitet za vezivanjegvožđa). Da li su Transferin i TIBC jednote isto? U suštini, (u praksi): jesu. Preciznijegovoreći, radi se o dve metode određivanja(RIA za Tranferin, a non-RIA za TIBC), amatematički kada imate vrednost r = +0,96te dve stvari su skoro iste, mada postoji iprecizna formula za konverziju iz jednih udruge jedinice.

Ipak, glavni nedostatak testova Trans-ferina u proceni statusa Fe na HD, jestenjegova podložnost drugim uticajima istanjima, koja bi morali, na neki način,isključiti. Naime, slabija ishrana, pothran-

jenost (tzv. malnutricija) dovode do nižegnivoa Transferina. Dalje, stresovi, infekcije

ili inflamacije, takođe smanjuju nivo trans-ferina u krvi. Razlike između laboratorija,pri određivanju Transferina iz istog uzorkakrvi su prevelike. A tu su takođe i vrlo velikednevne varijacije Transferina u krvi, sličnokao i kod aktuelnog Fe. Zato se umestosamom Transferinu, više veruje jednojformuli, koju zovemo: TSAT (TransferinSaturacija) ili tačnije, to je: „procenatzasićenja (saturacije) transferina gvožđem“taj se procenat dobija po formuli: x 100

TSAT = Fe/TIBC (normalna vrednost je0,25 tj. 25%)

Procenat ili Indeks saturacije Transferinagvožđem, je dakle obična formula, odnosserumskog Fe i Transferina, i služi nam kaopokazatelj statusa zasićenosti Transferinagvožđem, pa sve što vredi za ograničenutačnost testova Transferina, vredi i za%TSAT (o kolebljivosti aktuelnog serum-skog Fe, da se i ne govori).

Tako, npr., ako j e zbog nekog dodatnogstanja kod dijaliznog pacijenta (upala,

telesna iscrpljenost) Transferin bio nizak,dobićemo lažno viši indeks saturacije tran-sferina gvožđem i u terapijskom odlučiva-nju doktori će mu možda, izostavitiprimenu Fe, iako pacijentu nedostajegvožđe.

Obrnuto, ako je Fe nisko ili je npr. nivoTransferina ili TIBC visok, zbog blokadeRES (retikulo-endotelnog sistema), ondazavarani niskim %TSAT lekari će mu moždau terapiji dati gvožđe, kojeg pacijent npr.ima, možda i u suvišku.

Feritin je treći i neizostavni pokazateljstatusa gvožđa u organizmu, ali isto ne bašidealan. Feritin se stvara u jetri i predstavljarezervno gvožđe u tkivima (depo).

Nažalost, ni Feritin nije precizan pokazateljstatusa Fe u organizmu, ali, za razliku odtransferina, inflamacija i pothranjenost,povećavaju nivo Feritina. Na Feritin utičui brojni drugi faktori: prisustvo nekihtumora i karcinoma (neuroblastom,karcinomi bubrega, pluća, grkljana, dojke,Hodgkinov limfom), pušenje, bronhitis,oboljenja jetre (hepatitisi Bi C), reumatoidniartritis, itd.itd. Postoji nekoliko, dobrosprovedenih istraživanja, kojima je doka-zana udruženost povećane smrtnosti ihronično povišenog nivoa serumskogferitina.

Ono što je manje jasno jeste da li povišennivo serumskog feritina podstiče inflama-ciju, ili inflamacija dovodi do porasta nivoaserumskog feritina, ili su oba procesa ispre-pletena i udružena..

Osetljivost (senzitivnost) i specifičnosttestova za utvrđivanje statusa gvožđa uorganizmu:

Senzitivnost nekog testa je procenat,npr. stvarno bolesnih u odnosu na svebolesne (stvarno bolesne i lažno zdrave)osobe, a Specifičnost nekog testa jeprocenat npr. stvarno zdravih u odnosuna sve zdrave (stvarno zdrave i lažnobolesne) osobe. Na slajdu u prilogu su datevrednosti specifičnosti i osetljivosti ovihtestova.

U slučajevima Feritina i TSAT, kao kon-trolni parametar, zlatni standard, običnose uzima biopsija kostne srži, ili terapijskiodgovor na primenu Fe.

Dr Kalantar-Zadeh za Feritin rečesledeće: „Kada je Feritin visok, mi smo umraku, ne znamo zašto je to tako, ali ako

je nizak, onda su nam tu testovi vrlo spe-cifični, ali nisu senzitivni“. (“when it is high,we are blind, but if it is low – it is veryspecific but not sensitive”) . Ukratko: kad

je feritin nizak, onda je sigurno da Fe trebanadoknađivati, a kada je visok, treba pro-veriti da to nije zbog nečeg drugog.

Noviji pokazatelji statusagvožđa u organizmu:

1. Procenat Hipohromnih eritroci-ta (HRC)

Rekli smo da je Hemoglobin vrstabelančevine, pigment, koji eritrocitu dajefunkciju i boju (crvenu boju krvi). Eritroc-iti koji imaju manji sadržaj hemoglobinasu slabije obojeni (hipohromni), bledi, što je dokaz da imaju sadržaj hemoglobinamanji od 28 g/dl. Normalno, je u ljudskojkrvi manje od 2,5% takvih ble dih eritroc-ita. Ako ih ima više od 10% smatra se da je to jasan pokazatelj nedostatka gvožđau organizmu pacijenta. Ipak, ako uzorak

krvi duže stoji, na primer preko 3 časa,

eritrociti bubre i dobija se lažno niža vred-nost njihove obojenosti, odnosno rasteprocenat hipohromnih Er.

2. Nivo Hemoglobina u Retikulociti-ma (CHr)

Šta nam omogućava ovaj test gvožđa?CHr nam omogućava direktnu, fotografskuproveru, da li se i koliko Fe ugrađuje uprethodnike hemoglobina, retikulocitnećelije. Jednostavno, ako ste vi danas umanjku sa gvožđem, sutra će vaš CHr bitinizak! I obrnuto, ako ste zbog manjkagvožđa, danas počeli sa nadoknadnomterapijom preparatom Fe, Za 48 časova vašCHr će biti veći!

Na slici u prilogu vidimo gde se i kako sena liniji sazrevanja Eritrocita vrši ugradnjagvožđa. Prvo se aktivira eri tropoetin, još uprvih 10-20 dana sazrevanja Er, a oko 21.dana sazrevanja eritrocita, u njega se ugra-đuje gvožđe i on izlazi iz kostne srži u cir-kulaciju (u krv), kao mladi Er oblik: retiku-locit. U takvim, jedarnim formamaeritrocita, određuje se CHr. Praktično, zaCHr nema dozvoljenog i nedozvoljenog

intervala, CHr pokazuje trenutno stanje saFe: ili ga imate ili ga nemate, ili se ugradiloili nedostaje!

U više različitih istraživanja spominju se,kao optimalne, različite vrednosti CHr. Ipak,većina autora se slaže da manje od 25 pgpo ćeliji, predstavlja jasan dokaz nedostat-ka Fe, a neki preporučuju i proveru odnosadva hemoglobina, retikulocitnog i Eritro-citnog. Ali, kao što su vrednosti Feritina(

8/18/2019 Nefro br. 40

12/15

22 23

APRIL 2015 APRIL 2015SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

Opšta bolnica “Đorđe Joanovic” Zren- janin osnovna je zdravstvena ustanova zastacionarno lečenje i pružanje spesijalis-tickih medicinskih usluga građanima Sred-njebanatskog okruga, koji čine pet opština:Zrenjanin, Novi Bečej, Sečanj, Žitište i NovaCrnja. Bolnica ima status naučno-istraživačke jedinice i baza je stručnog

usavršavanja studenata Medicinskogfakulteta u Novom Sadu.

Kapacitet Bolnice je 600 bolničkihpostelja, u njoj se obavlja veliki broj oper-acija i intervencija, vrši se mnogo različitihi potrebnih analiza, čiji je broj na godišnjemnivou 15.415.

Odeljenje hemodijalize nalazi se našestom spratu internog odeljenja Opštebolnice (stara zgrada), broji 30 bolničkihpostelja, a radi u dve smene. Pacijenti seuključuju na hemodijalizu od pola osamdo 12 časova, a u drugoj smeni od 12.30-17h. Hemodijaliza se obavlja na Frezenijus5008 HDF aparatima, i na obicnim HD

aparatima. Medicinskoosoblje je edukovano zabesprekoran odnos i radsa pacijentima, a u svakojsmeni je prisutan po jedanlekar. Pacijenti su zbrinutii pod odgovarajućomterapijom i ishranom.

Zdravstvene usluge uOpštoj bolnici pruža 168lekara, a važan faktor ukadrovskom potencijalu je kontinuirana edukacijazdravstvenih i nezdravst-venih radnika. Prošlegodine Bolnica je obeležila jubilej od 120godina postojanja. Tom prilikom je iska-zana velika zahvalnost svim građanima izaposlenima.

Grad Zrenjanin je podržao i čestitao jubilej Bolnici, a podržao je i ProjekatUdruženja bubrežnih invalida Zrenjaninpod nazivom “Pravilna ishrana bolesnika

na dijalizi”. Predavanje u sklopu projektaodržano je u sali Opšte bolnice “Đorđe

Joanovic”, kojem je prisustvovao veliki brojpacijenata-članova Udruženja (okočetrdesetak), medicinsko osoblje hemodijalize (lekari, medicinske sestre, počasni ipomažući članovi Udruženja). Preda-vanje je odr žala medicinska sestra Karo-

Udruženje bubrežnih bolesnika izSremske Mitrovice i ove godine je 10.martaobeležilo Svetski dan bubrega, u saradnjisa Domom zdravlja iz Sr.Mitrovice, Udru-zenjem “Pantransplant” i Udrzenjem “Sveza osmeh”.

Tema ovogodišnjeg obeležavanja bila jeprevencija bubrežnih bolesti kod dece.

Prvi put je ovaj dan obeležen i umitrovačkoj bolnici, sa ciljem da s e upozna- ju i medicinski radnici o važnosti preven-cije bubrežnih bolesti.

Više od 500.000.000 ljudi širom sveta,odnosno 10 odsto odrasle populacije imaneki oblik oštećenja bubrega, što znači

jedna od deset odraslih osoba imaoštećenje bubrega.

Bubrezi su parni ograni smešteni u ret-roperitonealnom prostoru, sa obe stranekičmenog stuba, na zadnjem zidu abdo-mena, u visini 12-tog grudnog i prvog idugog slabinskog pršljena.

Desni bubreg potisnut jetrom postavljen je malo niže u odnosu na levi .

Bubreg odraslog čoveka teži oko 140-150grama i veličine je stisnute pesnice. Imaoblik zrna pasulja. Po statistici, jedna oddeset odraslih osoba ima ostećenjebubrega. Bolest bubrega je podmukla, jerusled neredovne kontrole ovu bolest retko

kad možemo otkriti, prepoznati.Usled oboljenja jednog bubrega, drugi

preuzima njegovu funkciju i dokle god ububregu funkcioniše trećina nefrona (aima ih preko milion u bubregu) simptomioboljena se ne javljaju.

Uloga bubrega je višestruka: osnovnafunkcija je formiranje konačne mokraće,kao i održavanje homeostaze u organizmu,što podrazumva regulaciju ravnoteže vode,elektrolita, regulaciju acido-bazne ravnoteže,kao i izbacivanje određenih produkata me-tabolizma i štetnih hemikalija.

Simptomi koji prate bubrežna oboljenja su sledeći: promena boje kože i sluzokože,otoci, hipertezija, učestalo mokrenja, ure-mijski sidrom, promene u mokraći,anemija, poremećaj apetita, gubitak težine,povišena temperatura, tahikardija, nesan-ica, žeđ, malaksalost, povraćanje, mučnina,kao i karakterističan zadah ponekada.

Najčešća oboljenja bubrga su uremija,akutna bubrežna insuficijencija, hroničnabubrežna insuficijencija, infekcija urinar-nog trakta, opstruktivna bolest urinarnogtrakta, defekti bubrežnih tubula, nefroliti- jaza, kamen i pesak u bubrezima, endem-ski nefritis, cistitis, itd.

Violeta Srbljanin

I Mitrovčani obeležiliSvetski dan bubrega

SVAKOG DANA ZDRAVI BUBREZIPROFILTRIRAJU I OČISTE 200 LITARA KRVI, A PROSEČNO

U LJUDSKOM TELU CRIKULIŠE 5 LITARA KRVI.

lina Sekereš, a dr Rosa Jelačić je daladoprinos svojim prisustvom, lepimrečima i podršci nastavku sa edukaci-

jom pacijenata, da se što češćeodržavaju predavanja sa raznim, koris-nim, temama.

Projekat je podržala i partnerska or-ganizacija iz Novog Sada, na čelu sapredsednikom Udruženja BorivojemOdađžićem,koji nam je daosavetodavnu-logističku podršku ipomogao u realizaciji projekta. Preda-vanje je uspešno realizovano i ovomprilikom se zahvaljujemo svima koji suprisustvovali i pomogli da se ono štouspešnije realizuje, da saznamo ono što

nismo znali u vezi ishrane i celokupnedijalize, da sto bolje i duže živimo sadijalizom. Poseban cilj bio je obučitibubrežne invalide da je nužno voditidnevnik ishrane, planirati jelovnik i brojobroka, meriti količinu namirnica, pri-premati, kuvati i konzumirati hranu koja

je odgovarajuća za njih, a i ukazati pacijentima na značaj komunikacije samedicinskim osobljem.

Ishrana bolesnika na hemodijalizi jeveoma kompleksna. Samo pravilnaishrana obezbeđuje dobar i dug životpacijenata na dijalizi, omogućuje dobropodnjošenje dijaliza. Važno je štetnematerije, koje se nakupljaju u orga-nizmu, izbaciti dijalizom. Da bi sesprečilo prekomerno nakupljanještetnih materija, koje su u visokim kon-centracijama opasne po zdravlje i životbolesnika, neophodan je ograničen unospojedinih namirnica, ukupne količinehrane i tečnosti. Isto tako, osoba nadijalizi mora da unosi i dovoljno hraneda se ne bi gubilo na težini, jer je i to

opasno po život pacijenta.Zašto je, na primer, štetan kalijum?

Visoke koncentracije kalijuma u krvimogu dovesti

Nefro br. 40

Documents

Transcript of Nefro br. 40