РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

Година II број 55 10. септембар 2010. цена: 30 динара

ИБАРСКЕwww.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ

Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivrednicentar, danas ima status najnerazvijenijeg regiona u

Srbiji, koja pak takav status ima u Evropi

Kraqevo -ono na{e{to nekadbeja{e

(Ne)podobni komunalnipolicajci

Nezadovoqni kandidatima kojisu zavr{ili obuku, gradska vlastelao tro{ku gra|ana {aqe nove qude na

obuku za komunalne policajce

[tete od poplavapredmet

politi~kih igaraDok se pozicija i opozicijaprepucavaju ko je trebao da

izvr{i procene {tetanastalih letwim, bli`e se

i jesewe poplave

10. septembar 2010.U @I@I ИБАРСКЕ2 10. septembar 2010. U @I@IИБАРСКЕ 3

Tata }e se vratiti

Sedeo je na trotoaru, dr`ao jeu rukama omot od pojedene ~oko-lade i plakao. Polako sam mupri{ao, da ga ne bih upla{io, iseo pored wega. Imao je oko {est- sedam godina.

- De~ko, za{to sedi{ sam na tro-toaru - upitao sam osmehuju}i se.

Pogledao me je svojim velikimi kao ugarak crnim o~ima, pa je od-mah nastavio da gleda niz ulicu i}uti. ]utao sam i ja.

Pro{lo je podosta vremena, pro-lazili su qudi i zagledali nas!Niko nas nije pitao za{to sedi-mo na trotoaru, niko nije pitaoni za{to de~aku teku krupne suzeniz lepo lice.

- Moj tata mi je kupio ~okoladu,poqubio me i jo{ se nije vratio- pogledao me je svojim velikimo~ima i spustio glavu.

Pogledao sam niz ulicu kojom jeoti{ao wegov tata koji se jo{nije vratio.

- Tata }e se vratiti, nema sum-we, samo mi moramo prona}i tvo-ju ku}u i tamo sa~ekati tvog tatu!- rekao sam mu ustaju}i.

Uhvatio me za ruku i vodio ne-koliko ulica daqe, a onda smo sta-li ispred kapije jedne ku}ice.

Wegova majka ga je ostavila u ma-lenom dvori{tu, da gleda prekokapije i ~eka tatu.

- Wegov tata ne}e do}i, rekla jespu{taju}i kafu na sto, odavno jegovorio da }e oti}i i da se vi{ene}e vratiti. Kada su ga otpusti-li iz fabrike prvo je hteo da seubije, potom se smirio i po ceodan tra`io posao. Posla nijebilo, a moja zarada je bila nedo-voqna za nas troje, zbog toga jeoti{ao!

Ose}ao sam se kao da sam u ne-koj kwizi Emila Zole ili ^arl-sa Dikensa. Pomilovao sam de~akana kapiji koji ~eka tatu koji ne}edo}i. I dugo potom suze su mi ka-pale po trotoaru! D. Jovanovi}

Ретровизор

KRAQEVO - Kada je kraqMilan podario kraqevskinaziv na{em gradu, nije mogaoni da posumwa da }e za ne{tovi{e od jednog veka regionKraqeva imati status naj-nerazvijenijeg u Srbiji.Dodu{e, to sad nazivaju po-dru~ja od posebnog interesa,ali kako ga god nazivali,Kraqevo je, narodski re~eno,u ~abru. A za to gde je danas,nije krivo Kraqevo ni kraqMilan, krivi su neki vla-stelini koji posledwih dva-desetak, a naro~ito posle-dwih desetak godina sa svojimkamarilama stoluju ovim, zaistoriju Srbije, zna~ajnimkrajevima. Bilo je tu i tamonekih pojedina~nih dobrihideja i poku{aja, ali, znateda „dva lo{a ubi{e Milo-{a“.

Te{ko je u novijoj evropskoj,pa i svetskoj istoriji na}igrad koji je bio vrlo zna~ajansaobra}ajni, industrijski, po-qoprivredni, pre svega sto~ar-ski i vo}arski i kulturno-istorijski centar, a da je to-liko stagnirao da iz wega`eli da ode ve}ina radno spo-sobnog stanovni{tva koje neradi u buxetskim preduze}imai ustanovama. @ele da odu nezbog toga {to ne vole Kraqe-vo, nego prosto {to ne vide ni-kakvu perspektivu ni za sebe ni

za decu, pa ni za daqe potom-stvo.

A mo`ete li da zamislitegrad u kome radi jedan Magno-hrom sa 6000 radnika, Fabri-ka vagona sa 3000, pa Jasen,Slovo, Stoteks, Trgopromet,Papirpromet, Poqopromet,Gvo`|ar, Kablar, Keramika,Feroteks, Mlekara, @ivina-rski centar, klanica u Ratini,farma u Vitanovcu, Hladwa~a,Ekonom, Kisekana. Cirka oko15000 zaposlenih, taman koli-ko ih je danas na spisku neza-poslenih. Ako to pomno`imosa prose~no 4 ~lana doma}in-stva dobijemo broj stanovnikakoliko otprilike ima dana-{we Kraqevo bez okoline.Ali oni nisu samo radili,oni su i primali pristojneplate, sa upla}enim doprino-sima i to je sve ispla}ivano na

vreme. Mo`ete zamisliti ra-dost onda{wih trgovaca i ka-fexija kada se deli plata uMagnohromu ili Fabrici.Roba se nabavqala specijalnoza te dane. Ovo „da zamislite“ se odnosi

prvenstveno na generacije od 80i neke pa na ovamo, oni stari-ji samo treba da se prisete, mi-slim oni koji su tada `iveli uovom gradu. Mla|i na `alostmogu samo da zami{qaju takvoKraqevo. Danas, u ovom prele-pom gradu na 3 reke, radi ne-

koliko „jakih“ firmi sa 20-akputa mawe radnika, i one uglav-nom u ve}oj ili mawoj meri mo-raju biti „ulepo“ sa vladaju}omkamarilom, i lokalnom idr`avnom. Neke od tih firmisu nastale preuzimawem po-slova od nekada{wih giganata,ali ne zato {to su bili boqiili imali boqu tehnologiju iideje, ve} {to su rukovode}i ka-drovi svoje firme po~etkom90-ih registrovali na decu,mame, tate, bra}u, strine, ujne ine znam na koga jo{. Te takvefirme u po~etku su lako ski-dale, kako se to ka`e, kajmak oddru{tvenih, onda su po~ele dauzimaju i sir i kajmak, da bi nakraju, kad nije imalo vi{eni{ta drugo, uzeli i surutku, amuzaru ostavili bez hrane kakobi {to pre crkla. I pocrkalesu sve firme koje su izgradilegrad. Tu su naravno bili i raz-norazni krediti, u onoj ludojinflaciji, pogotovu oni izprimarne emisije, kada su sto-tine hiqada maraka vra}enesa nekoliko nula mawe. A {tasad imamo? Pa imamo 30-ak ba-naka i bezbroj kladionica ikafi}a. Imamo pored „jakih“ ihiqade firmica i radwi kojesu u dubiozi, a ne znaju {ta dru-go da rade. Neko }e re}i „panek zatvore“. A {ta onda? Gde}e ti qudi i wihove porodice?Da li i za wih treba da se pra-vi nekakav „azil“. U buxetskefirme mogu samo politi~ki po-dobni, a i wih ima previ{e,lako se upodobe.

Uvek drugi kriviKa`u tako je moralo, tran-

zicija. Pa zar nije bila tran-zicija i u Kru{evcu, Svilajn-cu, In|iji, Jagodini, Kragu-jevcu, ^a~ku i drugim grado-vima koji su u mawoj ili ve}ojmeri prosperirali dok je Kra-qevo propadalo? Pa {ta smomi Bogu skrivili da imamovlast koja nije sposobna danapravi bilo kakav pozitivanzna~ajan i vidqiv pomak zagrad. Uvek im je kriva neka

Kraqevo - ono na{e{to nekad beja{e

U skup{tinskoj sali gradaKraqeva, postoji jedan zid saslikama biv{ih predsednika,gradona~elnika, dakle, sa sli-kama onih koji su, u nekom pe-riodu, vladali gradom Kraqe-vom.

Ne znam da li isti obi~aj po-stoji i u drugim gradovima, alikod nas je tako: ~im neko „zglaj-zne“, odmah ga oka~e da visi naonom zidu.

I kad’ sve saberem, ima ih raz-nih:

- Ima onih koji su vladali dugoi onih koji su vladali kratko.

- Ima onih koji su vladalikratko, ne daj Bo`e da su du`e.

- Ima onih koji su vladali pre-dugo, a svi su (osim wih) `ele-li da traju {to kra}e.

- Ima onih koji su na zidu„oka~eni“, a izbegli su da budu„obe{eni“.

- Ima i onih koje pamtimo pone~emu,

- Ima ih crvenih, plavih, `u-tih i onih kojima svaka boja od-govara, (oni bez boje su bili jo{i najgori).

- Ima onih koje pamtimo poni~emu i onih koje pamtimo posva~emu.

- Ima onih koje ne pamtimo.- Ima i onih koje nemamo, po

~emu, da pamtimo.- Ima onih koji su sami odla-

zili, a ima i onih koji nisu hte-li da odu ni kad su ih terali.

- Ima onih koji su gradili i

onih koji su ru{ili sagra|eno.- Ima onih koji su „uzjahali“,

~im su na kraqeva~ku kaldrmu„sjahali“,

- Ima i onih koje su silom na-terani da „sja{u“.

- Ima onih sa „stani{tem“, ionih, kojima smo bili usputnastanica.

- Ima onih koje sre}emo svakidan i onih koje vi{e nikad’sreli nismo.

- Ima onih koji su mandat gu-rali do kraja i onih kojima je tubio kraj.

- Ima onih koji su po~iwaliod po~etka, i onih koji su mi-slili da su ba{ oni „po~etak“ -svega.

- Ima onih koji su do{li navlast voqom naroda, a ima ionih koji, ne bi ni oti{li danije bilo „voqe naroda“.

- Nema ni jednog koji nijepo`eleo da visi na onom zidu, asvi su „ve{awe“ hteli da odlo`eza neka boqa vremena.

- Nema nijednog bez {kole, aima onih koji nemaju {kolskedrugove.

- Nema nijednog koji je bio, ada „oka~en“ nije, a ima onih kojinisu bili, a `eleli su da budu -„ANOTHER BRICK IN THE WALL“.

Kad sve saberem, dru{tvo sazida je {arenoliko.

KO IH JE SLO@IO, NIJEMU LAKO BILO. A I ZIDO-VI SVA[TA TRPE.

Rade Erac

Another brick

in the wall

prethodna vlast. Kobajagi onine mogu tako brzo da ispravegre{ke prethodnika. Kriv imKo{tunica, Milo{evi}, Tito,mo`da i Kara|or|e {to je spa-lio Karanovac. Oni su, quja-ju}i vagon, da mislimo kako sevozimo, pokrenuli taj vagon,ali unazad. Sad je ve}i problemkako ga zaustaviti. I da li ganeko uop{te i `eli zaustavi-ti? Sada{wa vlastela o~igle-

dno ne}e ili ne ume. Narod nereaguje. ]uti jer je ucewen. Bu-xetlije su ucewene privilego-vanim radnim mestima, aobi~ni smrtnici, koji nisuuspeli da se na vreme upodobei dobiju buxetski posao, uce-weni su nadom da }e mo`da ioni, ili wihova deca, ukolikobudu dovoqno ponizni jednogdana dobiti neko buxetskoname{tewe.

Za{to narod koji nije trpeoni turski, trpi zulum svojevlastele? Pa zato {to mu jeupravo ona toliko utukla bi}e,uni{tila duh i ubedila ga daje jedina prava vrednost novac.Nacija, dr`ava, porodica,

istorija, vera, kultura, tradi-cija, sve je to za kamariluneva`no u odnosu na novac. Toje wihov vrhunski idol kojioni na najperfidnije na~ineuzimaju od naroda. I to sve pozakonima koje u hodu prila-go|avaju svojim li~nim potre-bama. Zato neodoqivo pod-se}amo na Srbiju s po~etka 19.veka. Postali smo sirotiwaraja koja globa davati ne mo`e.

A svi znaju {ta je onda ta rajamorala da uradi kako bi sa~uva-la goli `ivot.

Na{u sada{wost najboqe od-slikava Disova pesma „Na{idani“ koja se zavr{ava stiho-voma: Pomr~ina pritisnula na{edane,/Ne vidi se jadna na{azemqa huda;/Al’ kad po`ar po-duhvati na sve strane,/Kuda}emo od svetlosti i od suda!Nije zgoreg da pro~itate celupesmu, bi}e vam jasnije u kakvojzemqi `ivimo. Siguran sam dane znate ko je autor, mislilibi da je pesma nastala ovihdana, a ne pre 100 godina.

Neboj{a Savi}

Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivredni centar,danas ima status najnerazvijenijeg regiona u Srbiji, koja pak takavstatus ima u Evropi

Od ne~ega prave ni{ta

U Kraqevu, na`alost, nije propala samo privreda. I kul-turno-zabavne manifestacije su dovedene na nedopustivo ni-zak nivo, neke su uga{ene, a neke su ~ak poluprivatizovane.

Veseli spust je pred ga{ewem, Sabor u @i~i uga{en, Sre-brni kazan (Pasuqijada) slabo organizovan, Dani preo-bra`ewa se organizuju za uzak krug odabranih, Sabor narod-nog stvarala{tva u Ratini zavisi od raspolo`ewa vlasti. Kra-qeva~ko kulturno leto i daqe postoji, ali u hrvatskom gradi}uKraqevici koji je veli~ine pola @i~e.

I dok drugi prakti~no niod~ega, kupusa, ~varaka, jaja, hle-ba, slanine, grn~arije, gusaka, uspevaju da naprave manife-staciju koja privu~e po nekoliko hiqada posetilaca, mi odne~ega {to je imalo desetine hiqada posetilaca, svedemo nanivo da imamo vi{e u~esnika nego posetilaca. Ali va`no jeda se ubele`i recka da je ne{to odr`ano. Kako je to organi-zovano i za{ta su buxetske, ili pare od donacija, potro{ene,bitno je samo ukoliko neko treba politi~ki da se oqaga.

Naravno, u raspodelu sredstava su ukqu~eni podobni i re-gistrovani i neregistrovani mediji kojima se velikodu{no,na razne na~ine, daju ne male pare gra|ana kako bi sve osta-lo u krugu kamarile.

Od bisera prave kliker

© R

ex Im

ages

Nen

ad \

edov

i}

Sve ja~a „privreda“ Kraqeva

10. septembar 2010.U @I@I ИБАРСКЕ4 ИБАРСКЕ 10. septembar 2010. U @I@I 5

procenama {teta nastalih odpoplava ili klizi{ta.

- U poslovima odbrane od po-plava i klizi{ta smo u~estvo-vali Dragan Jovanovi} {efgra|evinske inspekcije i ja,ali kao pomo}nici komandan-ta {taba za vanredne situaci-je, i to su poslovi koje mi ra-dimo godinama u Kraqevu. Na-ravno, sve to se radi bez ikakvenadoknade, a tako|e nikakvopove}awe plate zbog toga nisamimala. Ta~no je da je Jova{evi}predlo`io na~elnici gradskeuprave da zarad na{eg enorm-nog anga`ovawa razmotrimogu}nost pla}awa prekovre-menog rada u jednom mesecu -ka`e na~elnica inspekcijskihposlova.

Ona ka`e da joj nije jasnokako to da Qubi{a Jova{evi}ne zna {ta je u nadle`nostiOdeqewe inspekcijskih po-slova, a {ta u nadle`nosti ko-misija koje je grad formirao.

- Ukoliko je ta~no da je grad-ska uprava obmanuta od straneJasminke Jovanovi} i wenihsaradnika, tj. da oni nisu obav-qali procene vrednosti na-

stalih {teta izlaskom na terenve} su, kako navodi grado-na~elnik Qubi{a Simovi},primali bez provere, zahteve

gra|ana za nadoknadu {tete,onda pozivamo nadle`ne orga-ne da zbog prevare i zloupo-trebe, a posle saslu{awaQubi{e Simovi}a, preduzmuodgovaraju}e mere protiv Ja-sminke Jovanovi} - izjavio jeJova{evi}. Nenad Bo`ovi}

KRAQEVO - Qubi{a Jova-{evi} izjavio je da je odgo-vorno lice za organizacijuprocene o{te}ewa, ali i pri-jem dokumentacije i re{ava-we eventualnih `albi bilaJasminka Jovanovi}, na~el-nica slu`be inspekcijskihposlova grada Kraqeva. Jova-{evi} ka`e da je izjavasada{we vlasti da su se zah-tevi za procenu {tete pri-mali bez prethodnih provera,produkt obmane wihovih sa-radnika.

[tete koje su nastale izli-vawem reka i potoka, ali i kli-zi{tem, u martu i aprilu ovegodine na teritoriji Kraqeva,u 32 mesne zajednice procewe-ne su na 215 miliona dinara. Uovom talasu poplava najgore jepro{lo selo Obrva, gde je ~ak36 doma}instava bilo poplav-qeno, dok je u Kara|or|evojulici kod @eneve, klizi{teodnelo jo{ jedan deo obale,tako da sada pojedine ku}e bu-kvalno vise iznad Ibra. Iakosu pro{logodi{we {tete na-

stale od poplava na teritori-ji Kraqeva procewene na oko200 miliona dinara, poplave susamo u aprilu na~inile ve}u{tetu, a o~ekuje se da one budui duplo ve}e, jer {tete nasta-le poplavama i klizi{tem ujunu jo{ uvek nisu procewene.

Procena {tete nastale od po-plava bio je povod za me|usobneoptu`be na relaciji vladaju}akoalicija i Qubi{e Jova-{evi}a iz PULS-a.

- Odgovorno lice za organi-zaciju procene o{te}ewa, alii prijem dokumentacije ire{avawe eventualnih `albibila je Jasminka Jovanovi},~lan gradskog odbora Demo-kratske stranke i na~elnicaslu`be inspekcijskih poslovagrada Kraqeva. Zbog a`urnostii prekovremenog rada ona je na-gra|ena pove}awem li~nog do-hotka. Svi anga`ovani radni-ci gradske uprave i gradskihjavnih komunalnih preduze}a iustanova, svakog trenutka suradi uvida u nastale {teteposle elementarnih nepogodaimali na raspolagawu voza~a ivozilo - rekao je Qubi{aJova{evi}.

Jasminka Jovanovi} ka`e daweno odeqewe ne u~estvuje u

[tete od poplavapredmet politi~kihigara

KRAQEVO - Op{tinski od-bor Srpske radikalne strankeu utorak je odr`ao konferen-ciju za novinare sa temom ne-zabele`enog progona koji se ujavnim preduze}ima i ustano-vama sprovodi prema ~lanovi-ma ove stranke i drugih opo-zicionih stranaka u Kraqevu.Predstavnici ove strankeistakli su da je pro{lone-deqna povika na nekim lokal-nim medijima bila samo pri-prema za, dosada u na{em gra-du nevi|enu, kampawu osvete iprogona koja se sprovodi pre-ma ~lanovima opozicionihstranaka zaposlenih u predu-ze}ima i ustanovama koja su podingerencijom gradske uprave.

- Sednica lokalne Skup{ti-ne, kako saznajemo, ne mo`e dase odr`i ve} skoro dva mesecajer prebezi iz na{e i drugihstranaka koji su silom vra}enina odborni~ka mesta tra`e odkoalicije Simovi} - [qivi}- Kaplarevi} da se ispuneobe}awa data u vezi zapo{qa-vawa ~lanova wihovih poro-dica. Podse}amo da su ve} zetSlavoquba Nikoli}a i NenadMir~eti} zaposleni u Vodo-vodu, }erka Dragi}a Brku{ani-na na Carini, sin DraganaVasiqevi}a na Pijaci, suprugSne`ane Pqaki} u Putevima,a ona bi trebalo da bude prim-qena u ^isto}u. Tako|e napo-miwemo da je suprug Vesne Vu-

kajlovi} izabran za ~lana UOFonda za solidarnu stambenuizgradwu gde se za dnevnicupla}a po 15.000 dinara, suprugMire Popadi} postavqen je zadirektora Istorijskog arhiva,dok je sin Svetozara Vujovi}azaposlen u Domu kulture u Rib-nici - istakli su predstavni-ci SRS.

Oni su daqe rekli da su ve} de-set godina u na{em gradu svazapo{qavawa u javnim predu-ze}ima i ustanovama bila po po-liti~koj liniji, ali kako su re-kli, oni kada su dolazili navlast nisu otpustali qude kojesu wihovi prethodnici primali.

- Svima je poznato da je nasilu postavqeni gradona~el-nik Simovi} svoju sestru za-poslio u Arhiv, Sreten Jova-novi} suprugu u ^isto}u, a

sina na Pijacu, Milun Jova-novi} sina na Pijacu, VukmanRako~evi} suprugu u OSU,[qivi} zeta u bolnicu... Za po-sledwih nekoliko godina ni

~ista~ica nije primqena u ja-vno preduze}e ili javnu usta-novu bez urgencije [qivi}a,Simovi}a, sada Jovanovi}a -naglasili su Radikali. E.I.

Burazersko zapo{qavawe

Zbog ~ega na{e kolege novina-ri ne posve}uju pa`wu istini ismatraju da je }utawe zlato. Ako sepodsetimo samo {ta je bio stavstruke pre deset godina, mo`emose zapitati {ta je ura|eno do da-nas i koliko smo „napredovali“?

„Od Golupca do |erdapske bra-ne, za tri decenije natalo`ilo seoko 500 MILIONA TONA (!!!)uglavnom evropskog muqa sa vi-sokim sadr`ajem toksi~nih i{tetnih materija koje su ve} pro-drle i u podzemne vode dunavskogpriobaqa. Ove podzemne vodeslu`e za vodosnabdevawe oko trimiliona stanovnika Srbije. Sli-kovito re~eno, od Golupca do |er-dapske brane rasuta je, po kubatu-ri, ~itava Avala u ~ijem sastavu sui najotrovnije supstance.

Mileta Peri{i}, nau~ni sa-vetnik beogradskog „eoinstituta“,u monografiji „\erdapska aku-mulacija, istina i zablude“ do-kazuje da Dunav u toku do na{e zem-qe prihvata zaga|ewe od 40 mi-liona tzv. ekvivalentnih stano-vnika Evrope. Na{u~inak u zaga|ewu Duna-va iznosi oko 20 odsto,{to nije malo. Ali, zah-vaquju}i akumulirawu u|erdapskoj brani kojapre~i{}ava reku, Dunavje na izlazu iz na{e zem-qe ~istiji nego na ula-zu u jugoslovensku teri-toriju.

- ]utawe nije interesgra|ana i onih genera-cija koje dolaze. Jer, miim ostavqamo najve}iekolo{ki problem u Evropi. Onikoji uporno dokazuju da je glavnizaga|iva~ Dunava na{a zemqa, a nena{i uzvodni susedi, sputavali susve aktivnosti da se do|e donau~no validnih podataka kojibi inicirali potrebu u~e{}a uz-vodnih, dakle evropskih kori-snika voda Dunava u za{titi`ivotne sredine |erdapskog si-stema i regiona - ka`e Peri{i}.

Zna~i li to da je servilna nau-ka od samog po~etka, jo{ od iz-gradwe |erdapske brane, radilaprotiv dr`ave i naroda?

- Apsurdno je, ali je tako.Po{to se prilikom gradwe branenije vodilo ra~una, recimo, okvalitetu povr{inskih voda Du-nava, u~iweno je niz projektant-skih i gra|evinarskih gre{aka.Pogre{ilo se, na primer, u pred-vi|awu veli~ine ~estica koje }ese talo`iti u akumulaciji.Ra~unalo se da }e se talo`iti~estice ve}e od 50 mikrona, {tose pokazalo neta~nim. Na{aistra`ivawa pokazala su da se

talo`e i ~estice od 0,4 mikrona,i to sa visokim sadr`ajem organ-skih materija i toksi~nih sup-stanci koje prave darmar u eko-lo{kom balansu reke. Podaci ko-lega iz Ma|arske o kvalitetu su-spendovanih materija saglasnisu sa na{im podacima o sastavusedimenata u |erdapskoj akumula-ciji. Ali, {ta to vredi -obja{wava Peri{i}.

Hemijska vremenska bombaMo`e se re}i da u |erdapskoj

akumulaciji ve} imamo hemijskuvremensku bombu. [ta je to?

- Muq u |erdapskoj akumulaci-ji sadr`i visok procenat organ-skih planktonskih materija i to-ksi~nih materija a dramati~an ma-wak rastvorenog kiseonika. Ru-munski nau~nici su, pri viso-kim letwim vodama, kada je do{lodo „podizawa“ sedimenata, kon-statovali ekstremno niskesadr`aje rastvorenog kiseonika.To je jedna od manifestacija he-mijske vremenske bombe. Niko ne

mo`e ta~no da predvidi {ta svemo`e da se desi ako se ove to-ksi~ne materije, u odre|enim uslo-vima, naglo oslobode. [ta se svede{ava sa `ivim svetom u Dunavu,ne znamo jer na{a sredstva zaistra`ivawa su nikakva i ~estoih, na primer, vr{imo u obi~nom- gumenom ~amcu. Vi{e znamo {tase de{ava sa `ivim svetom u Cr-nom moru kod u{}a Dunava. A uCrnom moru do{lo je do smena vr-sta algi i cvetawa vode {to na-staje zbog izostanka silikatnihalgi. Sve u svemu, mo`e nam se de-siti da, u slu~aju ve}eg zaga|ewaCrnog mora, budemo optu`eni mi,a ne Evropa, te da jo{ jednomispadnemo iskqu~ivi krivci zane{to u ~emu nismo u~estvovalisami. Tim pre {to Evropa svevi{e po~iwe da brine za za{tituCrnog mora, a ne Dunava. Za Ev-ropu je va`no da Dunav posle |er-dapske brane - bude pre~i{}en! Ida takav mora da u|e u Crno more- ka`e Peri{i}.

NIN 24. avgust 2000.godine

Kako je pisala „neslobodna{tampa“ pre 10 godina

Dok se pozicija i opozicija prepucavaju ko jetrebao da izvr{i procene {teta nastalihletwim, bli`e se i jesewe poplave

A gde su {tete od grada?!

Grad koji je o{tetio preko400 hektara obradivog poqo-privrednog zemqi{ta je na-pravio ogromne {tete u vi{esela kraqeva~kog kraja. Naj-vi{e su stradale povr{inepod zasadima vo}a na podru~juRo}evi}a, Bukovice, Dedevaca,Vrdila, Samaila i u Lascu.Komisiji za procenu {tete odelementarnih nepogoda seobratilo 309 doma}instava,tako da su za wih potrebnasredstva u iznosu od 236 mi-liona dinara. U ovom trenu-tku to su sredstva koja grad-ski buxet nema.

Radikali Kosti} i Dmitrovi}

Hidroelektrana \erdap

Vo}wak posle grada

Jedna od prole}nih poplava

Hidroelektranei ekologija

EPS je na svom sajtu objavio vrlotransparentno na ~iwenicama za-snovan uticaj hidroelektrana na`ivotnu sredinu. Smatramo da ina{i sugra|ani i ~itaoci imajupravo da saznaju te informacije ipreko na{ih Ibarskih.

„Izgradwom hidroenergetskihobjekata nastaju pozitivni, ali inegativni uticaji na `ivotnusredinu. Karakteristike okoline,karakter i veli~ina hidroene-rgetskog objekta odre|uju me|uso-bne uticaje `ivotne sredine naobjekat i obrnuto. Zato mogu po-stojati bitne razlike u karakterui intenzitetu uticaja pojedinihhidroelektrana na `ivotnu sre-dinu.

Pozitivni uticaji se uglavnomodnose na vodosnabdevawe, navo-dwavawe ili odvodwavawe, turi-zam i rekreaciju.

Negativni uticaji se odnose nauticaj hidroenergetskih objekatana kvalitet vode, priobaqe iokolna zemqi{ta, a ubla`avajuili elimini{u se preduzimawemodgovaraju}ih mera za{tite u tokuizgradwe objekata i wihove eks-ploatacije. Negativni uticaji na`ivotnu sredinu su blagog in-tenziteta, ali su izuzetno kom-pleksni (aktivirawe potencijal-nih klizi{ta, padavina, promenamikroklime, izmena fizi~ko-he-mijskih karakteristika voda idr.).

Zaga|ewe vodotokova od stranehidroelektrana, mogu}e je i zbogincidentnih izlivawa uqa i he-mikalija.

U akumulacijama HE odvijaju seprocesi tokom kojih dolazi dozna~ajne degradacije kvalitetavoda i procesa eutrofikacijevodnih sistema. Tim nepovoqnimprocesima najvi{e doprinose or-ganske materije, nutrijenti, ra-stvoreni kiseonik, BPK5, ra-stvorene i suspendovane ~vrstematerije, rast i cvetawe algi,sadr`aj pH, kao i otpad koji seunosi u akumulacije sa divqih de-ponija uz vodotokove.

Elektroprivreda Srbije je pri-premila niz programa pra}ewakvaliteta voda, antierozionihradova, izrade katastra zaga|iva~avoda s ciqem za{tite voda slivovai podzemnih voda u priobaqu.“www.eps.rs/ekologija/postojecestanje.htm

10. septembar 2010.U FOKUSU ИБАРСКЕ6 10. septembar 2010. U FOKUSUИБАРСКЕ 7

pre|a{we zaposlewe. To jebila jedina plata u mojoj po-rodici jer mi ni suprug neradi. Ovo je stra{an {ok zamene. Ja sam bila hraniteqporodice jer je suprug izgubioposao. Ovde ima dosta mladih`ena sa malom decom, skoro po-lovina je napustila ranije po-slove nadaju}i se novom upo-slewu - ka`e Vesna Vukovi}, je-dna od kandidatkiwa.

Spor oko obuke komunalnihpolicajaca izbio je pre trisedmice, kada su gradske vlastinalo`ile da se iz Kule povu~egrupa koju je tamo poslala pret-hodna vladaju}a koalicija Po-kret za Kraqevo, DSS-NS iSRS uz obrazlo`ewe da je gru-pa napravqena po ro|a~ko-par-tijskim vezama. Tvrdwe da jegrupa napravqena po ro|a~kimi partijskim vezama svi po-laznici su demantovali, tvr-de}i da su javni poziv na TV-u~uli od aktuelnog predsednikaSkup{tine, a potom dokumentapredavali nadle`nim slu`-bama.

„Nesu|eni“ komunalni po-licajci su se u Kraqevo vra-tili pro{log petka i wihovprvi poku{aj da stupe u kontakt

sa budu}im poslodavcimazavr{io se mawe-vi{e ne-uspe{nim razgovorom sa na~el-nicom Gradske uprave, te su seodlu~ili da svi zajedno predGradskom skup{tinom sa~eka-ju gradona~elnika.

- Grad }e platiti polagawestru~nog ispita za ovu grupukandidata, ali }e biti raspi-san novi konkurs, nakon koga}e biti izabrani najboqi kan-didati koji }e biti poslati naobuku - ka`e Qubi{a Simovi},gradona~elnik Kraqeva.

On je rekao da se prvo do kra-ja godine mora na}i vi{e od 25miliona dinara za formiraweodeqewa komunalne policije.Na pitawe {ta }e biti sa kan-didatima koji su ve} zavr{iliobuku, Simovi} ka`e da }e ra-vnopravno mo}i da konkuri{una mesta komunalnih polica-jaca.

Kandidati za komunalne po-licajce ka`u da }e nastaviti saprotestima i obilaskom funk-cionera, jer su uvereni da imugovor koji su potpisali sagradom, bez obzira na to ko jetada bio na vlasti, daje pravona polagawe ispita i zapo-slewe. Nenad Bo`ovi}

KRAQEVO - Skup{tina Kra-qeva }e ubrzo raspisati kon-kurs za novu grupu komuna-lnih policajaca koja }e bitiupu}ena u Kulu. Tako }e obukuukupno pro}i oko 45 kandi-data, a Kraqevo po zakonumo`e da zaposli 25 komuna-lnih policajaca. Kraqevo }epo svemu sude}i, biti jedinigrad u Srbiji koji }e imati

duplo vi{e obu~enih komu-nalnih policajaca nego {topo zakonu treba da ih uposli,a pritom }e obuku tih qudi izsvog xepa platiti poreskiobveznici.

Ispred zgrade Gradske upra-ve organizovan je protest 23kandidata koje je prethodnavlast poslala na obuku u Kulu.

Oni sada tra`e da im se omo-gu}i polagawe stru~nih ispi-ta.

- Na{a obuka ne vredi akonam grad ne obezbedi i pola-gawe stru~nih ispita poslekojih }emo dobiti sertifika-te da smo uspe{no zavr{iliobuku - ka`e jedan polaznikkursa.

Obuka jednog komunalnog po-licajca buxet grada, odnosnogra|ane koji ga pune, ko{tane{to vi{e od 170.000 dinarai to bez lekarskih pregleda istru~nih ispita. Tako }e Kra-qevo iz buxeta na obuku komu-nalnih policajaca potro{itiizme|u sedam i osam milionadinara, umesto ne{to vi{e od~etiri miliona.

- U ugovorima koje smo pot-pisali sa biv{im grado-na~elnikom Qubi{om Jova-{evi}em stoji da }emo bitiprimqeni u radni odnos. Jasam zbog ove obuke i izvesnogsigurnog posla napustila

(Ne)podobnikomunalnipolicajci

KRAQEVO - Uprava grobqa uKraqevu odlu~ila je da se ri-gorozno suprotstavi nemarnimkamenorescima koji su svoje po-slove na gradskim grobqimaobavqali u popodnevnim satimai vikendom. Sankcije za nepo-{tovawe ovakve odluke, porednov~anih, bi}e i zabrana obav-qawa delatnosti na jedan pe-riod.

Vra}aju}i film unatrag sazna-li smo da ovakva odluka postojive} osamnaest godina, ali da sewe niko do sada nije pridr`avao!Uprava grobqa u Kraqevu je da bispre~ila razne malverzacije kao{to su nepla}awe takse zaizvo|ewe radova ili naru{avaweograde grobqa zbog uno{ewa spo-menika, izdvojila onu kategori-ju qudi koji pripadaju poreskimobveznicima od onih koji „kame-noreza~ki” posao obavqaju nacrno.

- Tra`ili smo od svih kameno-rezaca da nam dostave izvode izregistra svoje delatnosti i to }ebiti jedina kategorija koja }eimati pristup gradskim grob-qima i izvo|ewu radova na wimau toku radnog vremena. U opisuposla kamenorezaca je postavqa-we spomenika i oblagawe okvi-ra koje ina~e radi gra|evinskaslu`ba JKP „^isto}a“, pod ~ijomingerencijom je i Uprava grobqa.Oni su du`ni da za takve radove,koje ina~e napla}uju od gra|ana,uplate taksu za uno{ewe i po-stavqawe spomenika. Kamenore-sci su skloni da taj deo tro{kovaprenesu na gra|ane i da im obja-sne da su oni u obavezi da tetro{kove plate, i na taj na~ingra|ani dolaze u zabludu - ka`eGordan Vasiqevi} upravnikgrobqa u Kraqevu.

Vasiqevi} napomiwe i apelu-je gra|ane da oni nemaju tu oba-vezu pla}awa taksi za izvo|eweradova, jer je to obaveza kameno-rezaca.

- Ako neko prekr{i ovakvuodluku bi}e izlo`en kaznenimmerama u nov~anom smislu, a uslu~ajevima te`eg prekr{aja ioduzimawem dozvole za rad naneko vreme. Ovih dana }e nagrobqima biti i vidno postav-qane table o tome ~ega se sve ka-menoresci moraju pridr`avati, ane kao {to se to recimo prede{avalo da se dok traje opelo,~uju kamenoreza~ke ma{ine kojeu neposrednoj blizini ne{torade - napomiwe upravnik grob-qa u Kraqevu.

Ovakva odluka se trenutno od-nosi samo na gradska grobqa,dok za seoska grobqa moraju samemesne zajednice inicirati da sekamenorescima zabrani da radevan radnog vremena i vikendom.Uprava gradskog grobqa imaekskluzivna prava nad svim ra-dovima, odnosno okvira koji seizvode na grobqu, dok kamenore-za~ke poslove obavqaju radioni-ce za izradu. Korisnik mo`e daostavi i grobno mesto bez ika-kvih okvira, ali takvih slu~aje-va skoro i da nema na kraqe-va~kom grobqu.

Nenad Bo`ovi}

Kamenoresci na grobqusamo u radno vreme

Vandali odneli deo ograde savelikog novopazarskog grobqa

Ni mrtvima nedaju mira

NOVI PAZAR - Jo{ uvek nepoz-nati vandali polomili su i od-neli deo metalne ograde na novo-pazarskom velikom grobqu. Spo-menici su ostali neza{ti}eni, au grobqe koje se nalazi pored veo-ma prometnog puta mo`e da u|e kogod `eli i da u wemu radi {ta godho}e. Novopazarci zameraju na-dle`nima {to ne poprave ogradu,kako bi mrtvi po~ivali u miru.

- Ve} dve godine grobqe nam jerazgra|eno i neuredno, ali nikood nadle`nih ne reaguje da sere{i ovaj problem, a potrebno jesamo nekoliko {ipki da se zava-ri na razgra|enoj metalnoj ogra-di. Sramota je da turisti koji pu-tuju prema Pe{teru i Sopo}ani-ma vide ovakav prizor koji pred-stavqa ru`nu sliku grada, a jo{ jegore {to nam ni mrtvi ne mogupo~ivati u miru - ka`e Hido Mu-ratovi}, poznati humanista izNovog Pazara. N. G.

U Novom Pazaru kre}e sa radom„[kola fotografije“

Promocija gradana razglednicama

NOVI PAZAR - Kancelarija zamlade u Novom Pazaru, uz fina-nsijsku podr{ku Ministarstvaomladine i sporta RepublikeSrbije, organizuje „[kolu fo-tografije“, u kojoj }e se 16 mla-dih kadrova obu~iti kako dafotografijom na najkreativ-niji na~in predstave svoj grad iwegova kulturno-istorijska bo-gatstva.

Za „[kolu fotografije“ ve}vlada veliko interesovawe mla-dih u ovom gradu, a obuka u{koli }e trajati tri meseca.Grupa koja pro|e obuku radi}e naidejnim re{ewima za razgled-nice koje }e biti {tampane uciqu promocije grada NovogPazara i wegove okoline. N. G.

VRWA^KA BAWA - ^lanovi op{-tinskog ve}a su na posledwojodr`anoj sednici dali saglasnost napredlog Ugovora o subvencijama, ugradskom i prigradskom saobra}ajuna osnovu dogovora op{tine Vrwa-~ka Bawa i „Autoprevoz“ ^a~ak kojije preuzeo na osnovu potpisanog ugo-vora obavqawe prevoza putnika napodru~ju ove op{tine. Portparolza informisawe u op{tini Vrwa~kaBawa Violeta Trifunovi} nam jetim povodom rekla da subvenciona-lno pravo imaju penzioneri starijiod 65 godina, slepa, gluva i nagluva

lica i wihovi pratioci, ratnii mirnodopski vojni invalidi,dobrovoqni davaoci krvi.U~enici koji poha|aju osnovnu{kolu i ona pred{kolskoguzrasta imaju sto odsto popustna besplatnu vo`wu. U~enicikoji poha|aju sredwe {kolepla}aju 40 odsto od cene karte,20 odsto pla}a op{tina, a to sesamo odnosi na mese~ne karte.Isto va`i i za zaposlene upred{kolskoj ustanovi, uosnovnoj i sredwoj {koli napodru~ju vrwa~ke op{tine. Po-menuti popusti va`e samo zaroditeqe odnosno decu kojaimaju prebivali{te u ovojop{tini. Dragan Ivanovi}

Subvencije za prevoz putnika

Nezadovoqni kandidatima koji su zavr{ili obuku, gradska vlastelao tro{ku gra|ana {aqe nove qude na obuku za komunalne policajce

„Dete u srcu“

KRAQEVO - Narednog vi-kenda, 18. i 19. septembra, uparku kod Duhovnog centra u

organizaciji Agencije „Stars“bi}e odr`an de~ji sajam podnazivom „Dete u srcu“. Oba

dana sajma redvi|en je celodne-vni program u okviru kojeg }eu~estvovati de~ji pisci, kul-turno-umetni~ka dru{tva, ple-sne {kole, de~ji horovi, pozo-ri{te i sportski klubovi, abi}e odr`ane i modne revije.O~ekuje se u~e{}e preko 800

mali{ana iz Kragujevca, Beo-grada, Ni{a, ^a~ka i Kraqeva.U ve~erwim satima posetioce}e zabavqati poznati bendovii zvezde doma}e pop scene me|ukojima }e biti Jelena Toma-{evi}, @eqko Vasi} i drugi.

E.I.

Nema rada na grobqupopodne i vikendom

Potražite nas na

SBB-u: C-68, Telemarku: S-10

Zavr{ili obuku - {ta sad?

10. septembar 2010.DRU[TVO ИБАРСКЕ8 10. septembar 2010. DRU[TVOИБАРСКЕ 9

KRAQEVO - Nova mehaniza-cija je neophodna Srbiji.Dr`ava ~ini sve napore dakroz subvencionisane povra}ajeolak{a kupovinu ovih ma{inapoqoprivrednicima i zadru-gama. Tr`i{te ̀ ivotnim na-mirnicama je stabilizovano,a protiv onih koji dr`e kar-tele bi}e sprovedene kaznenemere. Udru`ivawe imperativopstanka malih gazdinstava,pri ~emu }e i lokalna samou-prava doprineti re{avawuproblema otkupa i plasmana,zakqu~ak je posete ministraDragina selu Stubal.

Selo Stubal mahom sto~arskikraj. Odavde `ivaq nije odla-zio u onoj meri kakav trendbele`e ostala podru~ja. Ula-gawa u proizvodwu su ipak sho-dno mogu}nostima, tako da nirezultai ~esto ne mogu biti re-prezent. Ono {to je deficitna selu jeste i mehanizacija,~iji je vek trajawa davnopro{ao. Ako imate novu meha-nizaciju, onda vam je tehno-lo{ki postupak daleko jefti-niji, a agrotehnika koju radi-te je daleko isplativija, ista-kao je Dragin i napomenuo dase u posledwih {est godina po-qoprivredna mehanizacija uSrbiji „zna~ajno podmladila“,

jer je wena prose~na starostpre toga iznosila 30 godina.

- Ministarstvo poqoprivre-de ove godine je, sa dodatnimsredstvima koje smo dobili izbuxeta, pokrenulo liniju be-spovratnih sredstava za na-

bavku poqoprivredne mehani-zacije i prvi put dajemo be-spovratna sredstva i za trak-tore - podsetio je Dragin u raz-govarao sa Svetlanom Rado-vac, korisnicom bespovratnihsredstava za kupovinu traktora.

On je ukazao da se zna~ajnove}a sredstva daju za kupovinutraktora doma}ih proizvo|a~a,kao i da ta sredstva mogu da sekombinuju sa onima koje dajeMinistarstvo ekonomije i re-gionalnog razvoja u iste na-mene.

- Fakti~ki, ukoliko kupitejedan IMT-ov traktor, dr`ava

}e vam preko Ministarstvapoqoprivrede, odnosno Mi-nistarstva ekonomije, vratiti~ak 55 odsto ulo`enih sred-stava - kazao je Dragin.

- Koristili smo sva sredstvakoja su nam dostupna iz mini-

starstva. Sigurno da je kupo-vina ovog traktora najve}apomo} koju smo dobili, jerte{ko da bi samostalno uspe-li da obezbedimo ovoliki no-vac - rekla je Svetlana isto-vremeno zahvaquju}i se Poqo-privrednoj stru~noj slu`biIbar na pomo}i da konkuri{eza ova sredstva.

Va`no je ista}i ja~awe ka-paciteta Srbije u prihvatawufondova EU i konkursa kojinas o~ekuju u budu}em periodu.Problem zadruga, pa ~ak i onihkoje su rentabilne je prevas-hodno u zakonodavstvu. Da nijetako i na{i kooperanti biimali mogu}nost da poput onihu Danskoj ili Italiji imajusve mogu}nosti benefita kojiovaj vid udru`ivawa pru`a.

Zadruga Stubal postoji od1955. godine i centralna jeotkupna stanica kraqeva~kogsira i kajmaka. Da se radi o oz-biqnom poslu i kvalitetu ovihproizvoda govori podatak da seve}ina velemarketa u Beogradusnabdeva upravo iz stubalskezadruge. Milosav Marki}evi}direktor ove zadruge, ka`e daje u okolini Kraqeva bilodvadeset velikih zadruga, a da-nas funkcioni{u dve-tri.

Ministar Drgagin je na kra-ju posete obe}ao Stubalcima da}e u~initi sve da pomogne urealizaciji postoje}ih pro-blema, te da }e rebalans buxe-ta u ovom resoru biti usmerenna direktnu pomo} poqopri-vrednicima.

Sowa Cvetkovi}

nije, a radne snage bude ne{tovi{e, ne mo`emo se ne~emunadati. Vrata gde se nalazilaktofriz, Vasiqevi}i stalnopro{irivali, no sada se pita-ju ~emu kvalitet i kvantitet.Ni jednog trenutka nisu ̀ ele-li da predaju ni{ta drugo nokvalitet, ne slute}i i da }eproizvodni pogoni Imlek-asada zarastati ba{ kao i wi-hovi sto~ari u korove. Sa dru-ge strane imamo i onih malihsitnih proizvo|a~a sa dve-trikrave, koji kantice za otkupostavqaju pored puta. IstinaSrbiji trebaju i oni mali iovi ve}i proizvo|a~i. Ne zbogsramote {to zemqa seqaka,treba da zavisi od belosvetskegospode, ve} {to }emo i onomalo kategorije stanovni{tvakoje su mogle da `ive od selasvrstati u socijalu. Istina jei to, da ulagawa u „skalameri-je“ ( kako mi nedavno re~e jedandeka Miloje) misle}i na mle-kovod i laktofriz nije isto{to ne ulagati i samo ostavi-ti kantice kraj puta. Somatske}elije su vaqda isto katego-risane za sve. Sa porodicomVasiqevi} osta}emo na vezi,ako ni{ta drugo zbog najmla|ihuku}ana. Qubav prema `ivo-tiwama, mo`da ipak presudi danastave tradiciju.

Ovome treba dodati da za je-dno sto~no grlo treba obezbe-diti jedan hektar, obradivihpovr{ina. U kraqeva~koj re-giji ima 133.000 hektara, a brojgrla je 19 hiqada, {to je ujednoi najboqi pokazateq stawana{eg sto~arstva i mle~ne in-dustrije. Pre samo 4 godineovaj broj grla je bio dvadeset~etiri hiqade! Da li }e nammleko u prahu trebati samo zakonditorsku industriju?

Sowa Cvetkovi}

KRAQEVO/SIR^A - Vasiqe-vi}i iz Sir~e, su su{ta su-protnost onih koji moraju daostanu na selu jer nisu imalikud, po~eli da se bave poqo-privredom iz ~ista mira i ra-doznalosti, jer je u to vrememleko bilo na ceni, a Srbijapila beli napitak. Danas ne bini u ludilu odabrali ovo darade, ali dok ne otplate kre-dite i da`bine, mora se.

Sada{wa poqoprivreda kojomse bavi sve mawe stanovni{tva,ne mo`e se smatrati odr`ivom,budu}i da su socijalni aspektiodr`ivosti u potpunosti isk-qu~eni. Mnoga istra`ivawa supokazala da u poqoprivrediostaje samo onoliko radne sna-ge, koliko ostale privredne de-latnosti ne mogu da private iliqudi nemaju izbora no da ostanuna selu. Farma Vasiqevi} uSir~i je kao modernija za`ive-la pre par godina iz ~iste ra-doznalosti, a vremenom radoz-nalost je neophodno potkrepitiznawem, ulagawem i ogromnomenergijom. Rad u trgovini na{doma}in zamenio je farmer-stvom. \ina i Milomir tvrde daje sve te`e opstati.

- Kada sam po~eo pre par go-dina nisam ni slutio {ta me

~eka! Mnogo toga se od tada pro-menilo. Cene u otkupu su dra-sti~no pale, cene imputa proiz-vodwe sko~ile. Kredite u kojesmo u{li moramo da vra}amo,druge nema! Ne mogu da se pomi-rim sa ~iwenicom, kao i ve}inamojih kolega da je ova proizvo-dwa toliko obezvre|ena - ka`eMilomir Vasiqevi}, proizvo|a~mleka.

Vasiqevi}i su starosedeoci uku}i trigeneracijei zahvaqu-ju}i tomeorganizo-vani su poprincipup o r o -di~nog po-sla u komesvako imas v o j ezadu`ewepa i naj-mla|i zbogkojih susvojevre-meno pla-nirali daovaj posaopro{ire.

No kako u ovoj dr`avi ni{tanije sigurno, tako su i temeqinove farme polako zarasli ukorov.

- Sve mi se ne{to ~ini, da }ejo{ podu`e da budu u korovu. Od~ega. Plan je bio da predajem oko250 hiqada litara. Holt{ajnkesu davale i po 45 litara. Mogloto da se organizuje. Vizija jebila i da po~nemo sa nekom pre-radom. Rastu sinovi, imao bi koda nasledi i radi. Slaba vajda,~eka}emo, ali svake godine ~eka-mo i nikako da do|e to boqe.Ne{to sam grla prodao. Sve po-lako ide, ali na dole - ogor~eno}e Milomir.

Kao i ve}ina proizvo|a~amleka ovih dana su suo~eni sa ce-nom mleka sa kojom je te{koodr`ati rentabilnu proizvo-dwu, posebno ako nemate vi{e

obradive zemqe u posedu kao{to je slu~aj na ovoj farmi jer 7hektara zemqe ne mo`e podmi-riti potrebe za hranom ovolikogbroja grla. Vasiqevi}i su jedniod prvih koji su uvezli hol{tajn.Milomir ka`e da su davale i po40 litara dnevno, no wihov vekmle~nosti je ograni~en, pa jefarmu upotpunio austrijskomrasom. Sve {to je zna~ilo nekiobrt morali su da vra}aju kre-dite pa se daqe mora hteli iline. Bez sitnije stoke i teladi 20jakih mle~nih krava treba op-slu`iti.

- Slu{aj, tavorimo, da nije dasvi radimo, ovi moji mi jo{ nenajavquju {trajk, te{ko. Ne{touradimo dole na Adi i to rodi!Nije ovde ni zemqa ba{ za obra-du. Hranu za stoku kad kupuje{gotov si. Sve nam poskupelo, na-pla}uju i rezance, nekad to da-vali xaba! Ova na{a deca, kakostoje stvari ne verujem da }eostati, a iskreno da vam ka`emnemam nameru na silu ni da ihteram. Belaj veliki sve ovo sa po-qoprivredom. Mada ni misto~ari nismo ni udru`eni nislo`ni. Ovi gore na severu sene{to i bore, nas ovde sve mawei sve slabiji - ka`eMilomir.

- Iako mali imamokrava za celu Sir~u -dodaje pomalo u {alisupruga \ina.

Imputi proizvo-dwe mleka nepresta-no rastu, da sami neobra|uje zemqu, spre-maju sila`u i sena-`u, ka`u slaba vajda.Ove godine je zasejaoi prili~no deteli-ne, da bi ubla`iotro{kove. Da nijesve {to prati ovuproizvodwu poskupelo i kredi-ta, bilo bi znatno lak{e. Si-novi Vlado i Pero se ne libeovog posla. Kako ka`u {ta semora nije te{ko. Ipak obojica sukonstatovali da rade jer moraju,

radili bi i kod gazde od ne~egamora da se `ivi. Mada se Vladoglasno pita i sutra kada zavr{efakultet ako se ni{ta ne pro-meni, pitawe je da li }e i kadadobiti posao.- Ovo kod tate, je ipak sigurno!

Ali da ostanemo ovde, ma gledamkad }u da odem. Ovoliko rada zaovako malo para.

Pitam ih, da su oni ti kojiodlu~uju u ime seqaka {ta bi, na{ta }e Pero mudro:

-Mislim da su povoqniji kre-diti ili beskamatni ono {tomo`e da pomogne. Direktni obrtsa odlo`enim pla}awem. To {topomiwu bespovratno, jedne go-dine mo`e, jedne ne mo`e. Dru-go, dugoro~nije cena, ako ne{toproizvodimo, vaqda moramo una-pred da znamo da li nam se toisplati.Vidim bi}e on budu}i doma}in,

opire se - ne}e da se bavi ovimposlom, ali smo upoznali svemogu}e sitne i krupne ̀ ivotiwena ovoj farmi, ~iwenice govoreda bra}a vole svoje stanare nafarmi.

- Da je sre}e i da postoji stra-tegija po kojoj bi mogli da pla-niraju svoju budu}nost ovako…

sve je neizvesno - pri~a Milo-mir.

Sve dok je litar mleka mawepla}en od litra kisele vode,kreditne linije koje se nudeproizvo|a~ima ne budu povoq-

Nova {tala ukorovu, do daqweg!

Nova mehanizacija,za boqe prinose

Svetlana Radovac u svom novom traktoru

Ministar Dragin u razgovoru sa ~elnicima KraqevaKod tate - siguran posao!

Milomir Vasiqevi}

Na farmi mnogo posla, ali se krediti te{ko vra}aju

Mnogi poqoprivrednici uzeli kredite nadaju}i se normalnom poslovawu, a sada jedvapre`ivqavaju kako bi otpla}ivali rate

Po~ela je nova {kolska godina a sa wom, mawe ilivi{e, roditeqske i |a~ke radosti, ali i glavoboqe.U ciqu {to lak{eg prilago|avawa novim obavezama, raz-govarali smo sa psihologom iz Osnovne {kole „Dimi-trije Tucovi}“, Jelenom Radosavqevi}.[ta sve predstavqa procenu de~je zrelosti za pola-zak u {kolu?

Deca se pre polaska u {kolu testiraju kod pedagogaili psihologa gde se procewuje wihova spremnost i zre-lost za polazak u {kolu. Va`no je proceniti ne samo in-telektualnu sposobnost, ve} i socijalnu, emotivnu i go-vornu zrelost. Spremnost za polazak u {kolu se odno-si na razli~ite aspekte de~jeg razvoja. Ove godine Mi-nistarstvo prosvete je vr{ilo pritisak da sva deca kojaimaju {est i po godina krenu u {kolu, bez obzira na zre-lost, pa se ~ak insistiralo da krenu u {kolu bez obzi-ra da li su poha|ala pred{kolsko obrazovawe, koje je izu-zetno dobra priprema za {to boqe prilago|avawe na{kolu.Roditeqi ~esto insistiraju da dete nau~i da ~ita ipi{e pre polaska u {kolu. Da li je to ispravno?

Roditeqi brinu kako }e se deca naviknuti na {kolu,{kolske obaveze, da li }e biti uspe{na, da li je bitnosavladati ~itawe i pisawe pre polaska u {kolu. Od-govor na pitawe da li je po-trebno da u~e ~itawe i pi-sawe pre polaska u {kolu jeda deca ne moraju znati ~ita-we i pisawe, jer }e u~iti da~itaju i pi{u u {koli. Decukoja sama pokazuju intere-sovawe za ~itawe i pisawene treba sputavati, ve} imdozvoliti da zadovoqe svo-ja interesovawa. Vr{ewepritiska i insistirawe dase ove ve{tine savladajupre {kole, mo`e stvoritiodbojnost i naneti vi{e{tete nego koristi. Kako roditeqi moguolak{ati proces prila-go|avawa na {kolu?

Roditeqi }e olak{atiproces prilago|avawa na{kolu tako {to }e kod svog deteta razvijati samostal-nost. De{ava se da su roditeqi okupirani savladava-wem ~itawa ili u~e dete ra~unskim operacijama, a dadete ne ume samostalno da jede ili da se obu~e, {to je

vrlo zna~ajno za wegovo snala`ewe u novoj sredini. Koddeteta }ete razviti pravilan pristup {koli ako ga nepla{ite {kolom ili nekim sopstvenim negativnimiskustvima.Roditeqska pomo} pri u~ewu?

^esto pitawe koje roditeqi postavqaju je koliko dapoma`u svojoj deci u u~ewu i doma}im zadacima.

Podr{ka i pomo} su po-trebni sa ciqem da se {tovi{e osamostale, ali to nezna~i preuzimawe wihovihobaveza. Deca se razlikuju,pa i vrsta i stepen pomo}ikoja je potrebna. Pridavawezna~aja {kolskim obaveza-ma od strane roditeqa i in-teresovawe za doga|aje u{koli doprinose razvijawupravilnog odnosa premaobavezama. Va`no je uspo-staviti dobru komunikaci-ju sa u~iteqem ili u~ite-qicom i zajedno raditi natome da se dete {to boqeprilagodi.

[ta bi bili op{ti preduslovi detetove uspe{nosti?Dete koje ima dobre preduslove za uspeh u {koli je dete

koje ima dovoqno samopouzdawa, a to }e ste}i ako je prih-va}eno, ceweno, voqeno i sigurno. U {koli se prvi putsre}e sa odgovorno{}u, obavezama, kritikama...{tozna~i da je potrebno da mo`e da podnese i neuspeh. Deteformira nove odnose, pa je potrebno da ume da sara|ujesa drugima, deli, konstruktivno re{ava sukobe, vodira~una o svojim i tu|im potrebama. U na{im {kolamase jo{ uvek neguje takmi~arski duh, ali nadam se da }euvo|ewem inkluzije prevladati neki humaniji odnosii me|u decom. Svako treba da se trudi da bude boqiu odnosu na sebe, a ne da se poredi sa drugima. Decane moraju i ne mogu biti po|ednako uspe{na u svimoblastima. [kola bi trebalo da pru`i informa-ciju za {ta je dete sposobno, talentovano i u kompravcu ga treba usmeravati.

Va{ savet roditeqimaU prvom razredu nema ocewivawa, tako se

pru`a {ansa da se deca prilagode i primat ima-ju socijalno i emocionalno prilago|avawe, a tek

onda savladavawe gradiva. Kada ocewivawe po~ne u dru-gom razredu, ocene ne treba uvek gledati kao merilo zna-wa, ve} kao informaciju {ta dete nije savladalo i kakoda mu pomognemo da ocene budu boqe. [kolski uspeh nijemerilo vrednosti deteta. Nau~ite dete da se nosi sa ne-uspehom tako {to }ete mu re}i da je ocena relativnastvar i da se mo`e ispraviti. I kada je neuspe{no, de-tetu je potrebno ohrabrewe i podr{ka, a pre svega uve-rewe da ga volite uprkos neuspehu. Izbegavajte kriti-ke i kazne, jer one samo produbquju ose}aj neuspeha i ne-sigurnosti.

Polazak u {kolu ne zna~i da je vreme igre pro{lo.Ostavite dovoqno vremena za igru, jer se u igri najlak{eu~i, kroz igru se dete opu{ta, zabavqa, razvija motoriku,koncentraciju, razvija sposobnost komunikacije iose}a se dobro.

UZ PRVU JUTARWU...10 UZ PRVU JUTARWU... 11

Astrologija

[ta `ene ~iniprivla~nim ( 2 )

Vaga@ena ovog znaka raspola`e

~itavim arsenalom zavodni~kihtaktika. Naj~e{}e je zapa`enapo negovanoj kosi i skladnoj fi-guri. Ve{tim {minkawem i oda-branom garderobom uvek privla~ipa`wu.

[korpijaZodijakova zavodnica broj 1. ^ak

i kada nije doterana, osvaja fa-talnim {armom. Duboki pogled,seksi glas i neobi~na kombina-cija vatre i leda dobitna su kom-binacija koja obara s nogu.Strelac

[arm divqe srne poseduje `enaovog znaka. Sklonija je sport-skom stilu, ali koketira uz pomo}nakita. Samosvesna, divnog osme-ha, privla~ne figure.Jarac

Osvaja hladno}om. Ostavqa uti-sak `ene na polo`aju, pa timeprivla~i mi{karce sklone do-minantnim `enama. Nagla{ene ja-godice i lepa figura koja nijesklona gojaznosti.Vodolija

Ne razmi{qa previ{e o utiskukoji ostavqa na mu{karce, ali toje ~ini jo{ atraktivnijom. Mo-derna, ima hrabrosti da odstupiod kli{ea. Ima lepu liniju nogu,sportski stas i prirodan izgled.Riba

Snenim o~ima lako uhvatimu{karca u mre`u svojih ~arikojima se ~esto pridru`uju ine`na kosa i sitna, gracioznastopala. Ribe su tipom ni`eg ra-sta, deluju poput lutkica koje bezmilosti koriste svoju `enstve-nost i izgled devoj~ice - `ene.

ИБАРСКЕ 10. septembar 2010.

Spremnost dece za polazak u {kolu

Prelom zuba se delina 4 klase:

I klasa - prelo-mi gle|i, naj-~e{}e suo d l o m q e n iuglovi i se-~ivne ivicegorwih seku-ti}a. Pacijen-ti se obi~no`ale samo na

o{tre ivice polomqene gle|ikoje povre|uju usne i jezik.Terapija: mle~ni zubi - o{treivice se zaoble i impregniraju ra-stvorom fluorida

stalni zubi - uradi senadogradwa polomqenog dela kru-nice kompozitnim materijalima.

II klasa - prelom gle|i i dentina- linija preloma je obi~no kosa,povreda mo`e biti prate}a lu-ksacijama.Terapija: - mle~ni zubi - u prvojposeti se uradi nadogradwa estet-skim materijalima, ako je mogu}euspostaviti saradwu sa malim pa-cijentom.

- stalni zubi - nadogradwa od-lomqenih delova krunice zubaestetskim materijalima radi seve} u prvoj poseti. Ukoliko pa-cijent donese polomqene delovekrunice zuba, mogu}e je uraditi ilepqewe tih fragmenata zuba.

III klasa - Prelom gle|i i denti-na sa povredom pulpe. Linija pre-loma je kosa ili horizontalna,pri ~emu je odlomqen ve}i deokrunice zuba. ^esto su udru`enisa luksacijom zuba.Terapija: - mle~ni zubi, zbriwa-vawe zavisi od uzrasta deteta, tj.od stepena resorpcije korena zuba,za {ta je neophodan Rtg snimak.

- stalni zubi, na~in zbriwava-wa prevashodno zavisi od stepena

razvitka korena, tj. da li je po-vre|eni zub sa nezavr{enim ilizavr{enim razvitkom korena, od{irine otvora pulpe, od protek-lom vremena od momenta povrededo dolaska u ordinaciju, odveli~ine odlomqenog dela kru-nice, itd.

IV klasa - prelomi korena. Po-vre|eni zub mo`e biti ne{todu`i u odnosu na nepovre|enezube, odlomqeni kru`ni deo seobi~no znatnije luksira. Linijapreloma korena mo`e biti loka-lizovana u predelu vrha korena, za-tim u sredwoj tre}ini i u gingi-valnoj tre}ini korena (deo kore-na blizu desni). Za ta~nu dijagnozupotreban je Rtg sinak.Terapija: kod mle~nih zuba u uzra-stu 2-4 god. va|ewe zuba se odla`e,ali su obavezne jednomese~ne kon-trole. U slu~aju pojave otoka, fi-stula ili ako se kru`ni deo pre-lomqenog zuba luksira ili jedislociran odmah nakon povredetreblo bi obavezno izvaditi po-menuti deo zuba. Vrh mle~nog zubase ne vadi jer }e se on resorbova-ti.

- stalni zubi - kod nezavr{enograsta korena obi~no dolazi do na-prsnu}a korena te je dovoqnoizvr{iti imobilizaciju po-vre|enog zuba (2-3 meseca).

- kod zavr{enog rasta korena -osnovni princip u terapiji jerepozicija i imobilizacija. Naj-ve}e {anse za srastawe imaju pre-lomi u blizini vrha korena. Uslu~aju komplikacije i infek-cije kod pomenute lokalizacijevrh se hiru{ki odstrawuje. Koddece se ~ak i u slu~aju preloma usredwoj i gingivalnoj tre}ini ko-rena, svakako preduzimaju sve te-rapijske mere kako bi se po-vre|eni zub du`e sa~uvao u zubnomnizu tj. do uzrasta kada se sti~uuslovi za definitivno zbriwa-vawe povrede.

dr OliveraStankovi}, spec.ortopedije vilica

Zape~ene paprikesa krompirom

Potrebno za 2 osobe:4 paprike babure2 mawa krompira~a{a pavlakejajedimqena slaninamawa glavica crnog lukaaleva paprika, biber, so,vegetasve`i listovi celera

Za zapr{ku:malo uqa½ ka{ike bra{naka{i~ica aleve paprike

Priprema:Paprike oprati i ise}i vrh,

da se dobije otvor. Staviti ihu podma{}en sud za pe~ewe.Krompir oqu{titi i izren-dati, luk o~istiti i {to sit-nije iseckati, kao i deloveodse~ene paprike. Dodati li-

stove celera i pr`iti. Poso-liti po ukusu i kada krompiromek{a dodati jaje i za~ine.

Skloniti sa vatre i punitipaprike. Na svaku napuwenu pa-priku staviti po par~e tankose~ene slanine i naliti malovode. Posudu prekriti alumi-nijumskom folijom i pe}i oko20 minuta na 200º. Napravitizapr{ku i preliti preko pa-prika, vratiti u rernu da se za-peku jo{ 15-tak minuta (bez fo-lije).

Jelo slu`iti sa kiselom pav-lakom.

Ure|uje

i pi{e

Mirjana

An|i}

Nedeqni recept

Qubazno{}u doktora stomatolo{ke ordinacije „Dr Stankovi}“ isaradnika iz zubno-protetske laboratorije „Ili}“, u narednim bro-jevima Ibarskih ima}ete priliku da ~itate o prevenciji i le~ewu,prvenstveno zuba, ali i usne dupqe, kao i o najnovijim dostignu}imau oblasti zubne protetike.

РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ10. септембар 2010.

ИБАРСКЕ

Prodajem {arplaninceProdajem {arplanincevrhunskih karakteristikavrhunskih karakteristika

064 000-4839064 000-4839

10. septembar 2010.OGLASI ИБАРСКЕII 10. septembar 2010. OGLASIИБАРСКЕ III

MALI OGLASI

• Prodajem dobro o~uvan tobo-gan sa kulom od punog drveta.Visina 2,3 metra, du`ina 3m.063/601833• Prodajem stolarsku ma{inu,cirkular-abrihter, sa livenimpostoqem, du`ina no`eva 510mm, motor 5,5 Kw. Tel:036/356134, 064/6387399• Kupujem ordewe i starinovac. Telefon: 063605171• Prodajem polovnu elektri~nu{iva}u ma{inu-glava „Veri-tas“. Cena po dogovoru. Tel:375/487• ^uvala bih starije osobe ilidecu. Tel: 0644738477• Prodajem regal. Tel:036443255• Prodajem profesionalnicirkular za strugawe drva. Tel:0638699208• Viola, na prodaju, nova uko`noj fotroli, sa rez. delo-vima. Uvoz iz ^e{ke. Tel:0631861414• Kupujem o~uvan komplet kwi-ga za prvi razred Ma{inskotehni~ke {kole, za smer Kom-pjutersko konstruisawe. Kon-takt telefon: 036/313-523,066/909-88-45• Povoqno prodajem pi{toqZbrojovku 6,35. Tel: 036361534• Povoqno prodajem de~ja ko-lica iz Austrije na rasklapawei de~ji krevetac. Tel:036361534• Otkupqujem polovne kvali-tetne sobne bicikle i orbitektrena`ere (nordijsko tr~awe).Tel: 064/18-37-064 i 069/655-675• Prodajem spiralni tobogan iopremu za de~ju igraonicu. Tel:0646625870

• Prodajem velika de~ja ko-lica, ki{obran kolica, daskuza povijawe, quqa{ku, stolicuza auto i ogradicu. Tel:060/0817579• Prodajem polovnu elektri~nu{iva}u ma{inu - glava „Sla-vica“. Tel: 036/865-186• Prodajem {poret Alfa - 7 ipe} Kraqica - 3 (naftaricuPreporod poklawam). Tel:036/233-773• Kupujem o~uvan komplet kwi-ga za prvi razred Ma{inskotehni~ke {kole, za smer Kom-pjutersko konstruisawe. Kon-takt telefon: 036/313-523,066/909-88-45

POSLOVNI OGLASI

• Sve vrste bravarskih usluga iobrade na strugu. \or|e, Tele-fon: 063/8699208

• Prodajem mernu klupu sa po-kretnim kowi}ima za kontrolupravilnog obrtawa osovine.Tel. 061/114-68-34• Otkupqujem europalete. Isplata odmah. Tel: 065/4533792• Prodajem veliku ma{inu zabru{ewe teraco podova. Tel:064/97-45-436• Prodajem dentalni RO aparatPhilips-oralix (dens-o.mat) digi-talni. Tel: 036/231-230 od 9-17h

• [kola za strane jezike „Bea-tovi}“ Kara|or|eva 53, vr{iupis na kurseve engleskog je-zika za decu i odrasle. Tel:036/312 800, 062/824 70 80

NEKRETNINE• Prodajem plac na Beranovcu,ku}u u Kamenici i gara`u uKraqevu. Telefon: 063646648

• Prodajem parcelu od 40 ari ucentru @i~e. Voda, struja i as-falt pored placa. Telefon:060/4275942• Izdajem prazan stan 70m2 Hi-gijenski zavod. Tel:064/3833181• Izdajem stan 50m2 kod Vodo-voda i name{tenu sobu, CG, saupotrebom kuhiwe i kupatila,Ulica Heroja Mari~i}a 107.Telefon: 036/324-560 i064/2775952.

• Izdajem dvoiposoban stan ucentru Beograda, CG, lift,klima, kablovska. Cena 380evra. Telefon: 0641190622• Prodajem placeve od 1Ha i od40 ari na obilaznici kod auto-centra Miliki}. Telefon:0641190622• Izdajem jednosoban stan zasamca, u Zelenoj Gori, cg, tele-fon, kablovska. Telefon:0641666850• Prodajem dvosoban stan 65m2u centru Ra{ke. Tel: 036737259• Prodajem plac 2 ara na u{}uIbra i Morave. Cena 6.000evra. Tel: 063633791• Izdajem stan 65m2, polu-name{ten u {irem centru, ka-blovska. Telefon: 036393234posle 15 ~asova• Izdajem name{tenu garso-weru u ku}i, ulica Mirka Be-lobrka 17/4. Tel. 036/234 988• Prodajem ku}u u Kraqevu,200m2 na 2 ara placa. Legalizo-vana, ukwi`ena. Cena 60.000eura. Tel.0642372226• Povoqno prodajem garsoweruu Vrwa~koj Bawi 24m2, pri-zemqe. Tel: 0644153624• Izdajem jednosoban stan. Te-lefon: 036/392-304• U Sir~i kod {kole prodajemlivadu povr{ine 33,53 ari sanedovr{enom vikendicom. Tel:036/391-779• Povoqno prodajem placpovr{ine 4,49 ari u ulici^ibukova~kih partizana u Kra-qevu. Voda, struja i kanaliza-cija dovedeni na plac.Telefon: 036/356-098, 063/26-86-56

• Prodajem ku}u u DowemGra~acu 3,17 ari placa, poredputa, ukwi`ena. Cena po dogo-voru. Tel: 065/6331741• Prodajem stan u Vrwa~kojBawi i ku}u na Kopaoniku.Tel: 036/318-018, 063/7771631• Izdajem dvosoban nename{tenstan u centru Kraqeva, 60m2,Cara Lazara 50/4, CG. Tel:011/3130797 i mob: 065/2520079• Izdajem stan dvosoban 50 m2 unovogradwi u Ulici HerojaMari~i}a. Stan je polu-name{ten ili nename{ten. Te-lefon: 0643772208• Prodajem plac 18 ari, 7 km odgrada na autobuskoj stanici uPopovi}ima, povoqno. Tel:392-802.• Prodajem plac u Vrbi saku}om i pomo}nim prostori-jama, kompletna infrastruk-tura, kanalizacija, uli~narasveta, asfalt i telefon. Tel:036/865-005 i 064/882 11 05• Prodajem stambeno poslovniobjekat pored glavnog puta u@i~i pogodan za sve delatno-sti. Tel: 063/621-531• Prodajem-izdajem stan od40m2, novogradwa, cg, klima,po~etak Kara|or|eve ulice.Tel: 064/847 81 47• Prodajem ku}u 70m2 ul. Hero-ja Mari~i}a i plac 6 ari ulica\or|a Radi}a (preko puta Ra-tarskog imawa) sva infra-struktura. Tel: 064/89 121 57• Izdajem dvosoban name-{tenstan u centru grada, cg, kablov-ska, klima, nadzor, internet.Tel: 036/355 664, 064/156 65 46• Izdajem stan i ku}u 70m2, za-seban ulaz i dvori{te.Kara|or|eva ulica, prazan ilipoluname{ten. Tel: 036/352-879• Povoqno izdajem ili prodajemlokal na keju i prodajem stan uDositejevoj 60m2. Tel: 065/547 2896• Prodajem etno ku}u - brvnaru,50m2. Cena 900 evra. Tel:063/7253 394.

AUTO OGLASI• Prodajem Mercedes 190E,plin, aluminijumske felne,1984, Folksvagen Xeta dizel,1987, skuter pia|o 180ccm. Cenapo dogovoru. Tel: 062/306166

• Prodajem fiat stilo-kara-van. 1.9JTD, 2004, ful oprema, uodli~nom stawu, nehavarisan.Milana Toplice 7 stan br.8.(iza Kraqeva~kog pozori{ta).• Prodajem rusku auto-priko-licu. Tel: 036235188• Prodajem Moskvi~ Aleko ‘90godi{te, ugra|en plin. Tel:036/234-988• Na prodaju lavqa kanxa. Tel:0641613044 (Sr|an)• Prodajem fiat Tipo,'90godi{te, benzinac. Telefon:063610868• Na prodaju FAP 1314 kiper,tehni~ki ispravan. Tel:036/732-169• Prodajem skuter APRILIA SR

50ccm, 1.000 evra. Tel:0644283150

• Prodajem gepek za kombi.Cena 100e Tel: 063633791• Prodajem Yugo IN 1.1. 2008. uodli~nom stawu. Tel: 063/84-89-664• Prodajem fiat punto 1.9 JTD2003. godi{te, 2.900 evra, nijefiksno. Tel: 066/383 313• BMW R1100RT, 1998, 64000km,ABS, 6500E, 036372558• Pe`o 307, 2.0 HDI, 2003,170000 km, ful bez ko`e, 5500E,0638268956• Varburg, 1.3, 1990, 1000E,0642032617• Prodajem Reno 21, ‘88godi{te hitno i povoqno. Tel:064/6625870• Audi, 2.5 TDI, 2002, 170000km, ful bez ko`e, 6600E,063683422• Mercedes C180 Esprint, 1.8,230000 km, ful bez ko`e, stra-nac, 2500E, +38651335246• Yamaha Drag Star, 650 kub.cm,16000 miqa, na ime, 3600E,0641249805• VW G-2, 1.6 TD, 1987, 275000km, zamena, 2000E, 0641152400• Mercedes 8.14 70000km, nosi-vost 3.5t, nov motor 7800E,0655051879• Honda Pantheon, 150 kub.cm,2000,24500km, nove gume, servis,1150E, 062456717• Opel Omega, 2.5 TDS, 1997,230000 km, ful bez ko`e, tekregistrovan, dogovor, 3000E,0649990013• Mercedes 307, 2.3D, 111000km,teretni 1.1t, 4800 evra, 064/26-32156• Opel Korsa, 1.1, 157000km,3300E, 0600249941VW G-2 Inter cooler, 1.6D,180000km, alarm, c.b, muzika,dogovor 2300E, 014243133• Suzuki 600 kub.cm, 30000km,ocariwen, 1900E, 036393281• BMW 523i, 2.5, 1997, 115500km,sportska verzija, sek. plin at,ful bez ko`e, 6000E, 062456717• Pezo Vivasity,100 kub.cm, 1999,3500km, puno dodatne opreme,850E, 062456717• Aprilija Leonardo,250 kub.cm, 2001, 18000km, vlasnik,1900E, 036372558• Citroen Jumpy, 2.0HDI, 2002,ABS, c.b, servo, termo-izola-cija, 5500E, 0643091179• Volvo 340DL 1.6D, 1987,163500km, 1500E, 0646644053• Fiat Fiorino 1.4, 1997,190000km, muzika, sek. plin,kod.kqu~, 1700E, 0638131425• VW G-3 karavan 1.8, 200000km,1993, ful bez ko`e, plin at,3000E, 06374769634• Honda VFR 750 RC24, 47000km,1986, 1600E, 0653631678• Mercedes 311, 2.2TD, 2001,240000km, uvoz iz GB, B kat,3600E, 0628912900• Citroen C3, 1.4HDI, 2003,160000km, ful bez ko`e, 5850E,062320111• Opel Senator 3.0i, 1990,klima, servo, plin, 2800E,063622327• Opel Vektra 1.8, 160000km,2002, fabri~ki plin, na ime,3400E, 0637013878• Opel Astra, 1.8, 1998,149000km, ABS, AIRBAG,klima, servo, c.b, 3900E,063660005

• Prodajem livadu u Kova~ima90 ari u blizini „~esme“. Tel:373-084 i 063/7783221

• Zastava 101, 1984, registro-vana do 15. decembra, telefon:064/6406791

• Izdajem sobe u Sutomoru,Crna Gora. Ratkovi} Du{kotel: 064/113-81-95 i0038230373486

• Prodajem metalnu rotiraju}upolicu za registratorepre~nika 80cm, staje 75 regi-stratora. Cena 200 eur. Tele-fon: 063/8622848

SUP 92Vatrgasci 93Hitna pomo} 94Medicinski centar 301-988Telefonske smetwe 977Telegr. i me|un. razgovori 96Informacije 988

Bu|ewe 9811Centar za obave{t. i uzbuw. 985Auto-moto dru{tvo 314-254AMS - pomo} na putu 987@elezni~ka stanica 313-555Autobuska stanica 313-444Elektrodist. dispe~er 322-892Vodovod - dispe~er 234-455Toplana - dispe~er 334-027

^isto}a - centrala 362-202Dom zdravqa Ribnica 372-070Dom zdravqa @eneva 323-797Muzej 315-350Narodna biblioteka 321-377Kraqeva~ko pozori{te 311-211KUD „Abra{evi}“ 231-746Dom kulture Ribnica 375-757Turist. org. Kraqeva 316-000

Crveni krst 234-770Crkvena op{tina 314-033Hala sportova 323-181Veterinarska stanica 324-295Apoteke:Crveni krst 315-640Zdravqe 315-630Centar 315-650Pogr. oprema. „Venac“ 063633-791

Va`ni telefoni

Tekst oglasa (najvi{e 120 slovnih mesta):

__________________________________________________________

__________________________________________________________Tel. broj: Vrsta oglasa (zaokru`iti):_______________________ mali nekretnine auto oglas_________________________________________________________________Uz ovaj kupon, Va{ besplatan mali oglas mo`ete predati do srede u14 ~asova u redakciji Ibarskih, Milana Toplice 1/15 ili u kioskuSofist ispred Doma dru{tvenih organizacija

BESPLATAN MALI OGLAS

Male, poslovne oglase i ~ituqe mo`ete predati u redakcijiIBARSKIH, ulica Milana Toplice 1 (prvi sprat iznad PA-

RIZA, kancelarija broj 15), svakog radnog dana od 9 do 14~asova, mailom: marketing@ibarske.net

telefonom: 036 327-555, mob. 063 744-62-53

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ

ИБАРСКЕ

• Prodajem ku}u u @i~i.telefon: 064/6406791

• Prodajem novoo{te}eni imalo kori{}eni name{taj.Tel: 036/322 728, 064/94 14 549

10. septembar 2010.OGLASI ИБАРСКЕIV

Se}awe

11. septembra navr{avaju se dve bolnegodine od kako nas je napustila na{a

draga supruga i majka

dr Nada[arac

Tvoja dobrota, qubav i plemenitost ostajuu trajnoj uspomeni. S qubavqu i ve~nom tugom

nosi}emo te u na{im srcima.

Suprug Rodoqub i deca Olivera i \or|e

11.09.2010. god. navr{ava segodina dana od smrti na{e voqene

LeposavePojke Terzi}

1933 - 2009.

Ne postoji vreme koje mo`e izbrisatina{u qubav i se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji

10. septembar 2010.DRU[TVO ИБАРСКЕ12 10. septembar 2010. OGLASI/^ITUQEИБАРСКЕ 13

Dimitrije Jovanovi}: NEMA-WI]I (9)Stefan Prvoven~ani (1196-1228)

U ime oca i sina i svetogaDuha ja, veliki `upan Stefan,sa svojom decom, kunem se knezudubrova~kom @anu Dandolu isvoj op{tini grada Dubrovnikau Boga i Svetu Bogorodicu i u~asni i `ivotvore}i krst Go-spodwi, i u sveta jevan|eqa i usvetih dvanaest apostola i usvetih ~etrdeset mu~enika i u318 svetih otaca. Kunem vam sebez ikakve obmane da sam vamprijateq ja i moja deca, dokste iskreni.

I ako neki va{ neprijateqprebegne u moju zemqu, da vam gadam ako }e vam {to napako-stiti iz moje zemqe.

I da idu va{i qudi po mojojzemqi sa robom bez ikakve boja-zni, i da im ne bude nikakvog na-siqa, nego da prodaju i kupuju slo-bodno, a ono {to je po zakonu tr-gova~kom u mojoj zemqi da midaju.

I da ne goni Srbin Vlaha bezsuda, nego ako se u~ini nepravdaizme|u Grada i moje zemqe, da sesastaju sudije gde je po zakonu ida presu|uju a da ne bude nasilnogoduzimawa imovine.

Ako li ovo prestupim, da miBog sudi i Sveta Bogorodica.

Stefan Prvoven~ani, Poveqao prijateqstvu i trgovini saDubrovnikom.

Najva`nija kwi`evna sre-di{ta bila su u Hilandaru, Stu-denici, @i~i, Mile{evi iPe}i. Tu su stvorena najboqadela `itija i slu`be, glavnirodovi kwi`evnosti toga doba.Tu je izvr{eno i normirawera{ke ortografije i pismeno-sti.

Neprocewiva je zasluga Ste-fana Nemawi}a {to je rodo-na~elnika dinastije, tada ve}svetiteqa Simeona, prikazaome|u svecima na nebu kao glavnogza{titnika srpske dr`ave i we-nih vladara. Na taj na~in se, uduhu vremena, srpski narod pri-bli`io ostalim hri{}anskimnarodima i izjedna~io se s wimau zaslugama za crkvu. Bio je topresudan elemenat u doktrini osuverenitetu srpske dr`ave.Kona~no je imala sve: sopstvenuteritoriju, jednoimeni narod,kraqeve iz svetorodne dinasti-je, crkvu i svetiteqe.

Oko 1216. godine Stefan jepripojio Srbiji i Hum, u kome jedo tada vladao Nemawin bratMiroslav. U tom vremenu, kada jejo{ postojala opasnost od Buga-ra, koja je otklowena zaje-dni~kim naporima bra}e Save iStefana, Stefan je po~eo dapoboqeva. Kada je oko 1228. Pre-dosetio skoru smrt pozove svogabrata Savu, koji ga zatekne ve}mrtvog:

Kada on ~u ovaj gorki glas, utom ~asu si{av{i sa kowa, padena zemqu, ispuniv{i o~i svoje su-zama i ridawem, i uzdigav{iruke svoje gore ka vi{wemu kojisedi na heruvivima, koji umrtv-

qava i o`ivqava, po~e se mo-liti. (Domentijan)

Kako pi{e Teodosije daqe sedogodilo slede}e ~udo Savino:Onaj koji je umro i bez du{e seuko~io i sasu{io, i koji je za po-greb spremqen, da se preda ma-teri zemqi, molitvama Sve-toga opet dobija du{u i ubrzoo`ivquje. Posle toga sveti ar-hiepiskop ga ukrasi svetim ian|elskim obrazom ino~astva,nazvav{i ga Simon monah, ume-sto Stefan.

Prvoven~ani kraq Stefan sa-hrawen je u manastiru Studeni-ci, ali wegove mo{ti su ~estopreno{ene.

Posle predstavqawa bla-go~astivoga Stefana i prvogakraqa, sveti arhiepiskop ven~akraqevstvom najstarijeg sinawegova Radoslava u velikoj crkvi,u pomenutoj @i~i, utvrdiv{i gamolitvama i blagoslovom, pre-dade mu da samodr`avno uprav-qa ota~askim i srpskim skip-trom. (Teodosije)

Kraq Stefan je imao tri `ene:prva, vizantijska princeza Jev-dokija, koju je oterao oko 1201.godine; o drugoj istorija nemapodataka; tre}a je bila unuka ve-necijanskog du`da Enrika Dan-dola. Iz sva tri braka Stefan jeimao decu: Radoslava, najstari-jeg sina i tri mla|a Vladislava,Predislava i Uro{a i }erkukoja se zvala Komnina. Svi si-novi Stefanovi, osim Predis-lava, bili su na srpskom pre-stolu.

„Da se ime „Stefan“ moglo do-voditi u vezu sa `upanskom i ve-liko`upanskom krunom posrednopokazuju i nazivi Stefana Pr-voven~anog u izvorima 13. i 14.veka. Tu se on dosledno zove pr-voven~anim kraqem, a ne prvo-ven~anim vladaocem uop{te; nai-me, termin `prvoven~ani` uvekse u izvorima vezuje za imenicukraq, a ne za ime Stefan. Dru-ga~ije re~eno, naziv „prvo-ven~ani kraq“ ne pokazuje da jeStefan Nemawi} prvi od sr-pskih vladara nosio venac negoda je wemu prvom dat kraqevskivenac, „sveta kruna“ kako je zoveDomentijan. Mi{qewa smo, za-tim, da je on, kao i wegov otac istri~evi, titularno ime Ste-fan dobio tek prilikom obreda

investiture. Sam Sava pripove-da u `itiju svoga oca kako je Ne-mawa izabrao za naslednika„plemenitog i i dragog sina

Stefana Nemawu“. Ne{tokasnije, kada opisuje neredekoji su u ota~astvu izbiliposle Nemawine smrti,ka`e da je preminuli vladarostavio kao naslednika(„Bogom izabranog i bla-`enim ocem Simeonom bla-govesnog“) sina „StefanaNemawu“. Jo{ jedanput usvome biografskom deluSava naziva brata „Stefa-nom Nemawom“. U `ivoto-pisu Svetog Simeona od Do-mentijana, Nemawa je na-zvan Nemawom Prvim, {toimplicitno potrv|uje zak-qu~ak, izveden iz Savinihre~i, da je budu}i StefanPrvoven~ani na ro|ewu do-

bio ime Nemawa. Sva je prilikada je Nemawa (2.) ime Stefan do-bio u ~asu kada ga je otac posta-vio za velikog `upana. Zbog ve-likog ideolo{ko-politi~kogzna~aja wegovog kasnijeg kru-nisawa na kraqevstvo, to ime -koje je ujedno simbolisalo ikrunu -zasenilo je kraqevo na-rodno ime Nemawa.

Sude}i prema razli~itim in-dicijama, reklo bi se da je tokomvlade velikog `upana Nemawe(1.) do{lo do promena u odnosuprema dinasti~kom imenu Ste-fan; ta promena je verovatno sta-jala u vezi sa Nemawinimop{tim nastojawima da centra-lizuje dr`avu i reguli{e praksunasle|ivawa prestola. Primetnoje, naime, da se druga dva Nema-wina sina Vukan i Rastko, iakoudeoni gospodari, ne navode sadvostrukim imenom. To je pose-bno upadqivo za Vukana, koji seni kao dukqanski kraq ne titu-li{e imenom Stefan Vukan. Sdruge strane, ime Stefan se jav-qa i u funkciji li~nog imena;ta upotreba ostavila je traga i usamoj vladarskoj porodici (naprimer, nosi ga Vukanov sin,knez Stefan). Name}e se pret-postavka da je veliki `upan Ne-mawa, u svome reformatorskomnaponu, uveo obi~aj da jedino vr-hovni vladar (od vremena wego-vog velikog `upanstva, o~evidnoje samo jedan ~ovek u dr`avibio „samodr`ac“) ima pravo naime Stefan kao titularno ime.Ova pretpostavqena Nemawinaodluka do`ive}e promene u da-qem toku nemawi}ke istorije“.(Smiqa Marjanovi} - Du{ani})

Dimitrije Jovanovi}: NEMAWI]I (9)

STEFAN PRVOVEN^ANI (1196-1228)

Manastir StudenicaSe}awe na kolege

Zvonko Milorad Vesna Marina QiqanaIli} Bak{unovi} Luki} Miliki} Petkovi}

Kolektiv centrale i obezbe|ewa ZC Studenica

Na osnovu ~lana 5. Odluke o finansijskoj podr{ci poqoprivred-nim proizvo|a~ima („Slu`beni list op{tine Kraqevo“, broj 8/05)i Programa kori{}ewa sredstava za podsticawe razvoja poqopri-vredne proizvodwe za 2010. godinu („Slu`beni list grada Kraqeva“,broj 16/10), Komisija za poqoprivredu i razvoj sela Skup{tinegrada Kraqeva, raspisuje

K O N K U R SZA DODELU FINANSIJSKIH SREDSTAVA

ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE ZA 2010. GODINU

1. Ovim konkursom vr{i se raspodela podsticajnih sredstavaindividualnim poqoprivrednim proizvo|a~ima u visini do 50%vrednosti projekta, a najvi{e u iznosu do 1.250.000,00 dinara poprojektu u skladu sa Odlukom o finansijskoj podr{cipoqoprivrednim proizvo|a~ima i Programom kori{}ewa sredstavaza podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2010. godinu.2. Pravo u~e{}a na konkursu imaju:

- poqoprivrednici - fizi~ka lica sa prebivali{tem nateritoriji grada Kraqeva upisani u registar poqoprivrednihgazdinstava kao nosioci poqoprivrednog gazdinstva po osnovuprava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje senalazi na teritoriji grada Kraqeva i na kojem obavqajupoqoprivrednu proizvodwu;

- fizi~ka lica - nosioci poqoprivrednog gazdinstva osiguraniu svojstvu osiguranika - poqoprivrednika u skladu sa zakonom, kojimse ure|uje penzijsko i invalidsko osigurawe;

- fizi~ka lica - poqoprivrednici koji su koristili finansijskasredstva po Programu iz prethodnog perioda pod uslovom da suizmirili sve obaveze u celosti po prethodnoj finansijskojpodr{ci.3. Uz prijavu na konkurs, prilo`iti slede}e dokaze:

- projekat za koji se tra`i finansijska podr{ka;- potvrda o aktivnom statusu u registru poqoprivrednih

gazdinstava, izdata od Uprave za trezor - original ili overenafotokopija;

- dokaz da je osiguranik Fonda penzionog i invalidskogosigurawa poqoprivrednika - original ili overena fotokopija.4. Dobijena finansijska sredstva, korisnik finansijske podr{ke

- poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da vrati u realnom iznosuu roku od 36 meseci, s tim {to rokovi povra}aja sredstava teku nakon12 meseci od po~etka kori{}ewa sredstava programa.5. Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede realizova}e se krozfinansijsku podr{ku projektima iz oblasti primarnepoqoprivredne proizvodwe, i to:

- uzgoja `ivotiwa,- povrtarstvo, ratarstvo,- vo}arstvo i- za poqoprivrednu mehanizaciju i opremu koja je u funkciji

primarne poqoprivredne proizvodwe poqoprivrednih gazdinstava.6. Prijavu na konkurs, sa potrebnim dokumentima dostaviti na pi-sarnicu grada Kraqeva ili preporu~eno po{tom na adresu: Trg Jo-vana Sari}a broj 1, za Komisiju za poqoprivredu i razvoj sela, sanaznakom: „Konkurs za dodelu finansijskih sredstava“, u roku od 15dana od dana objavqivawa, zakqu~no sa 27.09.2010. godine.7. Odluku o visini i broju dodeqenih finansijskih sredstava za

razvoj poqoprivrede po ovom konkursu, done}e Komisija za poqo-privredu i razvoj sela Skup{tine grada Kraqeva u roku od 30 danaod dana zavr{etka konkursa, u skladu sa Odlukom o finansijskojpodr{ci poqoprivrednim proizvo|a~ima i Programom kori{}ewasredstava za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2010.godinu.8. Poqoprivrednici koji su podneli prijavu sa potrebnom propi-sanom dokumentacijom na poni{teni Konkurs za dodelu finansij-skih sredstava za razvoj poqoprivrede za 2010. godinu od 29.06.2010.godine, du`ni su da na ovaj Konkurs podnesu samo novu prijavu, uzve} podnetu potpunu propisanu dokumentaciju nadle`noj slu`biGradske uprave grada Kraqeva. U suprotnom smatra se da su odustaliod podnete prijave za dodelu podsticajnih sredstava za projekat izpoqoprivrede.9. Neblagovremene i nepotpune prijave bi}e odba~ene.10. Za sva dopunska obja{wewa u~esnici konkursa, mogu se obratitiOdeqewu za privredu i finansije Gradske uprave grada Kraqeva,kancelarija 226, II sprat, telefon 306-041.

KOMISIJA ZA POQOPRIVREDU I RAZVOJ SELASKUP[TINE GRADA KRAQEVA, Broj 06-243-1/10-V, od08.09.2010. godine

10. septembar 2010.KAFANA JE MOJA SUDBINA ✌ ИБАРСКЕ14 10. septembar 2010. ☞ TU LE@I KVAKAИБАРСКЕ 15

Qudi su ~udo! Nagledao sam se svegaod kada ovako uli~arim, pro~itao pretoga brdo kwiga iz oblasti psiholo-gije, i opet se ~esto zaprepastim. Pri-jatequ moj, do|e mi da pobegnem u nekuzabit, samo da ne gledam ove `alosneprimerke qudske vrste! (Odmahuje gla-vom, i huk}e) Nego, zate}i }u tamo nekogsvog pobratima-pobeguqu, koji }e da meudavi pri~om koliko su qudini{tavni, bedni i vredni prezira.

Zamisli, molimte (pri~a ti{e, u po-verewu), ve} tri da-na pohode me nekiu`urbani i uspla-hireni tipovi, itra`e da im sepotpi{em na ne-kakvom listu pa-pira. Prvi kad jedo{ao, slo`io mipri~u kako pravipeticiju za smenuvlade. Zaigra umeni srce juna~koi vazda opozicio-no! Gordo, dosto-janstvenim pokre-tom ruke, spre~ihbujicu re~i koje jetip nameravao daprospe ne bi li meubedio da stavimsvoj potpis. Gla-som koji je podrhtavao od uzbu|ewa,rekoh mu: “Ne treba, brate, ni{ta dami pri~a{! Samo mi daj tu hartiju!” Atip uslu`an – sam popuwava ostale po-trebne podatke iz moje li~ne karte, pami tutnu list i olovku. Potrudih se dami potpis bude onako “doktorski”, aliispade ne{to budibogsnama, ra{~evr-qeno, nezgrapno i jadno. Tip zadovo-qan. Kezi zube. Nije mi jasna taveselost, jer videh da su iznad menepotpisana samo trojica. Nema veze,tuma~im – milo ~oveku {to jeprona{ao istomi{qenika.

Ne pro|e dugo, eto ga drugi. Uwkavimglasom pita ho}u li da svojim potpi-som podr`im nastanak posebneop{tine Glibnica. ̂ uj: da li ho}u? Paja sam ti Glibni~anin od glave dopete! Malo mi ~udno {to me na|e ovde,na ulici, a ne u glibni~kom domu, alimi odu{evqewe oduze mo} rasu|ivawa.Koliko puta smo mi Glibni~ani, biloda nas je dvojica-trojica, bilo nanekom saboru, u razgovoru prizivaliposebnu op{tinu! Da budemo svoji nasvome, a ne da blagosiqamo svakiisprosja~eni dinar od ovog ma}ehin-skog grada! Normalno – potpisah, a svemi `ao {to nisam kao onaj agent izMatriksa, pa da se multiplikujem ipotpisima ispunim celu stranu! Tihimglasom, da ne ~uje zlo uvo, posavetovah~oveka da na vrhu lista ipak ispi{eneki naslov, kao “Glibnica – mojaop{tina”, a ne ovako, “bez glave”. Tipzahvali, i ode.

Kad – ne lezi vra`e – eto ga tre}i,pa ~etvrti, pa peti... Svaki skupqa pot-pise za neku jaku i hvale vrednu stvar.Od kad nam se narod ovako prosvetio iprosvetlio, pitam se ja, onako u sebi,da ne ureknem. I potpisujem, potpisu-jem... Qudi mi zahvaquju, ~estitaju nahrabrosti i pameti, tap{u po ramenu.

Za ova tri dana ne znam ni sam komesam sve i za {ta potpisao. Znam samoda sam bio ponosan, kao da potpisujempeticiju za Sokratovu odbranu. Tek,pre otprilike dva sata, ugledam onogprvog tipa, ru{iteqa vlade. Prilazi,tra`i “marlboro”, a pod mi{kom musve`aw papira. Prebira po xepovima,oni papiri mu ispado{e, razlete{e sepo trotoaru. Poma`em ja da ih skupi,bacih slu~ajno pogled, kad ono, na jed-

nom papiru, velikim slovima pi{e“Spisak bira~a koji podr`avaju iz-bornu listu”. Ispod toga nazivstranke – oli~ewe re`ima! Kosnu mene{to sa leve strane, po~eh grozni~avoda prevr}em papire, kad na jednom – mojpotpis! Tip mi istr`e papire, pro-mumla ne{to kao “hvala”, i odmagli,zaboraviv{i “marlboro”.

Pu~e mi pred o~ima! E, moj Mitre,gluperdo naivna! Koga li si sve po-dr`ao, kukala ti majka? (Sve vi{e pada uvatru) Jooooooj, samo dok ugledam onogpregaoca za glibni~ku stvar! Ga|a}u gaupaqa~ima, `vakama, paklicama, bate-rijama, ma svime {to sa tezge dogra-bim!!! Mamicu li mu hoh{taplersku!!!

Zoran Tucakovi}

Najboqi primer kako se

mo`e `iveti jesu - lopovi!

na[i ko[arka[i misleda je faul u napadunajboqa odbrana!Tuzor

Jovan Mit

Blago kafani koja ima lo{ih konobara, i gostiju bez para!

Blago majci {to ga rodi - u kafanustalno hodi!

Blago meni, dok mi je kafane!

Blago meni, evo moga kuma,bi}e makar za ~a{icu ruma!

Blago kelneru kad je lo{ iz ra~una.

Bunar

Od kada postoje kafane,postoje i qudi koji su naneki na~in gradili imixkafane, a i svoj. Kelneri suuvek bili poznati, pogotovou mawim sredinama. Prepoz-natqivi po svojim osobi-nama, neko po “o{trojolovci”, neko povredno}i i qubazno-sti, kulturi, pona{a-wu, eleganciji, prila-zu gostima, na~inuposlu`ivawa, pozna-vawu ugostiteqstva...

Jedan od onih koji jeposedovao sve osobinepotrebne za jednogkelnera je svakakoZoran Zoki Stan~i}.Omiqen me|u kolega-ma, a pogotovo me|ugostima, ma gde radio.A radio je u najboqimrestoranima Kraqeva.Beogradski |ak, me|uprvima je u Ugostite-qsko preduze}e “Sr-bija” doneo diplomuvi{e {kole. Znawe jeprenosio na mla|ekolege, koji su ga zbog togavoleli. Zoki je bio uzor zasve. @eleo je da “Srbija”postane primer uspe{nogpreduze}a. Ali, oktobarske

promene koje su omogu}ileda bravari kupuju frizerskesalone, zidari hotele itransportna preduze}a, a taj-kuni celu Srbiju, blokiralesu Zokijeve zamisli i `ivo-tne `eqe. @iveo je Zoki

svoj `ivot, koji ga ba{ inije mazio. Niti boqeg ~o-veka, niti te`eg `ivota.O~evidac sam mnogih prob-lema koje je imao. Ipak, nije

se predavao. Uvek postojina~in da se sve prevazi|e,govorio je. Evo jednog pri-mera za potvrdu navedenog,iako spada u “sitnije” prob-leme.

U “Ibar ba{ti”, gde jeZoki bio {ef sale, zvonitelefon. Javqam se. Glas sadruge strane `ice saop{-tava da se hitno javi ZoranStan~i}. Te~e razgovor Zo-kija i telefonskog sabesed-nika – dosta pravdawa,ube|ivawa … I razgovor sezavr{i Zokijevim “u redu,sna}i }u se”. Saznajem da jepoziv iz Investbanke (zanas, prose~ne qude, prokleteorganizacije). Zoki u{ao uveliki minus, kao i ve}inatada{wih radnika “Srbije”,i dobar deo gra|ana ove{ire Srbije. Ali, wemu jenare|eno da do 12 sati svepokrije, ili “kaput”.

Gleda Zoki po kamin sali,a tamo sve gospoda, piju, jedui smeju se, `ive svoj gospod-ski `ivot. Bila su to vre-mena kada je u Kraqevu biloposla, kada se radilo i`ivelo mnogo boqe negosada. @utica je opakabolest, evo ve} skorodeceniju kako kosi gra|aneKraqeva, nema milosti, atada je milosti bilo. Da nedu`im, gleda Zoki po kaminsali, pa ka`e: “Gogi, zoviindiskretno toga i toga”(ne pomiwem imena, ~ovek jei sada od velikog imena i

po{tovawa), “zovi ga da sejavi, kao, na telefon”. Po-zovem ~oveka, on do|e, pa saZokijem bla-bla. I re{i~ovek da pomogne. Na|ena~ina da prepolovi Zokijevdug. Zna on ko je Zoki. Abila su i sre}na vremena.Nije bilo `utice, opakebolesti, koja ~oveku za~asnaru{i imunitet, i dovedega u beznade`no stawe.

Ponovi Zoki sve ovo sadrugim ~ovekom, tako|e di-rektorom jedne i sada do-brostoje}e i neprodate fir-me (izgleda da u Kraqevujedino ona nije prodata, ilipoklowena, svejedno). Dokdlanom o dlan – Zoki dobibitku sa Invest bankom! Abila su sre}na vremena,znalo se da dobrom ~ovekutreba da se pomogne.

Dobio je Zoki bitku tada.Danas, on vodi najte`ubitku, posle mnogih dobi-jenih. Ostao je o`iqak nawegovom krhkom srcu, zbog~ega se danas svi molimo zawega. Zoki, molimo te,izdr`i, dobij i ovu bitku,mo`e{ ti to, znamo. Jestebolest jaka, ali jak si i ti.“Via de la maris” i “arivederci,

Roma” izgovarao si po dese-tak puta dnevno. Slu{a}emomi i daqe od tebe ove re~i,budi siguran. Jo{ }emo nasdvojica piti stomakliju uBa{ti, Turistu, Parizu,ovde ili tamo, svejedno!

Goran Bo{kovi}

Srpske narodne kafanske izreke B

Prirodna bogatstva zapadwacimapoklawamo iz samilosti. Onisu iscrpeli sve svoje resurse.

Policijska patrolazaustavqa pijanog vo-za~a.- Kolega, daj balon -re~e jedan policajac.A pijani voza~ ga uh-vati za ruku i ka`e:- Burazeru, hik, nemojmolim te balon, sipajmi, hik, u ~a{icu.

Sva ta svetina {to se quqaoko svetla i oko mene,oko pono}i, i tek u zoruisprazni kafanska ogledala,ne}e me na}i u tamnom kutus o~ima ve}im od dubine,jer sva ta svetina {to se quqamora ve} jednom da po~ine.Ja volim malu `enu tame,koja se katkad blago sme{i,i ako ona pije, gre{ii mnogo ~ega ludog re{i,ona je moja pono} svetla,ona se kao sunce sme{i.

Pa kad skupqam cve}e iz vazai ru{im bokale i gledam plavesve glave mirne kada minupored kafane... u svom vinuja na|em mali otok du{e,a oko mene `ene tamepevaju, piju, pla~u, pu{e.

Ogledalo pono}i (odlomak)

Slobodan Markovi}

JEDAN OD

SE]AWA JEDNOGKONOBARA 15

Uli~na prodaja

Potpisivawe peticije

u srbiji se dosta novca

izdvaja za osobe sa posebnim

potrebama. pogotovo

za narodne poslanike.

Na{a Vlada je ostvarila velike re-zultate u borbi protiv korupcije.Oni se po uspe{nosti mogu pore-diti samo sa rezultatima na{egpravnog tima pred Me|unarodnimsudom pravde.

Na{a dr`ava ima nekoliko “anti-korupcijskih” zakona. Ostali pro-pisi podsti~u korupciju.

Svaki savesni gra|anin bi trebaloda prijavi wemu poznate slu~ajevekorupcije. Na{e tr`i{te hartije,na `alost, nije u stawu da pokrijepisawe tolikih prijava.

Ima kod nas policajaca koji i svo-jim sinovima iz sentimentalnihrazloga daju ime - Mito.

Korupcija u na{em {kolstvu sejavqa na svim nivoima obrazovawa– od pred{kolskog do postdiplom-skog. Velikom broju gra|ana, dakle,“{kolovawe” od po~etka do krajanije besplatno.

Po broju korumpiranih lekarajasno je da je zdravqe najve}e bogat-stvo. Na{im medicinskim radni-cima bolnice su “druga ku}a”. Anije red do}i u tu|u ku}u praznih{aka. Skupa `estoka alkoholna pi-}a ~esto su sredstvo podmi}ivawa.O~ajni gra|ani ih daju ~ak i hirur-zima pred slo`ene operacije.

Kada je re~ o mitu, on mo`e da sedaje i “u naturi”. Za `ene jeneobi~no to {to one koje ga “daju”u naturi, naj~e{}e ga, u stvari,“primaju”.

Poseban vid korupcije kod nas su“pokloni za de~icu” korumpiranog.Primaju ih ~ak i oni koji nemajudece. Nikad se ne zna...

Znamo da para vrti gde burgijane}e, samo {to prose~an gra|aninSrbije nema ni za burgiju.

V. Igwatovi}

POLA DECI

Igwat U KRAQEVUU Kraqevu prilike su tak’e –

`uti venac oko petokrake.

U Kraqevu cveta trgovina,onomad je otac prod’o sina.

U Kraqevu proizvodwa kre}e,pogrebno se {iri preduze}e.

U Kraqevu svi se dobro hranebananama sa {qivove grane.

U Kraqevu som brkove masti,sve zbog na{e nadnarodne vlasti.

R. Marjanovi}

O `ene tame, sve haqineva{e proste dra`e su i mamemnogo sla|e nego svilena kojima su i ciklamei ru`e i druge burne {are.O `ene tame, za va{u mladosti za sve va{e dane stareja di`em ~a{u pre svanu}a!@ene bez kruha i bez ku}a!@ene bez le`aja i bez streha!Na vetru vi ste i na mrazu...Na suncu vi ste i u tami,u ogledalu i u zidu...

KORUPCIJA

QUDI16 10. septembar 2010. SPORTИБАРСКЕ 1710. septembar 2010. ИБАРСКЕ

Odbojka - Gimnazijalac

Poraz od {ampionaOdbojka{ice Gimnazijalca

pora`ene su od biv{ih, vi{strukih,{ampionki dr`ave Jedinstva izU`ica sa 3:1. Posle probnih sledei zvni~ni me~evi za novog pr-voliga{a. Narednog vikend je naprogramu kup utakmica saTrstenikom, a prvenstvena sezonapo~iwe 9. oktobra.

Fudbal

Pribakovi} na meti klubova@ivadin Pribakovi} doskora-

{wi trener Kraqevo Hajduka ve}danima prebira po ponudama. Otkakoje slobodan strelac za wegove uslugeinteresuje se nekoliko klubovaOkru`ne i MF lige koji bi ovogstru~waka `eleli da vide u svojimsredinama. S. P.

UKRATKO

Ko{arka{ku karijeru zapo~eo je u svomrodnom Kraqevu u Slogi, naravno. Kas-nije put je vodio u Tuzlu gde je nastavio uSlobodi. Brzo je spoznao sve tajne ovogdinami~nog sporta pa je `eleo da seoproba kao trener.

- Preuzeo sam `ensku ekipu, tim Jedin-stva koji je u to vreme osamdesetih biostrah i trepet za sve klubove u Jugoslav-iji. Zaista dugo nismo imali premca.Kasnije sam postao trener repreze-ntacije, pa selektor, a iz tog vremenanajve}i uspesi bili su 1990. srebrnamedaqa u Maleziji na Svetskom prven-stvu, srebrna sa olimpijade u Seulu i saUniverzijade u Kobeu - ka`e Vukovi}.

Ipak ko{arka{ka idila je morala dabude prekinuta. Kada je do{lo dopoliti~kih previrawa u Jugoslavijirazmi{qao je o odlasku jer kakav bi to, ikome, bio selektor kada nema Jugoslavije.Napustio je selektorsku poziciju ioti{ao u neizvesnost.

- Po~eo sam da radim u Valensiji. Biloje zaista velike neizvesnosti. Ali ve} naprvom koraku pobrao sam simpatije. Vlas-nici su tra`ili da odaberem vilu gde }u`iveti. Vila ogromna sa bazenom, vrtom,pet - {est soba isto toliko kupatila.Pitali su me da li sam zadovoqan, a jasam rekao da nisam. Oni u ~udu pa ponudejo{ boqe uslove uz komentar da mogu daodaberu jo{ ve}i luksuz. Ja sam rekao dameni samo treba soba u hali sportova gdemogu na miru da radim. Tako sam im dao

do znawa zbog ~ega sam do{ao. Valensija je od tada bila uvek prva, a

pored titula u [paniji dva puta je bilaprva Evrope, a jednom i Evrope i svetaistovremeno. Najdra`e je bilo ipak, kada

ekipa u sezoni nijeimala nijedan poraz,to je rekord kojiniko nije imao nipre ni posle. A os-vojeno je prvenstvo,Kup [panije, iliga. To je ujednobila i perfekcijaj e d n o gdugogodi{weg rada.Vi{e za ovogstru~waka nije biloambicija u `enskojko{arci.

- Onda sam defin-itivno pre{ao umu{ku ko{arkupreuzev{i Pamesu.Ba{ te godine ovajklub je ispao iz prve

lige i mi smo morali da krenemo izpo~etka. Naime, do{lo je do promeneplana i po~eli smo sa mladim igra~imada pravimo ekipu na du`e staze. Sviigra~i bili su iz kluba golobradi momciod 18 do 21 godine strosti, niko sastrane.

Ideja je bila daVukovi} sa wima radidve - tri godine pa tekonda da se planira pohodu sami vrh u toj ligi.

- Prihvatio sam taj iza-zov u Drugoj ligi, ali mi smo se na op{teiznena|ewe iste godine vratili u pr-voliga{ko dru{tvo. Ve} slede}e sezoneosvajamo kup i ekipa po prvi put izlazi uEvropu. Igrali smo kup koji se zvao Ulebkasnije kup Saporte. Igrali smo ~ak fi-nale u Saragosi, a slu~aj je hteo da tobude sa Benetonom koji je vodio @eqkoObradovi}, a igrao je i Rebra~a. Jakaekipa i izgubili smo tri razlike.

To je bio uspon ekipe koja se godinamaborila za opstanak u [panskoj ligi kojitraje i danas. Naime, i u ovoj sezoniusledilo je igrawe po Evropi sa najpoz-natijim klubovima.

Naravno, sada je u centru pa`we na{amu{ka reprezentacija koja bije bitke naSvetskom prvenstvu u Turskoj.

- Svi smo ukqu~eni u to, pratimo. Jaimam, ogromno poverewe u ove momke iDudu Ivkovi}a. To se sada vidi kada nanajboqi na~in na{i momci igraju i ja senadam medaqi.

Sloga je nekako na prvom mestu,naro~ito sada kada je ~ini se najte`asituacija u posledwih nekoliko godina.Sa igra~ima nema problema, ali infra-struktura je svima trn u oku.

- Ne mogu da verujem da gradske struk-tiure u gradu nogu biti tako slepe kadaje sport u pitawu. Kako mogu da ne vide{ta treba za mlade, ali i za qubiteqesporta. Ko{arka je popularna to je jednaizuzetno duga i uspe{na tradicija u ovojkvalitetnoj grani sporta.

I zaista prvi igra~i u NBA ligi iz Ju-goslavije bili su Kraqev~ani. To suMilo{ Babi}, Vlade Divac i DejanKrsti} koji je sada jedini NBA igra~ ureprezentaciji.

- Ja sam u penziji mawe }u biti u[paniji, a vi{e ovde. Mla|i sin jeko{arka{ki trener i ve} je na domakprofesionalne lige. Osvojio je i ligu ikup. Obe}ao sam mu da }u se ukqu~iti urad wegove ekipe, moram da budem i

pomo}ni trener, takva je situacija. Star-iji sin je dobro igrao tenis, sada jetrener u belom sportu, daje ~asove. Radioje i u jednoj gra|evinskoj firmi dok nijezapala u krizu.

Kraqevo je uvek bilo u srcu.- Ja }u sada vi{e vremena provoditi u

Kraqevu koje sam uvek, a i sada nosim usrcu. Uostalom tu sam ro|en, i{ao u{kolu i po~eo ko{arka{ku karijeru. Isvuda gde sam radio ili ma gde bio uveksam sa ponosom govorio i isticao da samKraqev~anin.

Tekst i snimci: S. Petkovi}

Veliko ko{arka{ko imeKraqev~anin Mihajlo MikiVukovi} oti{ao je u zaslu`enupenziju. Posle dvadeset godinarada u [paniji do{ao je i tajdan – rastanak od igre podko{evima. Da li je ba{ tako.

^udo nevi|enoU Kraqevu je ~udna stvar. Dok se u drugim gradovima

kod nas pa i u svetu {ire dvorane kod nas se pove}avateren, a smawuje broj mesta za posetioce.

Mi imamo

neko

nepisano

pravilo

da nekoga

ko stremi

ka vrhu

da ga spustimo

dole, a moja

maksima je

da ko se

vine da mu

pomognemo

da ide jo{ daqe

KRAQEVO - Ribnica po-lako sklapa odbojka{ki mo-zaik kroz pripreme koje sene{to vi{e od mesec danaodvijaju u Krawevu. Presekstawa u dosada{wem tokutreninga i po koje utakmicedao je predsednik kluba Mi-lisav Kolarevi}.

- Ribnica se pre tri danavratila sa priprema naGo~u. Tamo se radilo petdana i mi u klubu zado-voqni smo onim {to je tamouraq|eno. U me|uvremenustavili smo ta~ku na mestosredweg blokera. Naime, uklub je stigao Risto Niko-lov ~lan mlade reprezentacije Makedonije.Sada nam je malo lak{e, ali i daqe smo na

dobrom putu da imamo jo{ jednog vrsnogigra~a na poziciji prima~a servisa - ka`e

Kolarevi}.Vladan \or|evi} koji je u pretpro{loj se-

zoni nosio dres Ribnice, a u pro{loj Parti-zana tako|e je na listi `eqa. Trenutno je naprobi u Dubaiu. Wemu su, u slu~aju da nepro|e vrata {irom otvorena, ka`u u klubu.

- Prva alternativa \or|evi}u je VladimirUsiqanin, dete kluba koji je u pro{loj se-zoni igrao u inostranstvu. Dakle, za tu pozi-ciju ne treba brinuti. Ina~e odigrali smoutakmicu u Kragujevcu sa Radni~kim, bilo jetesno, ali smo pora`eni sa 3:1. Usledio jerevan{ gde smo uzvratili istom merom - do-daje Kolarevi}, uz opasaku da Ribnica neigra u kompletnom sastavu jer u sastavu nemasredwaka Sre}ka Lisinca koji je sa omla-dinskom reprezentacijom u Belorusiji. Sawim }e svakako biti druga pri~a.

Na programu je i odlazak u Br~ko gde }ebiti pored ekipe doma}ina ekipe iz Hrvat-ske i Slovenije.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Kraqva~ki Superliga{ dobio novog prima~a

Nikolov zatvorio konkurs

Uspe{ne pripreme - sa me~a Ribnica - Radni~ki

KRAQEVO - Bicik-listi kraqeva~kogMetalca nastavqaju sadobrim rezultatima uligi Srbije. U Sub-otici je Stefan Jo-vanovi| pobedio u trcimla|ih kadeta dok jeDarko Devexi} biotre}i. Kod kadetaUro{ @ivkovi} je biodrugi, Marko Polu-mirac ~etvrti, aMilo{ Borosvqevi}peti. U juniorskojkonkurenciji Milo{Stojanovi} je osvojio~etvrto, a Lazar Eri}deveto mesto. U kte-goriji voza~a do 23 go-dine Marko Stankovi} jepro{av{i prvi kroz ciqnajavio da je u dobroj

formi pred Svetsko pr-venstvo u Australiji.Metlac je u ekipnojkonkurenciji prvak Sr-bije u ukategoriji kadeta

i mla|ih kadeta, drugi jebio u juniorksoj, a tre}i uu kategoriji voza~a do 23godine.

S. Petkovi}

Biciklizam Liga Srbije

Metalcu dve titule prvaka

Sa jedne od trka u ovoj sezoni:Borisavqevi} u prvom planu

Turnir u \enovi

Istakli se ,,snajperisti”Glav~i} i DrecunKRAQEVO - Fudbalska {kola Bubamarabila je u~esnik tradicionalnog turnirau Italiji ~iji je doma}in bio FK\enova. U~estvovali su mladi fudbaleriro|eni 1997. godine. Istakli su seMarko Glav~i} sa ~etiri postignuta po-gotka i Wego{ Drecun sa dva pogotkamawe. Ina~e, u~estvovalo je 16 ekipa, aturnir je trajao ~etiri dana, od 1. do 5.septembra.

- Jo{ jednom je Bubamara odu{evilaigrom poklonike fudbala u ovom deluItalije. Tom prilikom ostvareni su pojedna pobeda i remi uz dva poraza. Sve jebilo na najvi{em nivou kada su organi-zacija i gostoprimstvo u pitawu.Omogu}ili su nam da se ose}amo kao kodsvoje ku}e. Mali{ani su pored kvalifi-kacionih utakmica stigli i da se okupajuna pla`i u ovom ekskluzivnom mestu naMediteranu. Tamo{wi fudbalski kluburu~io je blanko poziv Bubamari za svebudu}e turnire {to je prinawe koje seretko ukazuje stranim ekipama - ka`eSlobodan Suvo~esmakovi}, zadu`en za od-nose sa javno{}u u Bubamari.

U povratku de~aci su obi{li stadionMilana popularni San Siro ~ime su po-sebno bili odu{evqeni. S. P.

Mihajlo Miki Vukovi} veliki ko{arka{ki mag postao penzioner

Svuda pro|i ku}i do|i

Balkanski kupDobili smo finale Balkanskog kupa

koje treba da se odr`i 25. do 27. septem-bra. Mi smo doma}ini a u~estvova}e ekipeiz Turske, Rumunije i pobednik bara`aBiH - Albanija.

Godi{we karteSa CIP-om je nastavqena saradwa oko

sponzorstva i sa nekoliko firmi namese~nom nivou zavr{avaju se ugovori osponzorstvu kluba, pripremqene su igodi{we pretplatne karte ~ija je cena1.000 dinara.

10. septembar 2010.SPORT ИБАРСКЕ18 10. septembar 2010. SPORTИБАРСКЕ 19

„IBARSKE” - nedeqne novine, izdava~: „Leksem“ d.o.o. Kraqevo, @i~a 174 V, direktor i glavni i odgovorni urednik Neboj{a Savi}.Kompjuterska obrada „Sirijus A”. Adresa redakcije: Milana Toplice 1/15 36000 Kraqevo, tel. 036/327 555, faks 036/327 556 web site: www.ibarske.net email: redakcija@ibarske.net Marketing i prodaja „Sirijus A” marketing@ibarske.net tel. 063/744-62-53[tampa: Politika [tamparija d.o.o. Beograd, Generalni distributer: „Sofist”, @i~ka 10, list izlazi petkom, rukopisi se ne vra}aju.Ibarske su registrovane u Registru javnih glasila pod brojem NV000173. UDK broj 32+659(497.11). ISSN broj 1821-2468 i COBISS broj 169199628.Dozvolu izdala Narodna biblioteka Srbije.

^A^AK - Fudbaleri Slogevratili su se iz ^a~ka ne-pora`eni. Jedan osvojeni bodna gostuju}em terenu punozna~i, ali ovoga puta gosti izgrada na Ibru imaju puno raz-loga da `ale. Naime u samomfini{u susreta najboqu pri-liku na utakmici nije reali-zovao novajlija Vasiqevi}koji je u igru u{ao umestoDesnice strelca na ovomme~u. Igrao se posledwiminut nadoknade kada se ovajfudbnaler na{ao o~i u o~isa golmanom Slobode, ali jelopta udarila u stativu. Samosekund kasnije iz iste akcijeisti igra~ sa pet metara{utira glavom, ali loptaodlazi u naru~je vratara Mar-

kovi}a. Sloga je prva do{la uvo|stvo. Posle neopisivegu`ve u {esnaestercudoma}ina lopta je najzaddo{la do Desnice, a ovaj jeplasirao u desni dowi ugao.

U nastacvku Sloboda je po-ravnala rezultat. Sudija jeprestrogo ocenio jedan skokdvojice protivni~kih igra~ai pritom dosudio slobodanudarac sa 18 metara. Ovakavpoklon Filipovi} nije pro-pustio i iznenadio golmanaDivca. Bilo je to izjedna~ewei signal za jo{ `e{}e napadesa obe strane.

U narednom kolu Slogaigra na svom stadionu gde }eprotivnik biti Radni~kiStobeks. U ^a~ku Sloga je

igrala u slede}em sastavu.Divac, Mileti}, Gojkovi},Desnica (Vasiqevi}),Vla{i}, Babi}, Memedovi}

(Antonijevi}), Gobeqi}, Ra-dovi} (\or|evi}), Jani}i-jevi}, Rov~anin.

S. P.

Realan ishod, svakome po poluvreme

KRAQEVO - Strelci: 0:1 Popovi} u 2. 1:1 Be-lopavlovi} u 74. 2:1 Barjaktarevi}(jedanaesterac u 78. 3:1 Sazdov u 90. Stadionkod Lo`ionice. Gledalaca 150. Sudija: Marko@ivkovi} (Kragujevac) 7,5. @uti kartoni:Avramovi}, Pavlovi} (Metalac), Crveni kar-ton: ^ekanovi} (Orlovac)

Metalac: Vujanac 7, Obrenovi} 6,5,Avramovi} 7, Adamovi} 7, Sazdov 7, S.Dra{kovi} 7, Radovan~evi} 6,5 (Belopavlovi}7,5), A. Dra{kovi} 8, Barjaktarevi} 7,Markovi} 6,5 (Pavlovi} 7), Krsti} 6,5(Ivanovi} -)

Orlovac: Nikoli} 6, Mijatovi} 6,5(Jovi~i} -) M. Milo{evi} 6, [i{ovi} 6,5, D.Milo{evi} 6, [uluburi} 7 (Da~ovi}),\okovi} 6 (Jevtovi} 6), Petrovi} 6,5 Popovi}7, Vasili} 6

Igra~ utakmice: Al. Dra{kovi} (Metalac)

Gosti su na samom po~etku susreta izne-nadili svoje doma}ine. Napre je Petrovi}pogodio stativu, a na odbijenu loptu natr~aoje Popovi} koji trese mre`u Metalca.

Trener Metalca napravio odli~an potezkada je u vatru ubacio Beolopavlovi}a iPavlovi}a. Tek tada je u drugoj polovini nas-tavka Metalac uspeo da izjedna~i.

Asistent je bio A. Dra{kovi}, a egzekutorBranko Belopavlovi}.

Belopavlovi} je ~etiri minuta kasnije ne-propisno zaustavqen u {esnaestercu, a sigu-ran sa bele ta~ke bio je Barjaktarevi}.

Kona~an rezultat: kreatori su bili A.Dra{kovi} i Pavlovi} koji nesebi~noupo{qava Sazdova, a ovaj poga|a mre`uNikoli}a.

S. Petkovi}

Fudbal - Srpska liga, grupa Zapad, Sloboda (^) - Sloga 1:1 (0:1)

Kvalitetne lige Srbije - mla|e kategorije

Fudbal - Zona Morava

Rezerve donele preokretMetalac - Orlovac 3:1

Okru`na liga

Vode Radnik i Go~

Rezultati TRE]EG kola: Radnik -Bra}a Vukovi} 0:2, Budu}nost -Rudar 0:0, Kara|or|e - Radni~ki 3:3,Ibar - Morava5:3, Proleter Lasta -Grdica (prekid u 60.), Go~ - Borac(A) 3:2, KV. Hajduk - Mataruge 0:3,Magnohrom - Borac (V) 1:1

Rezultati 4. kola (SREDA): Br. Vu-kovi} - Borac (V)1:0, Mataruge - Ma-gnohrom 2:1, Borac (A) - Kv. Hajduk2:1, Grdica - Go~ 3:0, Morava - Pro-leter Lasta 3:1, Radni~ki - Ibar2:2, Rudar - Kara|or|e 0:1, Radnik -Budu}nost 0:2

Tabela: Borac (A), Mataruge,Bra}a Vukovi} 9, Budu}nost iKara|or|e 8, Grdica 7...

Parovi 5. kola: Budu}nost - Br. Vu-kovi}, Kara|or|e - Radnik, Ibar -Rudar, Proleter Lasta - Radni~ki,Go~ - Morava, Kv. Hajduk Grdica,Magnohrom - Borac (A), Borac (V) -Mataruge

Me|uop{tinska liga

Ribnica usamqena

Rezultati TRE]EG kola: Olimpik -Vrwci 3:1, Polet - ^ibukovac 2:1,[umadija - Lazac 0:1, Jedinstvo (G) -Napredak 1:0, Mladost - Gru`a 2:1,@i~a - Granit 4:1, Jedinstvo (D) -Mlada krila 1:1, Morava (M) - Rib-nica 1:2Tabela: Ribnica 9, Gru`a, Mladakrila, Olimpik, Polet 7, Jedinstvo(D) 6...Parovi 4. kola: Vrwci - Ribnica, Ml.krila - Morava, Granit - Jedinstvo(D), Gru`a - @i~a, Napredak - Mla-dost, Lazac - Jedinstvo (G), ^ibukovac- [umadija, Olimpik - Polet

Op{tinska liga

Partizanova meta

Rezultati TRE]EG kola: Omladinac -Budu}nost 4:1, Stubal - Milo~ajac 2:0,Kablar - Partizan 0:3, Tavnik -Zgoda~ica 3:1, Stara ~ar{ija - JovoKursula 2:1, Progorelica - Bog. Bawa3:1, Musina Reka - Zvezda 3:3. Slobo-dni Popovi}i Tabela: Partizan 9, Progorelica 7,Tavnik i Stubal 6...Utakmioce 4. kola odigrane su ju~e.Parovi 5. kola: Stubal - Budu}nost,Kablar - Omladinac, Tavnik -Milo~ajac, St. ~ar{ija - Partizan,Progorelica - Zgoda~ica, MusinaReka - Bog. Bawa, Zvezda - Popovi}i.

S. P.

Fudbalski vikend

Rezultati 4. kola: Slavija - Tutin 0:2, Mla-dost (O) - Pobeda 1:3, Polet (T) - [umadija1:4, Omladinac - Bane 0:0, Metalac - Orlovac3:1, Jo{anica - Partizan 2:0, Takovo -Vodoja`a 2:1, Mokra Gora - Trep~a 2:0.

Tabela: Mokra Gora 12, Pobeda 9, Vodoja`a,

Omladinac, [umadija, Tutin 7... Parovi 5. kola: Parovi 5. kola: Trep~a -

Slavija, Vodoja`a - Mokra Gora, Partizan -Takovo, Orlovac - Jo{anioca, Bane - Meta-lac, [umadija - Omladinac, Pobeda - Polet,Tutin - Mladost

Kada se ne iskoriste {anse i bod premija

JAR^UJAK - Strelci: 1:0 Belakovi}u 39. 1:1 Simi} u 46. 2:1 Go~anin u 80.

Igrali{te FK Hajduk. Gledalaca 100.Sudija: Du{an Jakovqevi} (^a~ak) 7,5.@uti karton: [iqi} (Smederevo)Sloga: Grbovi} 7,5, Obradovi} 6,5,

Vu~i} 6,5 (@upawac 7), Glav~i} 7,5,Radovi} 6,5, Go~anin 7,5, @era|anin6,5, Komatovi} 6,5 (Stojkovi} -), Bela-kovi} 7 (Jovi} -), \ori} 6,5, Nikoli}7 (Rai~i} -)Smederevo: Marinkovi} 6,5 (Trtica

-), Kosti} 6,5 (Jovanovi} -), Trajkovi}6,5 (Lepovi}-), Mladenovi} 7, Smiq-

kovi} 7,5, Peri} 7,Simi} 7,5 (Ani~i} -),Rankovi} 6,5, Batinica6,5), [iqi} 6,5 (Pet-kovi} -), Mi{i} 6,5(Kr~marevi} -)Igra~ utakmice:

Go~anin (Sloga)Pobednik je odlu~en u

posledwim sekundamasusreta koji je obilovaolepim akcijama poslekojih je propu{teno ne-koliko izglednih pri-lika za pogodak.Doma}ini su poveligolom Belakovi}a kojise najboqe sna{ao predgolom Smederevacapo{to je golman Marin-kovi} u dva navrata od-bijao jake udarce najpre

Glav~i}a, a potom i @era|anina. Iz-jedna~ili su gosti, a sve je sam uradioSimi} koji je najpre prevariom svog~uvara i sa desetak metara pogodiogorwi levi ugao. Odluka je pala kadaje centrirao Glav~i}, a Go~anin gla-vom loptu sproveo u mre`u i doneonevi|enu radost svojoj ekipi.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Glav~i} (desno) u duelu sa Kr~marevi}em (Smedrevo)

Fudbal - Pionirska liga Srbije

Go~anin doneo radost u nadoknadiSloga - Smederevo 2:1

OPLANI]I - Strelci: 0:1 Mar-kovi} u 10. 1:1 D. Gra~anac u 54. 1:2Radoji~i} u 59. 1:3 Risti} u 72.Igrali{te FK Mladost. Gleda-laca 250. Sudija: Nikola Jovanovi}(Atenica) 7,5. @uti kartoni: D.Gra~anac, Milanovi} (Mladost),Sretkovi}, Vasovi} (Pobeda)

Mladost (O): Ponorac 6, B.Gra~anac 6, Ne{ovi} 6 (Mila-novi} 6), Marki}evi} 6,5, Riba}6,5, D. Gra~anac 7, Ota{evi} 6,5,Markovi} 6, Igwatovi} 6 (Bi`i}6), Mili} 6, ^ejovi} 6

Pobeda: \or|evi} 7,5, Stoji-lovi} 7, Pej~inovi} 6,5, Vukoma-

novi} 7 (Vasovi} 7), Tomovi}7,5, Sretkovi} 7, Bubawa 7, Ra-doji~i} 7 (B. Stefanovi}),Risti} 7 (Raki}-), Mateji} 8,Markovi} 7,5

Igra~ utakmice: Mateji}(Pobeda)

Fudbaleri iz Belo{evcaostvarili su sigurnu pobedu izaslu`eno osvojili bodove.Uspe{no su se tokom me~abranili, a od pet prilika zapogodak tri su realizovali.Prvi gol delo je Markovi}akoji je posle solo prodora ma-tirao Ponorca. Izjedna~io jepo~etkom drugog poluvremenaDragan Gra~anac kada jeo{tro {utirao iskosa sa levestrane. Drugi pogodak posti-

gao je Radoji~i}. Bio je najpri-sebniji posle kornera sa desnestrane, a Risti} je stavio ta~kunakon besprekornog kontra na-pada.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Fudbal - Zona Morava

Bodovi pravac Belo{evacMladost (O) - Pobeda 1:3

Sa utakmice Mladost - Pobeda

Zona Morava

Gosti na tri strane

U narednom kolu sve tri selekcije Slogeigraju van Kraqeva. Omladinci idu u NoviBeograd kod Radni~kog, kadete u Zaje~aru~eka Timok, a pionirima }e doma}in bitiZemun.

BATAJNICA/KRAQEVO - Omladinski pogon ikadetska ekipa kraqeva~kog srspkoliga{a go-stovali su u nedequ u Batajnici gde su odmerilisnage sa svojim vr{wacina FK BSK.

Od mogu}ih {est bodova u dve utakmice za-bele`ili su samo jedan, a osvojili su ga Sloginikadeti.

Omladinci su pora`eni sa 1:0, a strelac jedi-nog pogotka bio je Vijoglavin. Sloga je na ovojutakmici igrala u slede}em sastavu:

Mirjani}, Erac, Kilibarda, Prijovi},Maru{i}, Stevanovi} (Bo`inovski), Vuli},Spasi}, Tripkovi}, Guwi}, Radovi}, Milosav-qevi}).

Kadeti su sa ekipom BSK uspeli da remiziraju.Posle uspavquju}eg prvog poluvremena gledaoci,wih oko stotinak, videli i po koje uzbu|ewe udrugom delu susreta. Poveli su doma}ini golomNikoli}a u 53, a izjedna~io je Jablanovi} u 71.minutu.

Sloga je igrala u slede}em sastavu: Ko{anin,Dabi`qevi}, Parezanovi}, Jani}ijevi}, Panti},Jovi}, Obrovi} (Jablanovi}), Daci}, ]ukovi},Cmiqanovi} (Jankovi}), Kruni} (Jovanovi}).

S. P.

Omladinci i kadeti gostovali kod BSK

Od {est mogu}ihsamo jedan bod

РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ

www.ibarske.netИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ10. септембар 2010.

ИБАРСКЕFudbal - MetalacFudbal - Metalac

Rezerve donele Rezerve donele rezultatski preokretrezultatski preokret

Miki Vukovi}Miki Vukovi}

Svuda pro|i Svuda pro|i ku}i do|iku}i do|i

Str. 19.Str. 16.

Odbojka: Prijateqska utakmica

Revan{ pravom meromRibnica - Radni~ki (KG) 3:1(25:20, 25:18, 18:25, 25:23)

KRAQEVO - Hala sportova. Gledalaca 50. Sudije: Popovi} iZeelenovi} (Kraqevo)Ribnica: Bi}anin, Borovwak, Bo`i}, Usiqanin, Kolarevi},

Aleksi}, Nikolov, Jovi}, Zekavica, Veqovi}, Pejovi}Radni~ki: Ili}, Jovanovi}, M. Stevanovi}, Ivovi}, Maksi-

movi}, Haxifejzovi}, ]irovi}, Proti}, Perovi}, N. Ste-vanovi}, Blagojevi}

Odbojka{i Ribnice istom merom su se revan{iraliRadni~kom za poraz od pre ~etiri dana u Kragujevcu. Prva dvaseta Bi}anin i drugovi odigrali su veoma dobro. Sve jefunkcionisalo na najboqi na~in: prijem, organizacija napadai realizacija. Posebno je iznenadio novajlija, sredwi bloker,mladi juniorski reprezentativac Makedonije Nikolov. On }esvakako biti pravo poja~awe na ovoj poziciji.Tre}i set pripada Kragujev~anima. Naime, ulazak kapitena

Ili}a sve je promenio naboqe. Ipak, u ~etvrtom delu utakmiceRibnica boqa u drugom delu seta i zaslu`eno je slavila iako jefini{ pripao ~eti trenera Kova~a u kojoj su se istakli Ivovi}i Stevanovi}. Tekst i foto: S. Petkovi}

,,Osveta” za poraz u Kragujevcu: sa me~a u Kraqevu

KRAQEVO - Nemawa Glav~i}, 13 go-dina, prvi je snajperista u Kvalitetnojpionirskoj ligi Srbije. Kada neko na~etiri prvenstvene utakmice postignesedam golova onda to svakako zavre|ujepa`wu poklonika najva`nije sporednestvari na svetu. Fudbal je po~eo da igrakada je imao pet godina.

- Prve korake napravio sam u fudbal-skoj {koli Bambi u Kraqevu. Od tadaslede moja putovawa iz rodnog Bogutovca.Bio sam uporan i sada sam sre}an jer se

taj trud i gotovo svakodnevi put od tri-desetak kilometara isplatio - ka`e Ne-mawa.

U ovoj sezoni po~eo je da iskazuje svojrasko{ni talenat. Wegova igra sve vi{epleni poklonike fudbala koji u prepod-nevnim satima dolaze na utakmice pio-nirske lige. Igra u vezi, ali wegovaspecijalnost su golovi.

- Sve je to plod na{e zajedni~ke igre i

zalagawa na terenu. Neko posle ta-kvog pristupa igri treba to i da rea-lizuje. Do sada sam to bio ja, na nekojod narednih utakmica bi}e to nekodrugi. Va`no je da ostvarujemo rezul-tate koji nas vode u sami gorwi domtabele - dodaje Nemawa.

Rezultati su svakako zadovoqa-vaju}i. Jer posle neprijatnog porazaod Rada, Sloga igra kao preporo|enai sada se nalazi na ~etvrtoj poziciji.Pionirska liga je sastavqena od so-

lidnih klubova.- To je najja~a liga u na{em

godi{tu i na{ ciq je da ostva-rimo {to boqi plasman udru{tvu kvalitetnih klubova.To je dobro i za nas igra~e, alii klub {to zna~i da se radi navisokom nivou. Mi znamo da jenajva`nije da budemo boqi odtimova nama ravnim Borac, Na-

predak, OFK Kru{evac..., ali ne}emoposustati ni pred kvalitetnijim sa-stavima kao {to su Partizan, CrvenaZvezda, OFK Beograd i Rad -nagla{ava Nemawa Glav~i}, momakkoji `eli da se posveti fudbalu.

Naravno, {kola se ne sme zaposta-viti. I na nastavi u osmogodi{woj{koli u wegovom Bogutovcu je u svom ele-mentu. Istina, ne posti`e golove, ali

voli matematiku. Sedam (pogodaka) pode-qeno sa ~etiri (kola) pribli`no dvagola po utakmici.

Tekst i foto: S. Petkovi}

Sa sedam golova Nemawa Glav~i} prvi strelac pionirske lige Srbije

Beli bombarder iz Bogutovca

Rano je Kada neko zaigra poput Nemawe odmah za-

pada za oko velikim klubovima. Top~ider-sko brdo je jako privla~no.

- Jo{ ne razmi{qam o tome. Mnogo jerano, a u Slogi mi je ba{ dobro - ka`e prvistrelac lige.